Нова искра

Г.РО.Т

Е1ЕКТРИЧНЕ ЖИБОТИЊЕ °Д + Д-РА РАЛМИЛА ЛАЗАРЕВИТ.А Од најстаријих времена, из доба старих Египћана, налазе се трагови на разним заосталим споменицима који сведоче да је и тада оила позната електрична појава у неких животиња; само што су јој придавали други значај, али опет изгледа да су чак доводили у везу ову појаву са громом. Диоскорид, лекар Клеопатре и Антонија, приписивао је и лековитост неких електричних риба и препоручивао је додир са њима противу главобоље а доцгшје и иротиву подагре. Од свију животиња са електрпчним појавама биле су у старије доба најпознатије рибе. Ми ћемо у овим редовима да се упознамо и са њима, бар главнијим, и са њиховим особинама. Од електричних риба, којих је до сад познато на 50 фела, најзначајније су ове : ра/ја, електрични сом и електричиа јегуља. Оне све живе у ванјевропским водама сем рађе, која жи ви у Средземноме Мору. Величина њихова мења се од 30 см. и незнатне тежине па до 2 метра и 20 кгрм. и преко тога тежине. РаЦ има дугачких до 152 см. а тешких до 170 —200 фуната. Све ове рибе у стању су да произведу електричне ударе који могу да буду веома силни. Ови електрични удари долазе од извесних органа о којима ћемо сад да говоримо. У рађе су ови органи иалик бубрега и леже са обе стране главе и шкрга и простиру се до трбуха. Део се орган састоји из врло много стубића, а ови стубићи, махом шестоугли, састоје се опет из многобројних наслаганих финих листића. Листићи су управо главни у електричном органу, они су управо произвођачи електричних удара. Под микроскопом посматрани ови стубићи показују да се сваки од њих састоји из два сло]а и то из једиог горњег од везпога ткива и доњег живчаног. По свему су ови стубићи слични познатоме физикалноме апарату Волтину. Али у свију електричних риба нема тих, иа опет су у стању да произведу силне ударе. Тако је у елек тричиог сома елек. орган са свим другојачи и по положају и по саставу. У њега је електрични орган споља у кожи а не као у других електричних риба у уну^рашњости тела. Он је распрострт по свој кожи, сем главе и

УЛИЦА У СКУТАРИ.

С К Р А СТРАНА 205.

репа, а састоји се из многих колутова који су налик зрна на грозду, поређани иа огранцима једног јединог великог живца који пролази са обе стране тела и у вези је са једном ганглиском ћелијицом на највишем делу мождине. Лрема овоме битно се разликује електрични орган електричног сома од сличних органа споменутих електричних риба. У електричне јегуље сличан је електрични орган истоме органу у рађе. Занимљиво је мишљење о постанку електричних органа, које ћемо овде укратко изнети. Разним испитивањима сазнало је се, да су се ови електрични органи развили из обичних мишића и једини је орган електричног сома који чини изузеће у овоме погледу, и који је постао од жлезда у кожи а у осталих су елект. риба мишићи за кретање постали електрисани органи. И тај, тако рећи, губитак мишића за кретање морао је утицати и на саме те животиње, и оне су доиста врло лене, једно с тога што немају свију мишића за кретање а друго с тога, што им њихово страховито оружје, електричпи орган, даје могућности да се врло лако снабду потребном храном. Потребно је папоменути да је у нсколнко лако објаснити претварање обичних мигпића у електричне оргапе, јер ваља знати да сви мишићи у опште (и живци) имају електричне особипе и ако се нису сви претворили у електричне органе. Да бисмо разумели рад електричпих органа, ва.ља се уиознати са саставом обичних мишића и ближим познавањем елекСликао Ст. Тодоровић. тричних органа. Сваки се мишић састоји у 1'лавноме из финих влакана поређаних једно уз друго и омотаних једном фином онницом. Нека мишићна влакна имају попречне браздице које деле влакно на ситне колутиће, а од ових нека су од живаца или имају бар мрежицу од живаца т. ј. готово се састоје само из те живчане мрежице. Овако је од прилике и у електричних органа, који се, као што је речено, састоје из стубића, а живац који к њима долази дели се на онолико огранака колико листића има на стубићима и ту готово на сваком од њих има мрежица од живаца. Кад се сетимо шта смо рекли о електричним особинама мишића и живаца у опште, и кад сравнимо опу масу живаца у других неелектричних живаца, лако ћемо појмити, зашто је електрична риба у стању да производи електричне струје и ударе п то не само јако осетљиве него ударе који су у стању да оборе човека и јачу животпњу.