Нова искра

БРОЈ 10.

НОВА ИОКРА

СТРАНА 319.

КЊИЖЕВНОСТ КРИТИКА ГгаИе с1е ВегИп еГ 1а диезИоп пе 1а паИопаШе раг гарроН а 1а рппсграиМ с1е ВетМе, раг Јгуогп РегМсћ. рго јеазеиг а 1а ј'асиИе пе пгоИ с1е Ве1дгап,е. — Ех1гаИ &е 1и ге^ие депега1е Ле ЛгоИ ШегпаИопа1 риШс. Рапз 1900. 8°. Берлииски је уговор резултат једномесечног рада (1 /13 јуна */ш јула 1878.) Вердинског Конгреса, који беше сазвап да смањи руску Бедику Бугарску. Нама, Србима, не може бити крнво, што је руска иолитика у томе нитању претрпеда ведики пораз, али ће на« дуго и дуго тиштати оие одредбе, којима је Берлински Уговор сиутао српски народ и вомутио његове идеале. Срнски је народ најдуже и најупорније водио борбу с Тур цима, па му се ипак при деоби награда даје много мање ного лн онима које је туђ мач ослободио ; мање, него ли онима који су сс од нас миого мање борили ; мање, иајзад, него ди и онима који С( тада ннсу никако ни бориди. Расправе у овоме смисду, а намењене широј јавности, мог.у само бити од користи по интересе срнског иарода. Оне могу заин терссовати образовани свет за судбину нашег ндрода и можда некад. бар у даљој будућности, учинити, да обавештенп потомци поправс погрешку својих необавештеиих нредака. Одмах у уводу Г. Перић каже да ие пише о Бердинском Уговору с гдедишта подитичког и међупародног, већ жели да нокажс какву је судбину спремио тај уговор стаиовпицнма оннх обдасти. које је Србија но Берлинском Уговору анектовада. Да би ствар била разумљивија, Г. Перић даје најпре вратак али леп исторнски преглед о стању Срба нод Турцима о Првом ј: Другом Устанку и твордима иоае српске државс. Предазећи на сам Берлински Уговор, писап с правом каже да је тај уговор са гледишта будућности српског народа толико исто штетан као и Сан-СтеФански. Срби би по овоме носдедњем изгубиди Маћедонију, али би се могли бар надати да ће једнога дана видетг уједињену Србију, Восну с Херцеговином, Далмацију, Црну Гору ] Ст. Србију. Цо Бердинском, пак, Угопору Аустрија уно Босну и Херцеговину, Србија и Црна Гора ос.ташо раздвојене и тако се дан уједињења српских земаља изгуби опет у магловитој и иеизвеоној бу дућности. У II одељку пиСац се бави о гдавном задатку својо студијс; судбином становника присаједињеннх округа. То је питање за правнике у тоднко важније и деликатније, шго Берлипс.ки уговор ћутв о томе, а између Србије и Турске-нема никаквог нарочитог уговбра. који би се на то односио. Утврдивши то, нисац долази до закључка да је то нитање уређено српским законима, кад већ Турска ниј( нашда за потребно да то питање реши у спораоуму са Србијом. За Хришћане у ослобођеним крајевима Г. Перић каже да су добили ца родност српску <&мом анексијом тих области, јер су то у главпош били Срби, који су раширеиих руку дочекали српску војску. С тога љнма иије ни дато нраво опције, јер га они нпсу ни желеди. Кад. дакде, српски законодавац о томе ништа ие говори, то значи да оц сматра да је то питање решеко самим нридикама. Поред хришћана бидо је у анектованим окрузима још и мусулмана, који су тамо били сталио наСтањени. Берлински Уговор не говори ништа о њиховој судбини, а тако исто о томе ћуте и доцнијн уговори закључени између Србије и Турске. У Овоме нитању Г. Перић долази до закључка, да Србија није. силом прииуђавала мухамеданце да нанусте земљу, већ је то оставила њима на вољу, самЈ) је од оних, који су после Берлинског .Уговора остали у Србији, тражила да се измире са иовом ситуацијом. На тај начин мусулмани су имали да бирају између Србије и Турске. Број оиих, који би осталг у Србији, био је свакако незнатан, те се није имало бојати каквих смутњи од њихове стране. Отуда писац закључује да је араво оације било резервисано мусудманима, и ако то пигдо иије нарочнто поменуто. Исто тако Србија се ноказада достојна независности својиа: законом од з/ш Фебруара 1880. год., којимје решено аграрно иитање, и мухамеданцима, што су напустили Србију, исплаћено њихово имање, Оне одредбе, које су се односиде иа Турске мусулмане, иису се односиле и на Арнауте. Сећајући се њихова иенријатољског држања ирема српском народу од вајкада, Србнја ихјоиз аиектованих земаља нросто најурила. Г. Перић не мисли да је то било најпамет није решење тога нитања, јер су Арнаути, иселившн се, остали н даље неномирљиви ненријатељи српског парода у осталом делу Ст. Србије и Маћедопије. Чистећи од њих анектиране округе, Србиј: их је у већим масама послада на југ у Ст. Србију и Маћедонију где су онет пади на врат српскоме народу и знатно повећали број Арнаута у колевци старе српске државе. Ово посдедње гдедиште јесте, по нашем мишљењу, најпроте жније у овоме питању. Ово су у гдавиоме питања којих се дотиче ова студија. Ако свему овоме још додамо, да је ова књижица нанисана лепим стилом модернога Франциског језика, онда се она сама собоЈ преиоручује сваком образованијем читаоцу, а нарочито напгим правпицима. Београд. проф. ЈУшх. Ј. ^орђебић Џ Ј. С^гјГе: Ту Еро^ие дШсгагге с1апз 1а РепгпзгЉ с1е ВаШапз. „Аппа1е8 Ле Оео^гарћге", ^оте IX, №46. <1и 15,VII —1900., р. 359.-372. Рапз. Годипе 1896- проф. Цвијић је открио трагове сгарих глечера на планини Ридн, а у г897. и 1898. год. нашао ихјои на Дпнарскнм Пла-

нинама. Главне резултате својих истраживања иоделио је у четири одељка. I Структура и клижа Родоаских и Динарских Лланина. — Родопски је масив најстарији од свих планина Балканског Полуострва, а састављен је из гранита и кристаластих шкриљпда. Раседима је разбпјен у пласе разних праваца, ко.јо представљају највише (2500—3000 м.) пданине на полуострву као што је Олимп, Рила, Шар Планина и друге. Плапиие су спромашно атмос®ерским тадозима, али је њихова внсина потпомогла и омогућида постаиак глечера. Ју?кно Карнатске Планиие ирипадају најмање набраном делу нолуострва и писке су. Само дваврха балканска (Јумрукчад и Кадимлија) нредазе впсину од 2-2О0 м., која би би1а овде довољпа за постапак гдечера. Дипарско Плаинпе имају горње слојеве поглавпто од кречњака, који је местимицо моћан 1500 м. Оне добивају годишње но 2 м. кпшо, а но висиии заузимају друго место наБалканском Иолуострву (2000—2500). То двоје било је узрок миогобројнпм глечерима у дедено доба, чији ,је ностанак нотпомогпут карспим облпцима дииарских кречњачких висоравни. II Данашња спежна граница и расарострањење снега, — Пн један вис Башанског Полуострва не диже се изиад кдимске снежпе границе, на инак многе нлаиине имају снежаника. Од Родонских у њпма изобилује Рила. Опи се поглавито налазе у цирковима, а ређе на Самом гребеиу и то на северним и источиим страиама. Највећи се снежаници одрже нреко целе годнне. У ночетку септембра Рида је сва под снегом. То исто вроди за северие страно Пирина. Иа осталим Родопским Пданинама има само осамљоиих спежаника, а на Јумрукчалу се снежне гомиле одржавају дуже само ^ закдонџтијим местима. Динарске су Пдаппне носле Рпдо најбогатије снегом. Међу њима заузима прво место у том погледу назубљен гребен Проклетији, иа онда Комови, Дурмитор и босаисво-херцеговачке планине Чврсница, Бодујак с Маглићем, Прењ и Трескавица. III Гасарострањење глечерских трагова. — У Родопском Силету иашао је писац трагове старих глечера на трима плаиинама; Ри.ш, Перистеру и Шар Планини. На Риди су глечерски трагови: 32 цирка (25 отворених ирема северу, а 7 нрема истоку), чија је нросечиа впсина дна 2280 м.; у цирковпма се налазе као сведоци старе задеђености : морене, бразде, мутониране сгеие и мала језера (102 на броју), која су издубљена у чврстим стенама или оивичена и загаћеиа моренама, а деже иа висинн од 2100 до 2450 м. Снежна граница у глацијалпој периоди билајена висини од 2100 м. Стари су глечци биди већнном мади и циркусни и нису сидазидн внше од 2 км. иснод цирка. На Перистеру убраја проФ. Цвијић у гдечерске трагове: цирк Марушицу, у коме је Годемо Језеро ограђеио моренским бедемом. Морене се надазе испод цирка најдаље за 1*5 км. Висина гдацијалне снежио липије била је на висини од 2150 м. На Шар Иданипи налазе се некодико циркова и једно циркусно језеро. Ток изохиона наговештава, да је и на пајвипшм врховима Средишног Бадкана морало бити глечера, н ако њихови трагови још нису открнвени. На Динарским Нданинама има глечерских трагова у изобиљу. Писац их је нашао на планинама: Трескавици, Прењу, Чврсници, Волујаку, Магдићу, Биочу и Дурмитору ; а Иенк и Девис на: Б.једашници и Орјену. На овим је пданинама глечерски Феномен Б. П. био иајјаче раширен. Циркова је мање него на Рили, они нису ни онако тински — јер се продужавају у карсне увале у место да представљају носледњи степен ступњевитнх долпна — али су много већег нростраиства. Дно им је на висини од 1500---2000 м. У цедом сидету писац је открио само 11 језера гдацијадног норекла; сва су циркусна и леже на висини од 1500 —1700 м.; нека су у чврстим стенама, а нека су ограђеиа и загаћена моренама. Динарске су мореие веће и многобројније од онпх на Рили и играју важну улогу у економији предола, у којима се иалазе. Најдужи је био гдечер нз карсне увале Тисовице на Прењу, којн је текао у долииу Удбар ; био је дугачак 6 км,, а силазио је до 1280 м. висине. Онежна граннца у гдацијадно доба била је на Прењу висока 1680 м. Простран је био и гдечер из Ћабо у пданини Трескавици, чија је гранпчиа морена висока 1540 м. Глацијалиа снежна граница имала је висипу од 1780 м. На Чврсници су била само два мала циркусна глечера. Сиежна је граница била внсока 1700 м. Од многобројних гдечера на Водујаку и Магднћ уиајвећи је био онај, који је сидазио из цирка Урдених Додова, у коме се надази једно велико и четири мала моренска језера. Најпижајо морепа између 1500 —16' 0 м. Глацијадиа снежпа лнппја бпла је на висинн од 1890—1950 м. Са Дурмнтора су силазили циркусни глечорн на сво страно. Највоћи је био гдечер Алишница на северпо.ј сграни. Сножпа граница у додено доба била је висока 2010 м. На Вјолашници 1800 м., а на Орјену 140 I м. Полуострво у ледено доба. — Ледено је доба иа Бадканскои Полуострву бнло врло значајно. Сви најпиши врхови билн су нод глочерима, ко.јих јо било и на средњим планинама. Сиежна граница у глацпјалној епоси била је на оиој висини, иа којој се сада налази у Скандинавији између бООВО' и 61°30' ш., а то значи, да је клима иашог полуострва била слнчна клнми која данас влада у Норвешкој. Снежпа се граница на Б. П. дижо са занада на исток бар за 700 м., то најбоље показују изихионе. Ово се може објаснити разним климским придикама: западии је део богатији атмосФерским тадогом од источног, јер је бдижн Јадранском Мору. Отуда су Динарске Пданине сада богатије сиежаницима, а у гдацијадно доба глечерима од свију остадих на нодуострву.