Нова искра

ВРОЈ 1.

НОВА ИСЕРА

СТРАНА 29.

су глумачке силе понајвише стално намештене, а некојевећ по неколико десстина година врше свој посао глумачки, то је ипак за чудо подмлада.к сасвим недовољан. Зато је управа словеначкога позоришти глсдала, да добави позорници ту1)нх сила. Вило јс међу њима и Срба и Хрвата, али ови су брзо остављали своју браћу. Највише ваљаних сила било је досад ческих, а има међу љима некојих што су већ неколико година у колу словеначке позоришне дружине. Драматично друштво добија за позоришне сврхе сваке године од автономне управе крањске помоћ од 8000 фор.; исту суму добива из средстава главнога града Љубљане, а добровољни прилози износе око 1200—1500 фор. годишње. Крај ових редовних доходака могло би друнггво како тако излазити па крај, да публика многобројније и пожртвовније полази представе. Али с улазнином много пута нису намирени ни дневни трошкови режије. Тој појави ови су узроци. Како сам већ пре казао, немачко позориште располаже бољим комадима, бољим глумцима и већом помоћи са стране имућнога немачкога живља у Љубљани. Ако онда узмемо на ум, да у Љубљани сваки иоле образовани човек зна по готову боље немачки, него ли свој матерњи језик (јер је сав јавни и званични живот прожет немштином), и да има сила Словенаца којима је народно осећање или сасвим или прилично туио, онда се нећемо чудити, што ова публика много више посећује немачке представе, а словеначке занемарује. Ове прнлике трајаће све дотле, док се Словенци не освесте, да треба приносити и материјалне и моралне жргве на родољубни жртвеник. Публика морала би се сасвим одрећи немачкога позоришта, макар било куд и камо боље, пего ли што је у истину а пригрлити са отаџбинском љубавп своје словеначко па макар било и много лоше, него ли што је у истину. Требало би да јој је мило, јер је њено, а не да мора овај завод осетити ону латинску : „шт<> ргорће1а т ра(гга. и Али ово ,ћемо тешко доживети, јср остварењу повољнога стање ;; оји на путу дугачки ланац неугодних новчаних, просвеги, кј , политичких и социјалних прилика, којима је извор у богомрским приликама, којс владају у крилу самих Словенаца, код којих се либерали и клерикали више мрзе, него ли Срби и Турци ; зато клерикали не само да не походе позориште, већ и интригују против њега, како и где год могу. Будући дакле, да управа позоришна из уметничких и новчаних разлога не би могла испунити три вечери на недељу драмским представама, обрнула се опери, која има тако привлачну силу, да је позориште понајвише распродано. И певачи су, осим једне једине силе, све сами туЈ јинци , понајвише Чеси. Али пошто Словенци не могу достојно награђивати чувене неваче, то су они све сами почетници, пак се мењају сваке скоро годинс, јер певачи остављају словеначко позориште^ чим им се понуди бо.ље које место ; та за ону првотну сиромашну награду не могу све једнако певати. А те опере, опет, морају се сваке године на брзу руку учити, па за то не може ни бити вајде позоришту, него задаје само капелнику—наравскн такође Чеху — силнога посла, уз малу плату. Уз оперу занемарује се драма, која би ипак морала бити темел> народној уметности. Сада ћете лако представити себи стање словепачке глумачке уметности и словеначке драмскс литературе. Да се нозориште малених народа понајвише користи радовима туђих писаца, то је сасвим природно. Али крај свих горе описаних прилика могао би човек мислити и очекивати вкше домаће продукције. Много је година прошло, како није ни једап из воран комад дошао на позорницу. У најновије доба ипа.к има изгледа, да ће се драмска књижевност из мртвила тргнути. Осим некојих књижевних драма, које и нису тш сане за позорницу и некојих комада, који су на позорници сјајно пропали, можемо напоменути све изворне радове. Први је комад у једној радњи „За кКер", коју је написао^Антон Фунтек. Иисац овога ком^да био је у своје

доба позоришни реФеренат немачких звааичних новина љубљанских. Што није све глумце и све представе у звезде ковао , већ кудио што је било за куђење, па што каткада пије ни интенданције поштедео, омрзну га и управа позоришна и глумци. Зато је предао госп. Фунтек своју драму загребачкој и прашкој позорници. Ја не могу изрећи суда о љој, јер је нисам имао прилике видети, па и суд загребачких и прашких новина није јасан. Загребачке су га новине понајвише похвалиле, а прашке понијвише изрекле мање повол.ан суд. Истина биће по среди. Садржај глуме је овај : Стар гајдаш је ослепео. Друга жена његова мрзи гајдашеву кћер, која хоће да се ода певању у позоришту. А кад доиста ступи, препане се, глас јој застане у грлу — те сјајно пропане. Видећи отац. да је он богаљ крив породичној несрећи, што је наравски у игри тнире распредепо, убпје се малом пушком, да би само ослободио кћер од заједничког живота с маћехом. Драма једнога младога писца, госп. Енгелберта Гангла, ■ „Оин"; драма је у четири радње. Трговачки калФа оставл.а очински дом, гато му отац неће и не може довољно да падаје новаца који му требају да би се етаблирао и оженио девојком, којој ни сам још није био исказао своју љубав. У Бечу после некога времена проневери својему шефу велику суму новаца те напусти другу драгану коју бејаше обешчастио. Ова долази у Љубљану и присуствује, са сестром свога љубавника, лсенидби свога брата који се био ту настанио као лечник. Кад је баш свадбено весеље било у јеку, ступи у друштво .љубавник који је живео у Бечу под туђим имепом. Отац и у опште породица његова не знађаху за његово злочинство, а ни љубавца његова није слутила, да је љубавник њезин невестин брат. У току драме хоће пропалица да задави свога брата. Кад дознаде отац, шта му је син урадио, умире од кани, а син крај мртва оца полуди. Драма је пуна радње и ефектних призора, али крај многих добрих својстава има и некоје теже махпе. Познати романописац г. Говекар драматизовао је Јурчићев роман „Роковњачи" (тако се звала у доба Француске окупације у Крањској нека хајдучка чета), па је овим својим радом прилично успео. Никаквим се успехом не може подичити старина Стритар (Борис Миран), који је написао драму „Логарјеви". У овој игри црта писац пропаст једне сељачке породице ради сина, који учи велике школе у Бечу , и упропашћује раскалашним животом својим очеву кућу, а и сам постаје пијаница и скиталица. Ова игра нема баш никакве радње, већ је састављена из неколико нанизаних призора и слика, пак зато и није успела на позорници. Поговара се, да је г. Ашкерац предао управи једну драму из рускога живота. И господин Говекар предаће скоро један свој нови драмски производ. 0 успеху јавићу Вам у своје доба. проФ. рајко ЈТерушек.

Коста Шуменкокић. — 0 овом српском родољубу види у овом броју чданав г. Зарије Р. Поиовпћа : »Један ро'дољуб«. Ашиковање (сликао Светислав Јовановић). — Колико је паш велики сдикар Иаја Јовановнћ утицао на свос брата видп се најбоље по овој слиди. Алн иоред тога што се па њој видп Пајин утпдај, Пајина школа, исто се тако види и како је даровитог ученпка имао Паја у свом млађем брату. — Жалимо (ко ће знати већ који нут !) што ни овај лепн нроизвод српске кичице нпје у српским рукама, већ је у туђбна којн уживају у њему, али не осећајући оно задовољство које би осећали ми Срби пред овим производом српске кичиде. Циганка (сликао 'Ворђе Ваштаг). — Као да је из наших крајева. И ако је Циганија растурена по деломе свету, ништа јој не смета да сачува особине својих азијских нредака. Проклетство и ту" ђење осталога света нарочито утидаху да се ова расајошније изгубида ии претоаила. Навикнути на тешки крст што им га судбинц