Нова искра

СТРАНА 30.

Н 0 В А

И С К Р А

ВРОЈ 1.

стави на лсђа, носе га Цигани скоро равнодушно, то изгдеда да би им било и нообично и нелагодно без њега. Слика ове »мајсторице« представља Циганку из Угарске, а ношто је она као сестра од тетке нашој »мајсторнди«, доносимо је у овом броју, како би у њој гледали и ове наше, које још не нађоше српског сликара да их представи како заслужују. Једи-куле у Цариграду. — Једи-куле, тј. Седам Кула, градић је на ономе месту утврђења цариградских где иста, почињући сврх Златног Рогф на северу и оиасујући целу варош са занадне стране (откуд воде сви балканскп путови) силазе на Мраморно Море. За времена грчких дарева градић је имао само пет кула, а 1458 Мехмед II Освајач дозида му још две куле, те начини градић Седам Кула као што је сад. На том су месту, покрај градића, била Златпа Врата (РоЛа Аигеа) Цариграда. Туда је водио и води главнн улазак с Валканског Полуострва у Цариград; туда су улазили н стари дареви у слављу после велнких нобода и непријатељи осв дачи. На путу из Једи-куле, 10—15 километара к западу нокрај Мраморнога Мора, налази се п Сан-СтеФано, иознат из рата 1877—78.. Градић се види из далека, нарочито с мора, као крајња занадна тачка града дариградског, обележавајући троугао што га ту чине градска платна од мора и са суха. Данас туда пролази и жолезнида из Европе, улазећи пепрестано нспод зидова уград као нови пеодољивн тријумФатор. Градић од Пет Кула (првашњи) сазидао јо цар Зенон (474 — 491). Обновио га је 1000 годнне Јован Цимисхије, и по томе су га обпављали и другп цареви до пропасти Византијскога Царства. Турски султани су у овај градић затварали нолитичке преступнике из виших редовд. Најзнатније је што су до нред крај прошлог века у тај градић но старом обичају затварани носланпци оних држава с којима би се Турска заратила. Сада је градић већином запуштен и служч за војена сместпшта. У околини има лепих вртова. Ту се виде смокова дрвета која обликом својих стабала и грана опомпњу на ситније орахе нашнх земаља. — ћ. Сељачка кућа у Херцеговини (дртао Р. ОтенФелд). — Ево тииа сеоске куће у српској Тосвани. Од камена је и иа камену, а каменит је и лежај у њој ! Природа пнје била раскошна нрема Хердеговини, када је делила угодности. Због тога и јесте Херцеговац још од малих ногу навикнут да се са невољом бори и да у тешкол зноју заслужује намирнице за свој живот. Спротиња га и нагони да се креће у туђ свет; а пошто је и малим задовољан, није чудо што се у туђини ие само одржи него врло често и избије на површину. Нуно морални породичнн оспови надокнађују оне губитке који додазе од сељења у свет, те се за то и вели : »Херцеговина свет насели а себе не расели.« Ново стање ствари у Херцеговини још није разрушидо ове хердеговачке особине, а уверени смо да неће ни моћи, јер Херцеговина већ има утврђене иогледе на данагање доба, а ти ће погледи с колена иа колено прелазити и чувати кршној Херцеговини стари, дични глас и не дати јој да са тог правог пута ни за часак скрене. Кућа босанске задруге (цртао Жигмунд Ајдукевич). — По самим зградама већ се види и питомина покрајине и боље прилнке за живљење. Ваља само норедитн ову слику са сликом херцеговачке сеоске куће, па да се одмах увиди разлика земљишних нрилика Восне и Херцеговине. Али док Херцеговини недостаје бољега тла, дотле и она и Восна немају онога што је иотребно да се и норед земљишних угодности може задовољно и срећно живети. Лукина Кула у граду Јајцу. — Код самог уласка у босански град Јајце стоји ова добра очувана кула о којој се тврди да је првобитпо била католичка црква, за тим неко време џамија, а носле тога остављена зубу времена који је још и сада слободно нагриза. Ова кула, права италијанска кампанила, подигнута је вероватно у XIV веку. Легенда, која је сачувана у Јајцу и околини, прича да јс та црква подигнута на оном баш месту где је јеванђелист Дуканровео своје иоследње дане, умро и с:1храњен. (По црквеном предању Свети Дука умро је у Тиви у Веотији, одакле су му моћи по заповести византијског цара Константина пренесене у Цариград). Биће да је црква била само намењена имену Св. Дуке, те је из тога и постала читава легенда о Светом Дуки п овој кули. Арбанас на стражи (сликао Паја Јовановић). — Ваш и кад не би рекли да је ово Пајин рад, гледалац би одмах погодио ако му је позната ма која Пајина слика из арнаутског живота; јер и на овом производу Пајине кичице сачуване су и испољене све особине његова жанра. Стоји стражар као гвозден ступац. Врши своју дужност мирно, али по читавом његову држању види се шта би значило не водити рачуна о њему и тој дужности његовој која му је поверена на овоме месту!

У пустнњи (сликао С. Јовановић). — Мучне прилике за срнско сликарство ширега смисла нагонс наше уметнике да се обично држе дрквепог сликарства. Иконе и иконостаси још су једино поље на којем српски уметник може да буде награђен колико толико за свој рад. Жанр-сликарство, чини нам се, и не вегетира, и ако је у нас леп број слнкарских имена. Да не наручује Владалачки Дом или Српска Држава по какву слику из историје српске, не би наши сликари, остављени својој љубави за срнску прошлост, ни помигаљали да се оставе »мазања икона«. Такве су нагае прилике, односво неприлике, па због тог и све најлепше жеље да не буде и даље овако како је — остају само жеље. Због тога нам и јесте мило, кад наиђемо на слике које излазе из горњег оквира. У такве радове долази и слика »У пустињи« која је била изложена у Париском Салону где је и откупљена,

НАУ КА О православном календару. У једном париском часопису (]ја Ееупе ћеМотасИиге, 13 јагтег 1900), г. Шарл Доазо (Сћаг1е 1јохаеаи), који треба да је нознат нашим читаоцима својом књигом о С л ов е н с к о м В а л к а н у, расиравља питање о реФорми руског календара. Као што је познато, снор се не води више око тога, који је од ова календара тачнији с научног гледишта: православни или католички. Данас је извесно да наш кахендар не одговара астрономском рачунању. Агсо му је руска влада, заједно са словенским светом, јога једнако верна, то можо бити само'из разлога нолитичко-религиозних ( н г. Доазо је узео да ове носледње изложи. По њему, православна би се црква сматрала за понижену пред католпчком, ако би сада морала нримити једну реФорму коју је у Јулијеву календару, још XVI века, извршио један римски иапа, и коју је она вековима игноровала. Осим тога, по тако реФормованом календару, могло би се десити да Ускрс падне у исто време с израиљском Пасхом; међутим, нри утврђивању датума овом нокретном иразиику, васељенски сабори нарочито су на то пазили, да се тај сусрет избегне, и код православног народа још ваада уверење да би се Ускрс оскрвнио, ако би једновремено с Пасхом био нразнован. II најзад, руска је влада приморана рачунати с Ваеељенском Патријаргаијом, која је јога једнако иајвиша духовна власт Православља, а иозиато је да Патријаршија, немајући дабрани никаке друге интересе до религиозних, неће тако лако жртвовати стари календар који је стекао готово важност догме. И поред ових сметњи, г. Лоазо радо верује да ће се реФорма извршити, јер она лежи у интересу међународног саобраћаја. Као год што се ради олакшице тога саобраћаја тражи јединство у телеграфско-иоштанској и железничкој администрацији ; као год што се оно тражи у систему тежине и мере, па чак и у новчаном си стему; тако се исто мора тражити и у рачунању времена. Што се буду већма развијали одношаји Русије са западним државама, тим ће већма и опа бити уиућена да ирими нови календар. У први мах, г. Доазо мисли да би се могло усвојити једна прелазна мера, по којој би постојала два календара: грађански и црквени. Празници чисто религиозни светковали би се по овом носледњем, и то би одиста био оштроуман начин да се избегне сукобљавање Пасхе с Ускрсом. Чланак је овај нанисан с много духа и живости, као све што излази из пера овог даровитог писда. Ј.

ЕЊИЖЕВНОСТ Забавник Срп. Кљиж. Задруге. Књига шеста. Приповетке, преводи из туђих књижевности. Књига II. Београд. Издање Српске Књиж. Задруге 1899. Стр. 107. Најбоља је прича у делој збирци Анта од Волеслава Пруса. Она је лепа и са истинитости података, и но оригиналности предмета, а највише по вештини да се у два три потеза открије једна нежна душа у једном грубом телу. Прус не слика свога сељака општим цртама целог типа, нити му треба да што измишља, како би га одвојио од других. Тако раде слабији приповедачи, који не могу да виде кроз сличност одела, манира, обичаја или занимања никакву душевну неједнакост у младића сеоских. Прус, на против, одмах износи један специјалитет, али никако не нарочито Формиран да падне у очи, него онакав какав живот даје: нраву сељачку јединку. Нарочито је леп завршетак, јер нити је истинитост ослабила појезију нити појезија спречила истинитост. А то је у роману и приповетци