Нова искра

СТРАНА 214. __ . а 0 В А Бићентије. Кад си му писао ? Арса. Јуче, и писмо је одмах и о.типтло дневним возом. Он је још синоћ имао писмо, могао је и ноћас стићи ако је пошао ноћним возом. Вићентије. ДоКи ће он, знам га, доћи ће ; али може бити тек данас дневним возом. Арса. Е, видиш, ја сам му тако нанисао да се морао одмах одлучити на пут. Ја све верујем да је он већ јутрос стигао у Београд, па за то и хоћу управо с тобом да разговарам. Кад дође, да богме, дочекаћемо га лепо, као стари пријатељи, — па знаш, то је незгодпо да му ја о тој ствари говорим : није ред дајакао отац намећем неком своје дете, него мислим, то би могао ти, као пријатељ, и то више као са своје стране. А? Шта мислиш? ЈВићентије. И с тим се слазкем, савршено се слажем. И није лепо да му ти говориш, родитељ си; него ћу то ја н>ему, о томе не брини. Видећеш ти како ја умем да будем пријатељ. Арса. Знаш, Марија је противна томе, да ми натурамо своје дете; она би волела, да се ствар тако удеси, па да изиђе, као да то Јованча са своје стране тражи. Вићентије. Не брини ти то ; немој ти мене учити како ћу ја, то је моја ствар. Но слушај, ја морам и мало да се одморим ; прозебао сам. Да богме да сам морао назепсти; где си ти видио још ревматичног човека да пеца рибу! Арса. Па одмори се, за што се не би одморио ? Ако хоћеш попи и један чај или теј од зове, да кажем да ти спреме ? Вићентије. Нећу. Хоћу само да прилегнем мало, Осећам да ме жига овде ( одлазе). V. ПОЈАВА ДамњановиК и Душаи. Душан. Можда не би било рђаво, кад би ја мало сишао у Београд ? Шта мислиш ? Дамњановић. Одиста не би, пријатно ми је и овде у гостима, али бих ипак волео, да се та ствар сврши што пре. Душан. Чуо си шта каже твој рођак ; врло је могућно да добијеш и помиловање, сутра ће се поднети предлог. Дамњановић. Право да ти кажем, не знам за гаго, али сада веома желим помиловаље. Душан. Онда ћу сутра у Београд ; боље је за сутра да оставим. VI. ПОЈАВА Никола. Пјоеђашњи. За тим МициЛ. Никола. Један господин дошао, тражи натпег господина. Душан. Ваљада гост какав ? А где је отац ? Нека дође тај гослодин овамо. ( Никола отвара врата те кроиушта Мици&а а сам се уклања^) 31II 11,11 !•. ( Палаиачки трговац, без кравате, са ланцем о врату ; носи куфер са собом ) А је ли овде Арса ? Душан. Мој отац ; сад ћемо га звати. Мицић. А, ти си љегов син ? Е, жив био, жив био! Како ? ПГта радиш ? Ти си, је ли, учио гаколу са мојим Влајком ? Душан. Са којим Влајком ? Мицић. Па ја сам Влајков отац, Мицић из Јагодине. Д.ушли | ( иорамсеии) Мицић ! Дамњановић Ј *

И С К Р А БРОЈ 7. Дамњановић. Ама, отац Влајка Мицића? Душан. Из Јагодине ? Дамњановић. То не може бити! Мицић. Ето ти сад, не може бити ! Као да ја не знам, ко сам ја ! Душан. То јест; то може бити, али .... Како да кажем .... Молим вас седите, а . ... Ви сте ваљада из Јагодине ? Мицић. Јест' из Јагодине, па дошао. Пише ми Арса, каже : мој син Влајко овде у гостима, а Влајко, брате, ено га у Јагодини, жив и здрав. Ко ће му га знати гата је то, тек знам, као два и два четири, да је Влајко у Јагодини. Питам Влајка, не зна; погледам Влајка, тамо је, у Јагодини ; е па гата му је онда то ? То нису чиста посла ! Дамњановић. (За се ) Боже Господе, шта ћемо сад? Душан. (За се) Ово је, да те Бог сачува! ( Гласно) Управо има једна ствар, али молим вас седите, седите, ја ћу вам ту ствар објаснити ; или, боље, ето овај Господин (Показује на ДамњановиКа ), он ће вам ту ствар још боље објаснити. Дамњановић. Ја! Ја не умем ништа да објасним. Цела је ствар управо загонетка. Мицић. Ама каква загонетка. Нема ту загонетке. Ја сам хтео да идем право у полицију ; после кажем, хајде да идем најпре до Арсе, да видим шта је то ? Душан. Са свим сте добро урадили што сте најнре дошли овамо да се објаснимо. Ја ћу вам одмах ствар објаснити ; дакле, као што вам је познато, ваш се син зове Влајко. Мицић. Па да богме да ми је то познато. Душан. Јест, ваш син је управо сад у Јагодини; то је сугата истина. Мицић. Знам ја то, али .... Где је, Бога вам, Арса (Диже се ) Хоћу да видим шта ми је он то писао. Душан. (. Преалашено ) То јест', молим вас, будите стриљиви, ствар се на крају крајева мора објаснити. Зваћу ја оца ; сачекајте га. Дакле, видите, самим стицајем околности, моментално или управо рећи привремено, вапт је син овај мој пријатељ. Дамњановић. Привремено, знате. Мицић. Ама, гата је вама децо ! Мислите ли да сам ја луд те не знам ко је мој син. А после, и то нека ви је на знање, немам ја никакве привремене деце. Душан. Али молим вас, стрпите се само за мало, ова се ствар мора на крају крајева објаснити. Мицић. Где је молим те Арса, па ћу се ја то с њим објаснити. Душан. Међу тим, ствар је врло проста, само кад би сте хтели да ме саслушате. Видите, и овај мој друг и ја, ми смо најбољи пријатељи вашега Влајка, и ми, што је главно, знамо и признајемо то, да је он у Јагодини. И кад ми то признајемо, ондаје одиста ствар врло проста. Дакле, видите, овај мој пријатељ осуђен је, осу1)енје за политику, писао је ; знате, по новинама ј он тако пише по гдекад и то противу владе. Мицић. Ако, посветила му се ! Нека пигае. Дамњановић. Ето видите. Браво, ви сте човек! Мицић. А, ја што се тиче пачела, то јесам (иљеска се ао грудима) Ја сам начелан ! Душан. Браво ! Па видите, молим вас, онда нас ви морате помоћи ; морате нас због начела помоћи.