Нова искра

СТРАНА 320.

НОВА ИСЕРА

БРОЈ 10.

IV Ледено доба и облици земљишта на Валканском Полуострву. — Стари су глечерн били од ведиког утицаја на облик иланина В. II. Услед њих су све Рилине долине ступњевите и одликују се многим водопадима; код Динарских Планина глацијалии су облици измењени карсним процесом. Утицај старих глечера на тонограФију ретко се види изван карсних висоравни, а много је чешћи утицај глацијалне климе, која је била влажнија, те давала могућност интепзивној ерозији. Три су главне врсте динарских облика: високе карсне висо равнн, велика поља и кањони. Ови последњи ностали су из ових разлога: 1. реке пајвиших динарских области долазе из областа богатих кишом, те расиолажу великом количином воде и имају јако ерозивно дејство пошто иродру у кречњачку област, саромашнију атмосФерским талогом, где немају нритока (или су оне врло слабе) ; и 2. споро улегања ове области ојачало је рад ерозија и убрзало стварање кањона. Нзгледа, да су динарски кањонп створени за време глацијалне енохе. Јер многе динарске реке не могу се данас борпти противу карсног процеса и стварати кањоне. Таква је Сушица, чији је кањон морао постати за време кишовитије глацијалие нериоде и утицајем моћних глечера, пошто сада њиме тече воде на целој дужини само кад се снег топи. Исто то вреди за кањон реке Пиве. Неретва, Тара и Морача имале су у ледено доба много више воде него данас и могле су створити кањоне. Постанак малих кањона, који служе притокама главних река, нриписује писац регресивној ерозији, која је овде у глацијално доба била врло снажна, а дошла је као резултат двају нроцеса: ирви је подземиа ерозија изворских канала, а други је удубљивање главне реке. Услед првог се процеса извори речии удубљују све више, а ј услед другог спушта се све ниже ушће споредне реке. V многим областима, које су доста богате кишом, ова се дејства врше још и данас. Ж радивојевић.

Р А 3 Н 0 Бугари о Српском Павиљону на Париској Излошби. С. С. Вопчев. уредник месечника »Б-влгарска Сбирка« штампао је у 7. свеску тог листа свој извештај „На светској изложби у Иаршу". Између осталог, овако пише о Српском Павиљону : »Српски Павиљон уређен је прекрасно. Спољашност му је нредстављена веома лепом срцско-византијском архитектуром XII. века, разним украсима, великим средњим позлаћеним кубетом норед четири мања са стране. Срби се могу с иравом ионосити што им је нацрт за овај павиљон, сваком симиатичан, израдио Србин (Милан Капетановић, нроФесор у Великој Школи) а детаље такође Србин, Милорад Рувидић. архитекта у Министарству Грађевина. — Разгледали смо са задовољством изложбу својих суседа и искрено се зарадовасмо усиесима њихових индустријско-домаћинских прилика. Десно од уласка стављена је на угледно место занимљива и нрекрасно • сређена минералошка збирка. Надзорници и службеници у овом павиљону услужљиво објашњавају све о чему се иитају и дају неколике, за времена сиремљене, красне брошире што их је штампало Министарство Народне Привреде о разним гранама српског културног живота. Између осталог пада у очи и скоро пронађени литограФски камен који је веома добар а за који се вели да је најбољи од свих који су до сад пронађени. 0 овом ће казати своје мишљење специјалисти који посетише изложбу. Што се мене тиче, ја похваљујем начин рекламе којом се служе наши суседи, који су, поред осталог, изложили и своје минералне воде. Десно од уласка заузет је читав угао производима српских занатлијских завода, политехнике и војне школе. У дну павиљона, такође десно, изложени су предмети народне нросвете ; а поред њих земљорадња и намирнице. У средини је павиљона витрина за дуванске производе, мануфактура и домаћи рад. Нарочито ваља сиоменути »етнографски музеј« (поред павиљона) у којем су значајне збирке и српски костими разних епоха«. * Енглези о Николи Тесли. У последњем броју часописа „Тће Шчз1га4е<1 1 |Оп <1оп« изашла је слика Николе Тесле, српског електротехничара и проналазача (Тће Зегујап е!ес1псап ап(1 туепДог). Чувена Лондонска илустрација посвећује Тесли знамениту белешку и вели: да су најновији експерименти о преношењу електрицитета на велика одстојања бсз губитка изворне снаге привукла изнова нажњу образованог света на овог српског научара. Ако су Теслини рачуни тачни, закључује енглески лист: онда ће се скоро водена снага, претвореиа у електрицитет, моћи преносити без икаква губитка енергије с краја на крај света. * Руски преводи из српске књижевностк. У збирци књига која излази у Петрограду иод именом » ЧитателЈ, « преведени су и штампани ови српски књижевни радови: Деда Пера, ириповетка Јанка Веселиновића; Света освета, цриповетка Симе Матавуља, и Бомбај. нутничка црта Др. Милана Јовановића. — У истој је збирци штамиана и приповетка Томе Јежа Црногорка за коју је грађа узета из српског народног живота. Јаков Арбес и српске народне песме. У 3. броју овогодишње »Нове Искре« донесосмо лик и кратку биограФију Јакова Арбеса, угледног чешког публициста и књижевника. Пожелевши тада, да се и на срп-

ски језик преведе који од његових рада, ми то и сада понављамо, јер је Арбес нас Србе и задужио. Изучавајући разие словенске језике, он је се бавио и о нашем језику, из којег је иревео на чешки и штампао ове српске народне песме: Смрт Сењанина Иве, Цар Лазар и Милош ()Г,илц/1, Смрт мајке ЈуговиКа, Обретеније главе цара Лазара (у Породичној Виблиотдци, 1863. г.); Проааст Срискога Царства, Цар (Јулејчаи и Сава Патријарх (у Отавану, 1863. г. ; Смрт КраљевиКа Марка (у Лумиру , 1863. г.); Молба (босанска) — (у Чеху, 1865.); Старииа Новак и кнез Богосав (у Весни Куткогорској , 1868.) ; Омер и Мејрима (у Квјетима, 1867.) Норед' ових народних песама нревео је у Чеху за годину 1865. и нрнповетку Д. Обрадовића Пар Паиуча. 1865. године био је спремио за штампу велику збирку српских народпих приповедака, али се оне, на жалост, загубише код издавача. Ј- Зд- ?■ БИБгДИОГРАФИЈА 1. Домаће газдинство. (са 170 слика). По својим предавањима написала Љ. СладојевиКева , унравница Вишег Завода за васиитање девојака. Издање "Српске Краљевско Дворске књижаре Мите Стајића. Београд, штампарија Павловића и Стојановића, 1900 — 8-на, стр 326, I—IV. Цена 6 динара. 2. Прелом Роман из наших дана. Написао Милан Недељковић. У Сарајеву, 1899. — Земаљска Штампарија. Од писца откуиљено издање издавачке књижарнице Пахера и Кисића у Мостару. — 8-на стр. 216. Цена 1 круна и 30 хелера. 3. Ивањско Цвеће. Збирка радова ученичке дружине » Сриске Узданице" у гимназији Краља Милана I. — 1900, штампарија Борђа Мупца у Нишу. — 8-на, стр. 70 Цена ? 4. Мала Библиотека. Св. 13. Д. Ђ. Омчикус : 1)18јес!а. Свеска [I. У Мостару, 1900. Издање и штампа издавачке књижарнице Пахера и Кисића. 16-на, стр. 86. Цијена 24 хелера или 30 п. д. 5. Мала Бнблиотека. Св. 14 Бранислав Ђ. ПушхА : Ннез ОД Семберије Историјска сцена. У Мостару, 1900. Издање и штамна издавачке књижарнице Пахера и Кисића. 16-на, стр. 57. Цијена 24 хелера или 30 п. д, 6. Обичан човек. Шала у 'три чина. Написао Бранислав Ђ. НушиК. Црештамиано из „Нове Искре". Београд, Милош Велики штамнарија Бојовића и Мићића, 1900. 16-на, стр. 102. — Цена 1 динар. (Може се добити само у администрацијн »Нове Искре«). 7. Рад. Српски народни велики календар са савременим сликама за годину 1901., која је проста и има 365 дана. Година прва. Издање »Рада", деоничарског друштва за издавање српских књига и новина, у Руми. У Новоме Саду, штамнарија Ђорђа Ивковића, 1900. — 4-на, стр. 157. Цена 1 круна. 8. Звмљоаис В. Лаблаша и П. Д. Алмеиде. Земља. Физичка геограФија за V разред средњих школа, од П. К. Алмеиде. Превео Т. РадивојевиК. Београд, штампарија Св. Николића, 190 1 '. — 8 -на, стр. 111. Цена 2 динара. 9. Земљоиис за ниже разреде средњих шнола. Земља. Основна знања из земљописа за први разред. 1. Земља као звезда. 2. Опис површине земљине. 8. Земља као станиште људско. Нанисали С. Антонови^ и Т. РадивојевиК Веоград. штампарија Анд. Јовановића, 1900. — 8-на, стр. 79. Цена 1 динар. ^\лл/^ ^^^*\/»лллл/^«\алл/у^^^^^^\лллллл/^^^^^у%лллал/^^^^^алл/^^/у\лл/^^^/*^\лллаллллллллл/^\лл/^ НАПОШЕНЛ Овим бројем улазимо у аоследњу четврт овогодишње „Нове Искре и . Молимо многе од својих иреталатника да се зааитају: ИМају ЛИ И каКБИХ обавеза према „Новој Искри" и зашто их не извршују ? А иосле овог пека се такође заиитају: може ли немар и заборављање својих дужности оправдати ма кога? Пошто излажење „Нове Искре и зависи једино о тачном илаЛању иреталатничком, ми кемо у иотребном часу иоложити тачан рачун и о свом раду и о немару оних иреталатника због којихје „Нова Искра" доведена у најмучнији ПОЛОЖај. Још једном: молгшо све дужне иретилатнике да свој дуг измире ШТО пре! Власништво ,,Н. Искре".

»НОВА ИСКРА« излази сваког 16. у месецу. — Цена : на год . 16, по год. 8, четврт год . 4 дин.; ван Сгвије год. 10 фор. или 20 дпн. у злату. — Претплата и све што се тиче администрације шаље се Р. Ј. Одавићу, власнику »Нове Искре«, Љувииска ул. бр. 8. Власник и уредник Р. Ј. ОдавиК. Милош Велики — Штампарија Бојовииа и Миђ,ића (Кн. Спом. бр. 35.)