Нова искра

^ОЈ 7 - ТТОћА и „Када сте се пробудили оее ноћи ножара, шта сте прво видели ?" упита он даље. Дуго ћутање. Павле се магаи обема рукама чела и устукну два корака назад. Покрет сажаљења прође кроз дворницу. Свимишљаху да га је опхрвала успомена на онај страшни тренутак. Ћутање је још трајало. „Та одговорите." „Ја — нисам — спавао." „Били сте дакле још будни ?... Јесте ли били у својој соби, када сте спазили прве знаке пожара ?" „Нисам." „А где сте били ?" „У — врту — хелененталском." Настаде потмуо жагор, који пређо у вреву, када стари Дуглас, скочивши са свога седигата, громгсим гласом викну по дворници : „Шта сте ту тражили ?" Стари Мајерхефер опсова, Јелисавета се промени у лицу и паде главом тешко на наслон од клупе. Председник узе звонце. „Молим сведока за мир", рече он, „ја једино стављам питања. При поновл,еном испаду уклонићу Вас из дворнице. — Дакле, Павле Мајерхефере, шта сте тражили у врту хелененталском ?" У истом тренутку подиже се у дну нови жагор, а у одељењу за сведоке начини се круг око Јелисавете. „Шта је то?" упита председник. Државни тужилац, коме ни трунка у дворници не измаче из вида, наже се к н.ему и дошану му с многозначајним осмехом: „Сведок Јелисавета пала је у несвест." Тада се насмеши и председник, а насмешише се и све судије. Јелисавета, наслоњена на оца, изиђе из дворнице.... Сада се подиже један човечуљак оштра лика, који је седео пред оптуженим и све се време играо свежњем кључева, па рече: „Молим господина председника да се претрес одложи за пет минута, пошто је присуство умешанога сведока врло значајно." Павле оштро погледа овога човека. Претрес би одложен. Ових пет минута била су читава вечност. Павлу до пустише да седне на клупу за сведоке. Отац га је гледао необичпо бесним очима, али му ничим не показа да би хтео с њим говорити. Јелисавету вратише у дворницу, бледу као крпа, а Павле ступи поново пред судије. „Опомињем Вас јога једпом", поче председник, „да се у свему тачно придржавате истине, јер Вам је познато да свака реч Вашега исказа има да се потврди заклетвом." „Знам", рече Павле. „Али Ви имате право, као гато знате, да се уздржите од исказа, ако мислите да ћете Ви или који Вага сродник због тога бити изложени казни. Хоћете ли и можете ли, као мало час, да се и сада користите тим правом ?" „Нећу." Он то изговори одлучним, јасним гласом, јер се у њему створи извесност, да ће Јелисаветина част коначно пропасти, ако сада ћути. „Али ако моја заклетва буде кривоклетство ?" равлеже се затим у његовој савести. Било је доцкан. „Дакле — гата сте тражили у врту ?" упита председник. „Хтео сам — изгладити тто се моја кућа огрешила ] према Дугласу." Жагор разочарења и неверовања прође кроз дворницу. „И ради тога сте се шуњали по туђем врту ?" ј

-- - Р_ А С ТРАНА &1<). „Осетио сам жељу да на кога наиђем, кога бих могао молити за опроштај." „И за то сте изабрали ноћ ?" „Нисам могао спавати." „И Ваш Вас немир тамо отерао ?" „Јесте." „ Јесте ли на кога наишли у врту ?" „Нисам." „Јесте ли и раније већ кадгод у то време били онде ?" Дуга почивка; затим прстури преко уста опет „Нисам", али сада тихо и устежући се, као да га је отео од савести. . . Затегнутост, која је била обузела све духове, поче попуштати, председник је прелиставао по актима, а Јелисавета га је гледала крупним угашепим очима. „Где сте били, када сте први пут спазили знако пожара ?" „Од прилике на двадесет корака пред хелененталском кућом!" „Па шта сте онда учинили ?" „Био сам се врло уплашио и одмах сам се вратио кући." „Којим сте путем изишли из врта ?" „Преко ограде." „Ви дакле нисте отворили врата, која воде из врта у двориште ?" „Нисам." „И нисте прошли поред забата ?" „Нисам." Мали се немир осети у дворпици. Човечуљак са свежњем кључева подиже се и рече : „Молим. господина председника да још једном саслуша госпођицу Дуглас о томе, што јој се чини да је чула те ноћи." „Госпођице Дуглас, молим", рече председпик. С дугим погледом на Павла изиђе она. Једно поред другога стајали су сада у пространој, пуној двориици, као да су своји. „На коју су страну ишчезли кораци које сте чули, када Вас је пробудила светлост пожара?" „Ка дворишту", одговори она тихо, једва чујно. „И јесте ли баш разговетно чули како се затвара брава на вратима од врта ?" „Јесам." „Размислите се добро, да се писте прсварили ?" „Нисам се преварила", одговори она тихо, али одлучпо. „Хвала. Мржете сести." Непоуздапа корака врати се она своме седигпту. Од опога судбоноспога „Нисам" није скидала погледа с Павла. Изгледало је да је на све друго заборавила. „Када сте прегали преко ограде, којим сте путем потпли?" упита председник даље, обративши се Павлу. „Преко рудине !" „Јесте ли се дотакли шуме ?" „Нисам — протрчао сам поред ње од прилике на двеста до триста корака." „Јесте ли кога срели у путу ?" „Видео сам неку сенку која се кретала к гауми и која намах игачезе, када сам наишао." Дуги покрет прође кроз дворницу, оптужени се промени, а око му доби укочен, унезверен израз. — Државни тужилац пе скиде очију с њега. Још неколико споредних питања и Павлу допустише да седне.