Нова искра

СТРА НА 212. II 0 В А Дамњановић. Јесте, Господине. Арса. Ама, да нисте ви нешто син Јованче Мидића? Дамњановић. Јест, уираво његов син. Вићентије. Јованчин. Дамњановић. Да! Арса. Ама ти Јованчии син; Јованчин! ( Загрлига и љуби га )' Болан, брате, ко би се томе надао ! Па Јованча је мој најбољи пријатељ. Вићентије А тако исто и мој. ( Загрли га и он) Арса. Ето ти, људи, што ти је судбина. Знаш јш море, да смо ми браћа, браћа, браћа а не друго ( Загрли оает Дамњановика) Вићентије. Одавна се нисам тако обрадовао ; као да сам самога Јованчу видео. ( Загрли га) Арса. Па које си му ти дете? Дамњановић. (У великој забуни, и рочито докле су га отимали један од другога и грлили ) Једино. Вићенгије. Јединче ? Па'он је имао много деце. Душан. (Да извуче ДамњановиКа ) ] Гомрла су; сад ми је баш Влајко причао ; помрла су. Арса. Их, болан брате, а ми о томе и не чусмо ништа. XV. ПОЈАВА Никола, иређашњи. Никола. Стигли су гости. (Одмахсе аовлачи) Марија. Зорка, хајде брже. Хајдете и ви, изволите (Отрчи одмах гг Зорка за њом). Арса. (ДамњановиИу, хватајуИи га иод руку) Хајде, хајде са мном; нећу да те пустим од себе. Вићентије. ( ХватајуЛи га с друге стране иод руку) Мило ми је, као да сам самога Јованчу видео. (Тако га аод руку изведу) Душан. (Који је застао, иолазеИи за њима) Но, ово је испало како се нисмо надали. Куд нам паде на памет да нађемо баш то име ! (Оде за њима). ЗАВЕСА ПАДА.

ДРУГИ чин Соба у виноградској кући са отвореном терасом, над којом се види у иоље истурено платно. I. ПОЈАВА ДамњановиЛ, Зорка. (Седе за столом ; она чита књигу а он нугаи) Дамњановић. Мене врло иријатно изнена^ује, што сте у тим песмама умели да нађете збиља најлепша места. Зорка. Ево слушајте и ово. Зар није лепо : „Од куд жара машти мојој ? „Из твојега жарког ока: „Нзему певам ; — оно ми је „Машти извор и утока. . . . Дамњановић. У вас је одиста песничка душа, а то вас чини још лепшом. Зорка. Значи, без тога ја нисам лепа, јел'те ? Будите мало сурови ; реците ми то. Дамњановић Ако желите да говорим неистину. Зорка. А кад би сте казали истину ? Дамњановић. Кад бих казао истину, морао бих вам рећи да сте лепи ; да сте врло лепи, а ви би сте ми то морали веровати. Воркп. Морала? А за што бих морала ?

И С К Р А БРОЈ 7. Дамњановић. Јер нрво, ја сам врло строг судија, када је реч о лепоти а друго, ја то ни једној девојци до данас нисам казао. Први пут вама и доиста се чудиа1 да имам само толико куражи или боље рећи толико поверљивости. А имам је према вама од првог сусрета. Зорка. Поверлжвости ? Дамњановић. Јест', јест'. Мени се тако чини, као да се ми већ давно познајемо ; као да смо одрасли заједно, чини ми се да нема тајне, коју ја вама не бих поверио. Зорка. Охо! То смо ми врло брзо дошли и до тајана, то су опасне ствари; боље да пређемо опет на Дамњановића, да читамо његове песме (Прелистава књижицу) Видите ; ја остајем при своме, да тај Дамњановић, који је тако лене песме писао, не може бити обичан човек. Дамњановић. Молим вас, ви ме не разумете. Ја никако не мислим спорити то, да су Дамњановићеве песме лепе ; за мене је то мншљење пријатно, то јест и ја се слажем са вашим мишљењем. Али се ипак не могу да помирим с тим, што ви у оиште не допуштате, да песник може бити обичан човек. Зорка. Не кажем ја несник у онште, већ он, Дамњановић. Ја сам и друге песнике читала, истина не толико пута, али сам их читала па, има их за које би и допустила, али Дамњановић. . ,. он не може бити обичан човек , он чак не с-ме бити обичан човек. Дамњановић. А када би ипак био ? Зорка. Кад би био, ја га не бих више волела, то јест'. . . (Збуни се) Дамњановић. (Устаје живо) Како ? Дакле ви ? . . . Ви њега волите ? Зорка. (Устане такође) Не, али Молим вас, ја сам којешта казала, ја волим његове песме и . . . . како да кажем,.... Не знам. 0 том ћемо други пут разговарати. ( Побегне) П. ПОЈАВА ДамњаиовиК, сам. Дамњановић. Дакле ту смо. Тако стојимо, дакле! Песме моје (Шчеаа књижицу) ви сте ми сгекле највећу, најдрагоценију награду (ПреврИе листове) Овде је подвукла. А ! ево и ово, и ово, све најлепша места. Како их је осетила, како их је нашла ! Она их је читала по сто пута; она их увек носи уза се ; опа другује са мојим песмама и— она ме воли. (Замисли се) То јест', она воли њега, Дамњановића, кога и не познаје, и у коме она замишља необичног човека ; па да ли то значи да она воли и мене (Седне и замисла се) III. ПОЈАВА Душан, ДамњановиИ. Дамњановнћ. (Дугиану, кад овај у^е) Шта је, јеси ли примио данашњу пошту ? Душан. Јесам. Дамњановић. Нема ничега од Драгише ? Душан. Нема. А јеси ли ти њему обратио пажњу да на моју адресу пише ? Дамњановић. Да. Душан Али има једно писмо на твоју адресу, које је донео нарочити момак из вароши (Дајему). Дамњановић. То је извесно од моје мајке (Отворио те арочитао у себи). Да, пита ме мајка били смела доћи да ме види. Тек један дан како смо се растали!