Нова искра

СТРАН А 236. н о В А шта кажем : од добре куће ! Пајкићи су дрпи, а задружни и јаки. Ко ће им на пут стати? И ето, ту девојку занолех од срца, искрено и сидно. Нећу да ти се правдам: морало је тако бити. Душа је то била, али ретка душа! Веруј Бога, ни даљу ни ноћу не имађах мира. Сан не слази на очи, а посао ми стоји. Тешко ми да се прихватим. Мучим се тако а и сам не знам шта ћу. Содим по дугу зимску ноћ и мислим. Све узалуд, куд ћеш измислити! Где је Саватије и дорастао Пајкићима? Аја, не иде тако. Питаћу је, мислим, па ако хоће, нека побегне. Срамота, истина, за ЈГајкиће, али шта ћеш. Друкчије пе може бити. Некако с пролећа враћао сам се кући. Опрашио оно мало кукуруза у Парлозима, па хитам натраг. Сунце на заранцима, али још пече. Није врућина да кажеш, него онако, топло и благо и ветар те расхлађује. Откопчао сам когауљу, те ми ветар пирка по грудима. Не могу да га се надишем. ЈГут ме нанесе кроз Пајкића забран. Еад тамо, баш некако у средини, она — Јелка. Седела је на двадесет корака од мене, на савијеној и-земљи положеној буковој грани. Главу ниско погла и свија венац од скоро набраног цвећа. ЈГак јелек овио јој танки струтс а бела когпуља спустила се у витим наборима преко љепих груди. Густа јој коса делила се у две дуге витице испод чисте беле повезаче, а с леве стране руменела се скоро расцветапа булка. Лице не могу да видим. Погнула се тако, ни главе да дигне. Рукама једнако пребира цветове и слаже их. Стојим, мило ми да је видим и ја је гледам тако, као да је никад писам видео; срце ми тако бије, а у дугаи ми се разлева нешто тако мило и слатко.... Саватије од једном ућута и погледа у мене. Лице му дошло са свим благо и тихо. — Еј, мегш еј ! настави потом. Жожегп се и насмејати, господичићу. Тако стар, па се заноси! — Остави Саватије, остави. ЈПто ти то сад паде на ум ? Можеш ме и осудити, али је тако било, узе да.ље причати. — Слабост је слабост и над њом нема тела јакога. — Јелка, рекох јој ближе прилазећи, тихо и нечујно, више као шапат : ти си то ! Она подиже главу. Очи јој миле, и благо и радосно гледају, а лице се осуло руменилом : — Ја сам. — Шта радиш ? — Ето видиш, цвеће пребирам, рече устајући и везујући последњи венац. — Цвеће ? Заћутасмо. Нисам знао шта Ј1у даље рећи. А тако бих јој много хтео казати. Језик ми се свезао, пани маћи. Стид ваљда, шта ли ? А она тако лепа, мила, очи не могу да одвојим. Младост бије из све снаге, а дах јој врео, опија и заноси. Унесох се ближе ; косајој се меко припи уз моје образе, а пламен ми душу обузе. — Јелка, Јелка! . . . једва промуцах. И у тренутку, грлих јој стас, а рука се све више подаје наборима танке кошуље. — Ах, туго моја! ЈПто сам ти скривила, Боже мој ? Саватије, жива ти нана твоја, пусти ме ! — и млака ми суза паде на образ. Отскочих. Беше ми криво а и жалио сам је. Кривио сам и себе сама и још осећао њепо топло дисање, њену меку косу ....

И С К *> А вјрр.т 8. Ваљало је прекрити. Истину да ти речем : није ми било наде, али тек, шта бих могао друго. Старац је то старога кова, отац њен, Павле Пајкић. Ко да га сад гледам. Крупан, висок, као див ; лице му зборано, а коса сва седа. Снага још, а здравл 3 е челично. Иде ли куд, чибук му за вратом, а здравац му мирише иза паса Треба да му је затражим, а све задрхће на мени ; сетим се само његових крупних, седих обрва, и његових малих и живих очију. Одох му једнога дана. Подне превалило и вече се нагиње. Чељад још у пољу послује. Застадох га пред вратима: круни кукуруз за живину. Пас залаја и он се окрете. — А, а Саватије ! — рече ми и пружи малу троножну столицу. — Седи, седи ! А ниси дапас нигде на послу ? угшта ме, а поглед му некако чудноват : и он као да пита. — Сад сам бага с рада, одвратих му : посао ме напесе на тебе. — А, а тако ! Па добро, реци ! Како да почнем само, а после већ било би лакше. Али ми неки терет пао на груди, па ми и глас у грлу гугпи. — Је ли, ти се нећеш љутити ? отпочех Он ме огптрије погледа, а очи му догале јога чудноватије : устаклиле се и саме питају : — Да се љутим, а јога нигата не знам. — Догаао сам ти због Јелке. — Због Јелке? ПЈта ти имаш с њом? — Ми се пазимо. До тебе стоји, хоћеш ли да је даш. Он хракну, обрве се скупигае а бора између њих још јаче отскочи. — Е мој Саватије, момку није за цело зазорно питати, али ти је не могу дати. Здрав си, радан си, све ти је на месту, тпта могу имати противу тебе? Само Јелка није за твоју кућу .... Земља ми се окрете; у глави нешто хучи, а угаи ми зује; не могу нигата да чујем. Молити не помаже. Дигох се. — Збогом ! — Збогом пошао ! — рече и пружи ми руку. Пођох ; ни сам не знам куда ћу. Све ми тесно, а на души ми тако тешко. Плакао бих као дете, тако ме боли. Сунце се већ смирило и вече се прострло преко целог окола. Из даљине тек забруји весела радничка песма и испуни мирну тишину. Радници се враћају дома. Ударих опет кроз Пајкића забран. Надао сам се, ту ћујезатећи. И нисам се преварио : гони овце из чаира. Побледела, ослабела љуто. — ЈПта ти је? упита ме. — Ништа, Јелка, ништа! кажем јој, а сузе ми навиру на очи. Она ме погледа, а све лице пита : ПГта ћемо ? -- Ту ништа не помаже. Знам ја њега: пексијан је. Него />егај ! — Она замре. — Еј ја, Саватије, куда бих после ? А шта ће свет рећи ? Зар ја да обрукам кућу Пајкића ? — А ти остани и пољуби му руку још. Ја сам другојаче мислио. Она се стресе и усне јој се скупише. Срце је то било, господичићу, а душа тако добра као у голубице. — 1^ад хоћеш ? — оте се тихо, из дубине, болно, тужно. — Нетвртак вече бићу у шљивару.