Нова искра

ћРОЈ 9.

СТРАНА 283.

срца нам је жао, када помислимо да смо их изгубили, али да их сада узмемо, то тек нећеш тражити од нас." Павле их плашљиво погледа и рече утучено : ;,То је најмање, што — ", али даље не може, учини му се као да му се заледи крв у жилама. „Немој бити смешан", рече Фриц, а Урдих настави : „Ето, ми бисмо то и учинили, јер их врло ценимо, и ако су се много заборавиле" — Павла прође нешто по глави, али се савлада — „ми би смо ти сместа испунили жељу, али пре свега реци нам, шта дајеш уз њих?." „Немам — ништа", промуца Павле. „Па видиш ли", одговори Фриц. „А нама треба новаца — много новаца", настави Урлих. „Ја сам старији, и ако сам на се примим имање, морам Фрицу исплатити толико, да може за се купити друго." „Ја — ћу— радити", промуца Павле и молећи погледа погружено на браћу. „Ти си радио већ десет година и ниси ништа стекао." „Омео ме је пожар", промуца Павле, као да моли за опроштај за несрећу, која га је снашла. „А јјо године ће ти се десити што друго. Не, драги пријатељу, на то се не можемо упустити." Страх, да се мора вратити кући сестрама без утехе, нарасте све више и више у његовој души. Обузе га толико, да му се одреши језик, те повика: „Та за Бога, уразумите се ! .. . ја тек не могј г више него радити. .. . Радићу као марвинче . . . радићу дан и ноћ ... штедећу и гладоваћу, а све што будем стекао нека је ваше .. . Ви дите . . . ја збиља имам лепих изгледа . . . локомобила биће скоро у реду . .. петнаест стопа захвата у дубину .. . збиља, можете мерити! . .. Товар тресета доноси десет марака . . . и ваш ћу мираз годишње у отплатама исплатити на пару." Он им погледаше разрогаченим очима у лице, јер је очекивао, да ће одмах пристати. А када ћутаху, пређе у очајању руком преко чела, с когаТ му је цурио хладан зној, и промрмља: „Па — шта још могу? . . . збиља — учинићу и више: . . . Примићу од оца имање, па ћу га затим пренети на вас, тако да . . . када отац — умре, један од вас буде господар на њему ... Ја ћу се иселити и нећу понети ни колико је црно испод нокта. — Је ли вам то сад довољно ?" Али они ћутаху. Тада му би као да пропада све у што је иначе веровао, као да му се измиче земља под ногама, као да се он сам баца у празнину. Он склопи руке — зуби му цвокотаху, — и као излапео бленуо је у њих. — „Зар је могућно? Ви нећете? Збиља нећете ? — Зар никако да схватите дајевама света дужност да поправите што сте погрешили ?. . . Зар вам не вели ваше частољубље да не смете друге обешчастити ? .. . Зар вам савест даје мира да спавате ?" „Престани", рече Урлих, кога обузе осећај непријатности. „Не, нећу да престанем! Не могу овако отићи кући .. . Збиља, не могу! .. . Зар ви баш никако не слутите шта сте урадили, . .. каква је невоља у мојој кући ?" И он се згрози с успомене на оно, што је оставио иза себе. — ,,Кад бисте то знали, не бисте били тако немилосрдни! . . . Видите, Фриче и Урлише,... ја вас познајем воћ давно, . . . ми смо заједно седели већ на школској клупи... и заједно смо... стугшли пред олтар... Ви сте ми још вазда желели зла и ја сам много претрпео од вас, али . . . ја ћу заборавити на све, ако само ову једну ствар поправите. Ви сте лакомислени, али нисте рђави,... та ви то не можете бити, ... та и ви сте имали матер ... видео сам је .. . она је при конфирмацији стајала поред трећега стуба лево и . .. плакала је, као што је плакала моја мати.— А моја мати — али пфуј", прекиде се сам, јер га спопаде срамота што је име покојничино споменуо пред заводницима, али његов страх да се мора вратити без утехе, дође до безумља, те прогута и то, и поче понбво, при чем му се већ ускометпа разум: „Замислите

само, да излазити сада на гробље . . . да имате сестре ... које су преварене ... и да нисте добро пазили на те сестре .. . и да се не усуђујете, дотаћи се снега, који лежи на гробу .. . и да сам ја заводник . . . шта .. . шта бисте ви учинили ?" „Убили бисмо те", рече Урлих, добацујући му презрив поглед. Он испусти јак узвик, јер се сада потпуно освести, колико је понижен, како је укаљао свој понос, своју част . .. Стегнутих песница појури на Урлиха. Али се овај склони иза стола, а Фриц одјури у побочну собу да позове послугу. Тада он пође колебајући се на поље. Вратнице су биле затворене као и отоич. — Он се не усуди вратити се, да му их отворе, те измиле потрбушке ј — као пас. — Као пас ! — — — —• — — — — — —

(настдвиђе се)

(3) Рим, 1900. праги Ј7. ЈУЈожда ће ти бити мало криво што ћу ти данас у место о Леону XIII. писати о Тецелу и о његовој трговини са индулгенцијама. Шта ћеш му! Ми који долазимо у Рим, као што долазимо са сто разних страна, тако исто долазимо и са сто разних циљева : један само зато да се поклони престолима светих апостола и светом оцу папи ; други зато да у Ватиканској Библиотеци испитује рукописе старих Јевреја да би могао прочитати једно слово које пре њега нису могли прочитати сто најодличнијих научењака; трећи, и то обично са севера, долазе само зато да са балустраде на пинчијском шеталишту извршују самоубиство. Кад су једнога таквог грешника, пошто се срећно спасао, запитали кад му је дошла на памет мисао о самоубиству, он је одговорио да је то одавна, још код куће наумио. „Дошао сам, вели, у Рим и на Пинчјо да извргаим самоубиство зато што је одавде боља панорама." Проклети путописци ! То је само њихова кривица. — Један мали број, пак, долази зато да у Риму ужива у свему, да му се све допадне, да све заволи, све осим индулгенција. У том малом броју је и твој Рол. 0 реликвијама сам ти нешто мало писао ; о индулгенцијама грех би био ако ти не бих ништа причао. Свет се обично чуди да неко може бити у Риму а да не види папу. Међу тим, нема право. Папа је тако ситна ствар, да је у ошнте штета губити време и на то. Али, бити у Риму, и не знати ништа о реликвијама, индулгенцијама, црквеним церемонијама, допуштено је само бакалима и остарелим археолозима. Из реликвија и ипдулгенција се најлепше види шта је католичка црква, какав је морал њезин. Оне су, свакако, од самог оснивања католичке цркве с времена на време биле издаване, али никада се њима католичка црква није толико користила као у времену пред реформацију. Да би се што лакгае и бол>е помогло грешницима, у време папе Јована XXII. изда се књига у којој је забслежено било која индулгепција од кога греха разретпава и цепе тсолико свака кошта. Какав