Нова искра

БРОЈ 2. Н 0 В А предаде једном иосду, који му у часозима најтеже душевне борбе крепљаше снагу да истраје и духом не клоне. Оно у природи што живи животом који се анђелима приписује; оно што живећи не доспе и не зажели да пише, чита, и говори, већ. пева, зуји или и нема кад ни гласка да пусти, толико му је мио кратки живот у овој природи — то постаде нредмет, који је нашев Радмила од сад почео стално да занима. Шарени лептирићи, вредни мрави, нежне бубице по пољима, луговима, вртовима и планинама, зажалиће за добрим Радмилом, њиховим добрим позваником и пријатељем. Јер сад немају тог искреног пријатеља, који их је обилазио од раног пролећа па до позне јесени ; који се о њима очински бринуо, имена им давао и као становнике Србије описивао. Нема им више Радмила да их од безразложног утамањивања брани и чува и делом и пером, као што је он учинио у једном чланку, који млађим природњацима може за модел да послужи. И дуго ће још времена проћи а нежне бубице и шарени лептирићи очекиваће чика-Радмила кад пролеће сине, да му као жртву науке принесу по ког свог члана, а у јесен да му захвале за све што је за њих тога лета учинио ...! Радмило је, као и велики му учитељ, лекар-зоолог. И ако оптерећен многим дужностима и ако нежног здравља, он је увек у природу улазио да се после свакодневног рада разгали а кући долазио с рукама пуним материјала. И тако је Радмило тихо и нечујно, али стално и промишљено, сакупио, уредио и детерминисао једну за сад једину збирку лептирова који у Србији живе, и тек је у последње време отпочео публиковати, али га на жалост смрт отрже баш сада, кад је плодове свог мучног и трудног рада отпочео да збира. Скроман како је само он могао бити, Радмило се јави једним списом који наиђе на највеће признање, не само код нас него и у туђини. Охрабрен са свију страна и почаствован нашом Академијом Наука, поче публиковати у Академији резултате својих дугогодишњих истраживања о лептирима српске науке на начин који се може сматрати као одличан. Дубоко и свестрано познавање литературе, савесно и исцрпно истраживање, необична прецизност и леп стил, одлике су ових његових радова. Колико нада, колико и одушевљења за овај посао уништи ова црна смрт ! За њиме су, норед многих омањих чланака, остали у рукопису Грађа за Лепидоптере Краљевине Србије и 0 лептирима у опште. Взегов губитак млада биолошка наука у Србији највише осећа. Сваки ко га је познавао жали у њему човека ретких подобности, племенитог срца, оличеног поштења, савесног радника пуна идеала за све што је лепо, чисто и узвишено. Нека би живот Радмилов био пример онима који сад тек настају.. .. - Ж- -

Штутгарт, јануара 1900.

(„Ји^еМ уоп ћеи1е", ете (1еи1всће КотбШе ш ОШ Еш1.) Прва, колико јака толико и изненадна атака, тако званог „модерног" правца на пољу западне литературе, прошла је, и изненађени, а због те изненађености и запрепашћени приврженици „старог доброг времена" у литератури, употребљују ту паузу да дођу к себи и да се саберу. Један по један од запрепашћења занемелих јавља се опет на попришту, испочетка веома обазриво и као сондирајући расположење нублике, па затим све слободније и — ако немате шта противу ове речи — све дрскије. —• Али сви ти покушаји да се „модернима" затегну

И С К I' А СТРАПА 53. дизгини остали су до данас само покушаји, и ако се овај правац сам по себи не преживи, противници га зацело неће упропастити, бар не, ако и даље иду правцем којим су пошли. Изузимајући неколико доиста духовито и озбиљно написаних дела, есеја и критичких студија управљених противу Ниче-а, Жетерлинка, Хауптмана и других, које с правом и без права трпају у „модерне" и оцеве „1Је1)егтеп8сћ"-а, све остало нити вреди нити се у опште може узети као озбиљна критика, пошто, се све креће у границама карикатурног и лажног сликања модерног правца. Не познавајући идеје тога новог нравца и немогући га због тога ни са усиехом сузбијати, многи осредњи таленти и писци уображеног талента прибегавају карикатурном и лажном сликању, рачунајући на старо опште познато средство којим се одсутни противник у очима публике, која се задовољава моментаним утиском, увек побеђује : Учини противника смешним, ма и на рачун истине, и ти си победио, Један такав писац, који се потрудио да карикатуром и лажним сликањем прикаже широј публици „модерне" људе, не само као смешне но и као за другатвепи морал и поредак веома опасне индивидуе, јесте и Ото Ернст са својом комедијом „ Дапашња Омладипа". И он је, немајући у себи довољно снаге ни спреме да озбиљним фактичким разлозима — а ових има — докаже публици непотпуност и штетност овог новог правца, прибегао познатим карикатурама из „ ЈидепА" а. — Пролазећи кроз Минхенске улице често сте пута сретали по неког човека дугачке косе и шиљате брадице, са шеширом талијанских бандита, са сомотским оделом и генијално везаном вратном марамом. Аке се са таквим човеком упустите у разговор, онда ћете доћи до закључка да је то зацело неки чувени вештак којем сликарство у малом прсту лежи, а он ће вам надугачко и нашироко доказивати како је Антон Вернер или Арнолд Беклин (зависи од „школе" којој ова вама непозната величина припада) један обичан мазало и ништа више. Почнете ли се код пријатеља распитивати о овој величини, онда ћете свуда наићи на исто непознавање. Прођите све сликарске галерије, претурите све каталоге, обиграјте све продавце слика, нигде нећете наћи његово име, и тек једног дана ви га видите на неким мердевинама како дотерује какву касапску или кафанску фирму. . . . И сада замислите какав би то утисак у вама произвело када би вас ученици и обожаваоци Беклина или Франца Штука најозбиљније уверавали да је онај тамо на мердевинама прави представник школе Антона Вернера, Бекера или Книле-а; или обратно: кад би вас приврженици ових последњих уверавали да је онај пропали, или боље рећи, у уметност залутали молер, достојни представник Беклинова или Штукова правца. Такав утисак, као што би овај био, производи у познаваоцу модерне литературе ова комедија Ота Ернста, која се у главном овако одиграва: Најстарији син једне филистарско-чиновничке породице, која живи у једној северонемачкој поморској вароши, враћа се као лекар дома, пошто је претходно изашао на глас својим проналаском бацила шарлаха. Отац се већ побринуо да му изради место асистента, а мајка пуна поноса не зна шта ће од радости, што јој син остаје дома. Али овај и не мисли на то, он и не мисли да се упрегне у јарам службе, но хоће тек сада да почне „живети". И сада допустите да за тренутак прекинем. Случај је ваљада хтео да ми уштеди труд доказивања, како је и сам сиже ове комедије доиста неоригиналан, те је у последњем броју „Нове Искре" изнео пред читаоце Хеденстјернову приповетку „Лекарев божић", са којом је — можда се и варам — сиже ове комедије блиско сродан. Хеденстјерн је писац без икаквих претензија и његове приповетчице имају само једину тенденцију, да забављајући читаоце упозоравају на поједине друштвене слабости, и с тога ће ми сваки веровати кад кажем, да он у своме „Лекарев божић" није циљао на „модерне", који се у осталом, када је та приповетка писана, нису