Нова искра

Г .РОЈ 7, Н 0 В А И Душан Ничега. Којешта! Дамњановић Мислим ово на пример : у Београду се не би никако смело сазнати да сам ја овде; ја треба да сам скривен, јер сам већ сад у бегству, па не знам како би то твој отац иримио, и у опште, не би ли се то одало. Душан ( Замисли се) Да видиш.. . . Дамњановнћ. Такве се ствари пе врше са знањем многих. Један, два пријатеља, само . . . ја сам изабрао тебе и Драгишу. Душан. Па ко би ти и био пречи? — Али, видиш, то си добро приметио. Вије ту само мој отац, него нас има ваздан. Код нас је у гостима неки далеки рођак мога оца, један пајлојалиији чиновник иа свету. Он би те се гнушао кад би чуо да си ти оно писао; он би био кадар чак и да нас ода. Бога ми, он би то био кадар Није мени ни за што друго само да тебе не омете. То је видиш једна тешкоћа и. .. .

С К Р А , СТРАНА 211. Душан. Мајци, разуме се. Али признај да је ово добро смишљено ; само ваља да смо обазриви, да ти не заборавимо име, знаш да смо узели ма какво произвољно име могли би се и збунити, али овако Кемо се увек опоменути због Мицића. Ево моји иду. Дакле, већ ирви покушај. XIII. ПОЈАВА Марија; Зорка; иређашњи. Душан А, мајка, Зорка; ходите давам представим једног свог доброг пријатеља, мог школског друга. Жжж.... Владимир Мицић. Дошао је да ме види; нисмо се видели већ годину дана. Ово је моја мајка и моја сестра. Марија. (ДамњановиКу, који хоИе да јој аољуби руку) Живи били-, синко. Добро сте доЕ1ли, Душан је и онако сам. Ворка. Ја се сећам, да ми је Душаи помињао и ваше име, говорећи ми по гдекад о својим друговима Дамњановић. Извините, ја сам тако непозван дошаоМарија. 0, молим. . . .

ЦРКВА СВ. БОГОРОДИЦЕ У ЦАРИГРу Дамњановић. Па добро, шта ме саветујеш. Душан. ( Газмишља ) Нешто би, доиста, требало да те саветујем. Кад се не би казао ко си? Али. .. не може; немогуће је не казати се. Него, видиш, то би могло бити, да не кажеш ко си, но да се представиш и мојима и свакоме под другим именом ? А ? Шта мислиш ? Дамњановић. Па није рђаво, тако би се још најбоље сачувала ствар. Душан. Знаш шта; ти се сећаш оног нашег школског друга из Јагодине — Владимира Мицића; ето узми његово име, ја ћу те представити као свог друга Владимира Мицића ? Бив.а ли ? Дамњановић. Мисао је врло добра. Душан Управо славна. Под тим си именом безбедан, а после три или четири дана.. .. Зна ли још ко, да си овде ? Дамњановић. Нико осим Драгише и моје мајке. Мајци сам поверио.

ЈУ (СПОЉА). Сликао Ст. Тодоровић. Зорка. Ми једва чекамо госте. Марија (С аоља се чује жагор и ареаирка) Но, хвала Богу, ево га и Чика Вићентије. Стигао је. Сеците молим вас. XIV. ПОЈАВА ВиКентије, Арса, иређашњи. Арса Ево га и Вићентије. Вићентије. Ја сам тачан као сат; ево сам вам пре гостију дошао. Нисте због мене чекали. Марија. Па ииак нам је један гост дошао пре вас. Душан Гост изненада. Мој школски друг и најбољи пријатељ Влајко Мицић. Ово је мој отац; ово је чика Вићентије, наш рођак и врло добар пријатељ. Арса. Мило мије, мило мије. А заједно сте школу учили, а ? Дамњановић. Да! Душан. Влајко је родом из Јагодине, па дошао да...' Вићентије. Из Јагодине ?