Нова искра

СТРАНА 282.

Нигде пута, нигде путање . . . Усамљена три бора, који се у даљини уздизаху према небу као црне авети, били су једини знак, према коме је могао управити кораке. Ингчезе и златножута пруга, која се за неколико тренутака била појавила на ивици видика; све ниже падаху сенке, и када Павле дође до гробљанскога опкопа, који се пред н.им уздиже као аветски зид, био је настао потпуни мрак, али је свежи снег ширио неку неизвесну полусветлост тако да је наскоро могао наћи материн гроб.Улаз је био затрпан снегом, засут; нигде да нађе нролаза. Тако је пипао мучно низ ограду, од које је местимице црна х^ранчица'истурала своје оштре врхове из белога нокривача, док му рука не упаде дубље у снег, не наишавши на отпор. Ту прокрчи себи пут у унутрашњост. С потмулим шуштањем поздравише га борови, а један гавран, шћућурен у СЕ1егу, узлете брзо и опкољаваше круне као јадна душа која не може да нађе мира. Када снегом затрпану површину виде пред својим очима у њеној бледој једноликости, обузе га страх, јер нигде не спази знака, по коме би могао открити материн гроб. Крста није било на хумци, јер још није могао наћи пара да га купи, а хумка је била затрпана снегом који је све изравнао. Мучни страх обузе га, и би му као да је сада изгубио и последње што је имао на овоме свету. Дрхтавим рукама поче рашчишћавати снег, с једне хумке на другу — и начини дугачку стазу, из које се овде онде помаљао из сумрака који крај од гроба, који венац или која туја. „Овде почива овај, овде почива онај" — зпао је готово за сваки гроб, ко је у њему. И на послетку посече своју руку о парче стакла, које беше избило из дубине ... Он застаде и поче пажљиво пипати унаоколо... То је стакло јамачно било оно које је Грета у почетку јесени изнела да у њега посади лепе кате ; зелено парче од боце, с оштрим, шиљатим ивицама —- јесте, оно је било. Још су у њему била увела стабла. А поред њега венац, венац од вриска, који се помоли као камени прстен, а који је сам овде положио, када је последњи пут долазио овамо. ~§г ^ & Када виде гомилицу снега, која је скривала оно што му је најдраже, тако белу и мирну, паде на колена и зарп своје усијано лице у хладну, меку пену од пахуљица. „Свему сам крив ја, мајко", тужио се он, „нисам пазио на њих, запустио сам их. Не суди њих, мајко, оне пису знале шта чине! . . . Али ти се молим, мајко, научи ме шта да радим ! ... Пошљи ми једну једину реч из гроба. . . погле, ето ме где клечим овде и не знам шта да чиним." Па му се онда намах учини, као да ни он нема нраво да лежи на овоме месту, као да је на њега сваљена срамота, које су допале сестре. Он се назва кукавицом, себичњаком и ленивцем, гато је толико оклевао, не покушавајући крајље средство. „Учинићу, мајко, још ове ноћи", узвикну он скочивши. „Нека не запне ради мене, жртвоваћу и последњи остатак свога ноноса, само ако се спасу сестре." — Оп се закле на то с подигнутим рукама, па онда појури на ледину. — — Трчао је ваљда три пуна сахата по завејаним путевима. Могло је бити осам сахата, када стаде без даха иред вратницама Лоткајма. „Данас ми неће умаћи", рече он, а како нађе капију опет затворену, увуче се потрбупнсе испод Филарета као што је то иначе видео код паса. Прозори господарске куће били су веома осветљепп, али пошто су били спуштени застори, није се могло видети ништа од унутрашњости; само испрекидана песма и кратко смејање допре наноље. Кућна су врата била отвореиа. У мрачном ходнику застаде он за тренутак, да умири узпемирено срце, а затим закуца.

БРО.Ј 9. Урлихов глас викну: „Слободно." Ту се беху испружила оба брата на дугачкој софи, ноге Једнога поред главе другога, слика потпуно чисте савести и душевне в-еселости. Сваки од њих њихао је на длану велику чашу грога, а пред њима на столу стајала је чинија врућега грога. Кад га спазише, тако се уплашише да заборавише устати. Сасвим скамењени остадоше лежећи и звераху у њега. „Ене!" викну Урлих, који се први опет прибра, а Фриц испусти с праском чашу на под. Затим се саже и врло зкурно покупи парчад. „Можете се ваљда досетити, зашто сам дошао", рече Павле, ступајући у својим снегом засутим хаљинама до стола^\ „Не мозкемо", рече Урлих, који се полако исправи. „Ни помислити", прихвати Фриц, који се мудро заклони брату за лећа. „Па примили сте ваљда моје писмо?" упита Павлс. „Не знамо ми ни за какво писмо", одговори старији, гледајући га дрско у очи. „Биће да се изгубило на пошти", додаде брзо млађи. „Сетите се само. Било је 16. новембра", рече Павле. Тада се нешто присетише, да им је донесено некакво писмо. „Али га нисмо могли разумети, па смо га бацили у ватру", рече Урлих. „Махните се изговора", одговори Павле. „Знате ви добро, шта вам ваља чинити " Они слегоше раменима и згледаше се, као да он говори гапански. „Ниеам дошао да с вама терам спрдњу", настави Павле, „ви сте мојим сестрама узели част, па им је мо-' рате опет вратити." Урлих се почеша по глави па рече : „Драги Мајерхефере, мучна је то ствар — и не да се тако на дохват решити. — Седи де, па нопи с нама чашу пунча — тако ћемо пре доћи до сврхе." „Да, пре и боље", додаде Фриц, који устаде да донесе две нове чаше. „Хвала",#|)ече Павле, „нисам жедан". У њему се нешто бунило као да га браћа, као и увек, и сада вуку за нос. А удове му обузе нешто као гвоздене везе. Осети се некако сасвим изнурен, немоћан. „Е, када нам долазиш тако", одговори Урлих, као увређен, „онда и нећемо никако да говоримо с тобом. Нисам рад да себи покварим божићни празник". „И да се охлади пунч", додаде Фриц. Павле премери укочена погледа час једног час другог. Како је то могућно да они, на којима је тежак грех, стоје пред њим поносни и охоли, док је он, који је био у праву, дрхтао и стрепео као кривац? „А ако се вратим без утехе?" повика у њему плашљиви глас. — „Не гневи их — сети се да си се заклео матери! На се самога немој се обзирати." „Дакже — хоћеш ли пити или нећеш", викпу рлих љутито. „На се самога немој се обзирати!" викну глае опет, па онда спусти главу и рече промуклим гласом: „Па — молим лепо." Оба се брата погледагае смешећи се, а Фриц пружи чашу, па рече : „У здравље !" „У здравље !" промуца он и једва прогута врели напитак, јер га је гушила одвратност. Сада је седео као добар кардаш са двојицом браће за столом, он, који је требало да дође као осветник. „Дакле да ствар приведемо крају", поче Урлих поиово. „Што је било, било, и не да се више изменити. Нећу овде вигае да претресам ко је за ким трчао више, ми за твојим сестрама или твоје сестре за нама, свакако су оне исто толико криве колико и ми! Ми их волимо од свега срца, оне су најљупкије девојке у целој околини, и од

Н 0 в а и С кра