Нова искра

СТРАНА 210.

Н О В А

И С К Р А

БРОЈ 7.

даљег изучавања, по ново полазити. Како целим обликом тако и појединим деловима својима занимљива је црква градачка. И н.ен живопис ваља још снимати. Осим архитехстуре и црквеног живота, наведени споменици, а и многи други — као Никоље, Бела Црква, Враћевшница и др. — садрже цен>ених података о ношњи свештених и световних лица, о намештају, оружју и другим стварима од културне вредности. Снимци наши деле се на две групе. У једну иду они, који би се одмах могли дати на умножавање. Они су израђени или кичицом и бојама — акварели, —или су цртани црнилом и пером. Снимци ти садрже архитектуре, иконе, ликове и орнаменте, и рађени су на месту нред ориђиналом. У другу групу иду на месту са ориђинала снимљене скице, на којима су нрибележене мере ради доцнијег тачног извођења њихова шестаром и лењиром. Скице те садрже нацрте основа, пресека, архитектонских конструкција и разних делова са снимљених споменика. Њих ваља још тачно нацртати и тако снремити за умножавање. На умножавање пак снимака наших, мора ће послужити сви начини данашње усавршене штампарске вештине. Акварелских снимака имамо данас сго четрдесет и пет. Већи ме1)у њима мере по 44x80 см. а мањи по 19X15 см. Двадесет и осам акварела представљају иконе а сто и седам снимка са орнамената, сликаних но луковима и сводовима у цркава. Међу изложеним снимцима има и шест снимака предела — пејсажа. Оии се не броје у градиво за публикацију ; и грађени су у времену кад се у црквама радити није могло, или кад смо се од рада у црквама одмарали. Поштујући сваки покушај у нас око снимања старих српских црквених споменика, ми смо поред својих снимака изложили неколико листова из збирке снимака, које је године 1846. израдио познати сликар Димитрије Аврамовић. По налогу тадашњег Министра Просвете прегледао је, у току шеснаест дана, од 12-га до 28. септембра Раваницу, Манасију и неке порушене црквене грађевине у околини. Уз опис свој приложио је Аврамовић и неколико сиимака архитектонских и иконописних, који се сад чувају у Народном Музеју. Мило нам је што се већ пре педесет година у нас нојавила мисао о испитивању наших уметничких старина; што се у овима већ тада ценило градиво за нотпуније познавање српске прошлости. Наш данашњи рад само је пространији наставак пре педесет година поникле мисли, и ако у ствари није подстакпут покушајем Аврамовићевим, но управо школама укојимасмо се, мој другија, учили уметности грађења — архитектури.

Овим се само потврђује да по општност добра и корисна мисао угинути неће и не може. Зачети пре педесет година; поновљени нашим предлогом Српском Ученом Друштву пре двадесет и осам година, извршиће је према одлуци својој, у нотребном пространству, Српска Краљевска Академија.

Госаодо Академици! Снимци које ћете изволети удостојити свога посматрања, преиис су са уметничких радова, које је у току прошлих векова, израдио српски народ, по тежњи душе своје и по јачини духа свога. Радови су ти сведоци свесног и напредног живота. Они су саставни и битни део народног бића. Они су цењена допуна за ону слику, коју се труди да састави о српској прошлости : српска историја и све друге науке с њоме, које се баве о појавама у духовном животу и раду српскога народа. Па како Српска Краљевска Академија штити и потпомаже све те науке због висока смера њихова, то је природно и праведно, што је одлучила да такође штити и потпомаже и издавање снимака са старих српских уметничких споменика. Тиме је Српска Краљевска Академија признала и потврдила знатно место и вредност уметности у народном животу ; и лепо је попунила обим свога великог и важнога рада око изучавања старе српске образованости. Одлуком својом, Српска Краљевска Академија подигла је признање, поштовање и цену како себи, тако и целом српском народу. ОБИЧАН ЧОВЕК ШАЛА У ТРИ ЧИНА НАЦИСАО БраМивлаВ Ђ. Ј-Јушић (НАСТАВАК) XII. ПОЈАВА Дугиан, ДамњановиК. Душан Кажем ти, са свим је мало требало па да ме не на1)еш: да си раније дошао тако би било. ДамњановиК. Па ја, управо, бојећи се тога и нисао сам ти један дан раније. Дугаан. Знам, брате, али сад сам тек добио писмо, сад. Писмо је стигло још јутрос, али сам се ја сад тек вратио из лова. ДамљановиК Слушај. Можда немамо ни довољно времена; ја ти одмах морам објаснити свој положај да бисмо се саветовали, како да се управљам према твојима. Дакле, ја морам да емигрирам. Душан Молим те, сав ти стојим на расположењу. Дамњановић. Тога ради Драгиша — — Душан. Петровић ? Дамњановић. Да. Он ће тога ради вечерас прећи у Земун и удесиће тамо да се нађе какав чамац. Ја сам у напред рачунао на тебе, и казао сам да се чамац дотера овде, иза оних врба. То није далегсо одавде ? Душан. Са свим си добро смислио ; то је овде, испод нашега винограда. Дамњановнћ. Тако сам рачушао. Но дотле, док се то удеси, док Драгиша спреми све, док се врати, док нам јави, може проћи два, три па и четири дана: могу ли ја дотле рачунати на твоје гостопримство. Душан. П1та говориш ? Којешта! Ако хоћеш два, три и четири месеца Једва те чекам, а и моји ће та се радовати. Дамњановић. Али има ту и неких незгода.