Нова искра

БРОЈ 1.

Н 0 В А И С К Р А

СТРАНА 31.

врхунад успеха, кад се не мора рећи ништа лажпо да бн се створило што леио. Јунак нашега доба од Доменика Ровете има стари мотив: изобличење хвалисавца. Обрада је ипак оригинална и местимиде причање доста живо. Има уз то и нешто претераности, и ако не толико у Фактима, колико у начину којим се они приказују читаоцу. Живот је, међутим, пун људи који су гори од кокогаака, те какоћу пре но што су ишта и извршили, или боље рећи баш за то и бадају речи, што немају ни снаге ни храбрости да створе дела. Ја знам да љих приче неће ноправити, али човек осећа задовољство кад види једнога од њихових обасута подсмехом околиие и демантована на један опор начин. Стратоника од Јулија Зејера. Једна истинита мисао проведена кроз лажне ситуације и исказана лажним тоном —то је дела прича. Има ту умирање од љубави, нуђења крви из срца, самоодрицања, кајања без греха, пророчких снова и пуно таких реткости, а све то ради једне нешто ружне појаве: љубави међ маћехом и пасторком. У животу приличпо има ових нојава, али нико тге нрави од тога ни ствар живота и смрти ни нитањо нлеменитог жртвовања. Све се своди на нешто страха, мало стида и подоста обазривости. Остало погађате и с.ши. У прошлости је то можда и лакте ишло, јер није било јавног мњења, наравно кад је реч о особама које нису страшљиве. У осталом Стратоника више личи на гатку но на приповетку и опомиње на приче из »Хиљаду и једна ноћ«, и ако нема онаке занимљивости. Широка плећа од Шпилхагепа. Стари еснап ! Има ту, као и на многим другим местима, један богат и настран отац, једна кћер са много новаца и један сиромашак са много амбиција. То би какав грубијан оставио без сажаљења, те би плакали и јунаци и читаоци. Шнилхаген, као добар човек, саставио је мило и драго, и сачувао млад пар од смрти а нас од жалости. Он је то постигао једном будалаштином, док су други склапали таке исте неједнаке бракове и без широких плећа и без поцепаних фракова. Али кад је већ реч да се добије све од једанпут: и лепа девојкаЈ добар- ^тараз и сјајан

проценити ствар, пре но тпто се њоме обда1ри наша књижевност. Тако ће се пзбећи погрешка да боље ствари остану непреведене, а ми да добивамо беспослице које ни на дому нису стекле писцима славе ни прибавиле читаоцима уживања. Ј. ЈТ.

положај, Ја волим овога што се за то благо рве, иего да до њега до- -ддгти своја целокупна дела. — У издању књижарс Бурзика и Бохута

пузи. До душе и он ради по мало најамнички, али »без намере« и под утисцима »хришћанског сажаљења«. Младићима, који су сиромашни, а желе да им засја сунце из лепих девојачких очију и из дубоке татине кесе, моту преноручити и бољих прича. Ено им Поп Косте, ено и Девајтиса. Има и горих, нпр. Седам милиона. Не морају од њих тражити уметничке лепоте; доста је кад им отварају изгледе на добар пазар. На прелому од Чјумине. Стварје од вредности и ако пзведена са нешто шаблонске радње и у неколико ужурбаио. Мени се допада само идеја: представити у најоштријим потезима душевно расположење човека из кога младост неосетно испарава. Завршетак је требало да буде најјачи ; он је, на против, испао најслабији. Писац је скренуо пажњу и симпатију на неважну ствар : Љубав двоје младих, а оставио је~у засепку растројство које у дупм ствара сазнање једне горке истине. Отуд долази да је" утисак доста слаб,. и ако је предмот врло аФективан. Виљем Вилсон од Едгара II о-а. Читао сам повише овако лудих ствари од истога писца. Има их и у Мопасана, кад му је већ тамнела свест, и у Гогоља, _али онда кад је и он био начет. Па онда и у Тургењева, Сигме, М. Серао и чини ми се и у Золе. Може то изгледати многоме и појетично и философски , али ја сматрам да је бесмпслица приказивати на овај мистериозан начин по неко истинито опажање. И у место да ириповедачи осветљују оно што изгледа тајанствено, они праве загонетним и Фантастичним и оно, што је иначе по себи јасно. То већ није више ни добро, ни лепо, ни истинито, да употребим познате изразе метафизичке естетике. То чак иије ни паметно, и ако можда изгледа дубоко. Сиромах доктор од Лујиџи Капуана витејелекарски дневник но уметничка прича. Тамо се износи један физички бол којн није проузрокован никаквим душевним потресом ни моралним падом. Оно што је требало да буде главно : осе',ање мужа - лекара остављено је у позаднини, јер физиолошки нроцес заузима највише места и одвлачи највећу пажњу. Црича оставља непријатаи утисак, и ако открива дар пишчев да живо представи животиу кризу и душевна узбуђења једне болесне нрироде. Завршујући приказ желео бих само једио : да буду заступљепе све народности. Међутим у две књиге нриповедака има по три немачке (и то две од истога иисца) и талијанске а нема ни једна мађарска, шпанска ни бугарска. Уз то, ваља да преводиоци боље пазе на избор. Не треба се варати и^ном пишчевим: и највећи приповедачи имају врло слабих радова. Боље^се ослонити на свој укус и дооро

Р А 3 Н 0 — Из чешке књижевности. У последње време са нарочитом се вољом обрађује у чешкој књижевиости путопис. Веома су. се истакле илустроване путописне белешке Станка Враза који је нронутовао око целог света. Белешке излазе у појединим свесцима и веома су занимљиве како по садржају исто тако и по илустрацијама. На том путу Враз је много патио, често и гладовао продирући мучно кроз огромне индијске шуме, само да би познао и проучио живот индијских црнаца. ЕБегова путовања кроз Вразилију и Сахару иоред занимљивости своје имају и научног интереса. Вредни неуморни овај иутпик враћао се у Јевропу неколико нута са својих путовања, а ире кратког времена ноново је отпутовао у Америку да настави досадашња ироматрања онамошњих урођеника. Други је чешки путописац Ј осиф Коренскп који је путовао око земље, и о том своме путу написао красну књи:-у која. се у сласт чита. Сад је баш изашла од њега и књига »А ф р и к а« ,у којој је ииз културних слика, сређених и исписаних највите ради поуке. Коренски је управник градских ткола у Смихову код Прага. — Скоро је изатла и III вај царска, коју књигу наниса К. Хипкан. Она је препуна слика величанствених планина и нитомих градова швајцарских. Срби знају из Ненадовићевих Писама из III в а ј ц а р с к е како се код ових брђанл песник осећа, па кад кажемо да је Хипман такву књигу написао за Чехе — биће јасна и њезина вредност. Што се тиче нраве лепе књижовности, ваља сиоменути да је изашао већ и XXX свезак Скупљенит д в л а .Т а р о с л а в а Врхли ц к о г. На њшд Јгаедао и песник X еј д у к, те је почео изда-

у Прагу иочела је излазити »Читаоница чешка« која је у првом свеску донела рад покојног чошког књижевиика Прокопа Хохолоушког који је доста писао и о јужним Словенима. Раду је натпис »Д в е К р а љ и ц е.« Као што је већ познато, штампао је Ј осиф Холечек своје студије „Ц р н а Г о р а к р а ј е м о в о г в е к а.« Дело је пуно интереса за све Словене који воде рачуна о узајамности. У овомједелу пуно верно нроматраних прилика и односа у Црној Гори, пуно једрих и оиравданих мисли, које потекоше из љубави према истини и нанретку. Холечек је један од оних ретких писаца, којима је девиза: »што на срцу то и на језику.« — Из његова пера потекла је у »Народним Листовима« и критика на путопис Др. А. Митровића »Са Влтаве на Н и ш а в у.« — У истом листу написала је Др, Б ог у с л а в а К е ц к о в а подлистак о здравственим приликама и односима у Босии и Херцеговипи. Др. Кецкова ради као лекар у Босни од 1893. године. Описујући начине народаег-лечењ-л готтрн о обкчцјима и пошњи босанских жена. ,Т. Зд. Р. * — Предавања о Србима. Млађи Словени који живе у Петрограду имају своје удружење у ком се третирају., нисмено или усмепо, ноједина питања из словенске литературе, историје, геограФије, политике. Ове године читао .је Др. Јаворски своју расправу. о данашњем политичко-економном стању у Галицији. У другој једној седници читао је кандидат духовне академије и слушалац прзба Марко Цемовић своју раснраву 0 српској нородици. Др. Вергун читао је свој реФерат о данашњем политичком стању С.говена у Аустро-Угарској. У скоро ће председиик тог сдовенског друштва читати 0 новој теорији о српској задрузи; исто тако и проФесор В. Н. Корабљев читаће своју расправу 0 н о в.о ј с р и с к о ј л и т ер ат у р и. * — Карл Милекер. У Бечу ј-е умро у својој 58. г. чувени компонист оперета Карло Милекер, који је у снази свога стварања веселио и старо и младо својим иелодијама, али се у носледње време повукао у самоћу заморен дугим радом. Родио се 1842. г. и почео је свој живот као златар ушав у радњу код оца, али ускоро му овај одобри, да пође за жељом срца и да се ода музичком пољу. Прво јо био ангажован у Грацу за капелника, где је и издао своје нрве оперете : »Мр т ви г о с т« (Оег Ше (таз^) и »Весела браћа« (1Ие 1пз-И§е ВгМег). Али је најснажнији успех постигао са »Просј аци студенти« (Веб4е1з1и|1еп1;еи).