Нова искра

СТРАНА 318.

НОВА ИСКРА

БРОЈ 10.

вратобољи (1876.) ; 2. Абуказемов гиаљиви калеидар за 1878. и 1881. год.; 3. Шала и сатира (пет свезака), скуиљени хуморисгични и сатиристичии радови (1882.); 4. Како се ваља чувати од колереЧ (1884. ; 5. Веселе ариавветке (1889.); 6. Гробови знаменитих Срба (1890.) . 7. Имена болести што могу смрт да нанесу, научни називи протумг. чени на сриском, немачком и мађарском језику, нарочито за напн двештенство (1894.); 8. Запимљиве ириче из живота знаменитих Орби (1900. г.) Српска Дубровачка Омладина Дум Ивану Стојановићу. Сликао Марко Мурат. — Оригинад ове сдике требало је да Српска Дубровачка Омл:. дина нреда као иг-раз своје харности Дум Ивану о његовој седамлс сетогодишњици, али место празника овог народнвг свечара дође да: онште туге, дан смрти његове. А шта је све Српска Омладина хтсла рећи свом учитељу, шт. је све гледала у њему, види се и из ове слике којаје промењена сам< у толико што је место светле сада добила у натпиеу црну 1900 го дипу. Свети Сава и Свети Влахо на овој слипи ноказ\ју високо ре лигијоано схватање Дум-Иваново који није хтео знати за деобу у цр кви. — Старац са трновим венцем представља Дубровник клонулв измучени и напаћени, а онај снажни муж који му не да да са свиј клоне, који га диже и крепи — Сриство је које је крепило и велику Дум-Иванову душу. — Кринови око лика Дум-Иванова пред стављају чистоту и чедност душе, пред којом се и ђеније српско] народа ноклања са ловоровом граном. Од осталих украса ваља запазити онај што је изведен од крста, срца и пера - вере, љубавн прем; роду свом и књижевничког гласа Дум-Иванова ; поред овога и украсс на дну слике изведене од гудала и гусала, тих јединствених нред ставника историјске сриске свести. Желели би да ову слику добро умотри сваки Србин без разликвере, јер она норед уметничке вредности има и васиитиог значај; Далматинсни пастир. Сликао Паја ЈовановиК. — Путујући пс Српском Ириморју писао је наш Јмегник кичицом својом све што б. љегову уметничку пажњу на се свратило. Из ннза тих рчдова доносимо у овом броју далматинског пастира, а доцније ћемо изнети сво јим читаоцима и остале Иајине студије, скице и слгке са плаво) Јадрана. Град Добор. — Ове историјске знаменпте разпалнне леже н ^доњем току реке Восне. ОкоДобора су се тукли многи бојеви имнок се крви нролило. Али је од свију најзнатнији онај страшпи бој о. годиие 1408. када се туче мађарски краљ Жигмунд са босанскпм кра љем СтеФаном II'Гвртковићем. Жигмунд је личпо водио своју војск^ која је бројила до 60.000 људи; а Босанце СтеФан II. Први суко беше у Усори, а за тим код Сребрпика, Бранића и другвх тврђав-. Али најјачп и најжешћи бој беше код Добора, који Босанци бех; тек из рушевина подигли. У оиом сукебу победнше Мађари, а Сте ®ана II заробише. — У овој се нобеди Мађари толико заборавишг, да су 126 босанских заробљених илемића и вођа ноубнјали и ноба цали са Добора у реку Босну. Попина кућа у Шумадији. Фотогр. снимио Д. Ј. Дерок. — Нагш је Шумадија већ довољно познага у српском свету са својих знаме нитости и својих лепота. Нису у овом погледу непознате ни туђин ске хвале. С тога мислимо да неКе бити излишно износити с времена на време и слике обичнијег, свакидашњег живота у Шуиадији, јер ћемо је на тај начин боље познати а поред тога, не сумњамо, и више волети. Ноиина кућа, које снимак доносимо данас, нека буде један прилог тој нашој жељи која ће, верујемо, поред ове слике наћи одобравања. Манастир Враћевшница. Фотографски спимио Д. Ј. Дерок. — У Кнежевини Србији М. 'Е. Милићевића (стр. 233.) овакав је онис овог манастира: ВраКевшница, манастир, у цриеоју Рудника, 6 сата на запад од Крагујевца. Враћевшницу је градио Велики Челпик Десиота г Бурђа Браиковића, Радич ПостуиовгсК, године 1431. За онога Радича прича се да је у овоме крају био старешииа, и да је седео у селу Црнући, које се онда звало БелуКа, иа се, носле Косова, где су Белућани готово сви изгииули, нрозвало црним именом. Г. Каниц наводи причу, коју ја нисам могао да чујем, да је војвода града Островца (ваљда Островице) аошао на Косово, па се на месту где је сад Враћевшнпца сетио да није одстојао службу Вожју нре него што је пошао на тако важап пут и рад. Врати се, и учини што је био заборавио, али иосле у путу сретне косовске ратннЕС, који му јаве да је битка свршоиа, и да већ на Косово нема куд. Војвода се сети места одакле се вратио да одслужи молитву, на ту иодигне цркву, и нааове је по свом враћању ВраКеошиица.

У Враћевшпицу је био пренет из Студенице Свети Краљ у ночетку 1806 (лицем на Двети побегли су калуђери из Студенице), испред Турака. Свети Краљ је остао ту до 1813, а тада је био преиет у Срем. У Враћевшницу је, године 1812, о великој Госиођи, сазвао био Карађорђе народну скушнтину, где је стигао и посланик руски ГроФ Ивелић, те обзианио закључење букурешког трактата 16 маја 1812. донссавши уједно и многе ордене српским војводама. Одатле су иослани иосданици у Царнград, Милић Ражањски, Јован Протић, и Стевап Јевтић секретар, да султану представе захтеве српског народа. У Враћевшници је сарањена мајка Кнеза Милоша, Ваба Вишња, 1819, и двоје његове деце, Гаврило и Марија. Кнез је, 1825 године, начинио ту велики конак, а године 1860 цркву је леио обновио, све за душу мајци својој Вишњи. Харемска певачица. Сликао А. Фабрес. - - Песма је најбоља утешитељка, а када је још изводи вешта рука а нрати чисто грло, онда је најмилија гошћа у богаташким харемима. Како замишља такву харсмску свирачицу, показује шпањолски сликар А. Фабрес овим својим рацом који данас и ми износимо нред своје читаоце. Стена Бабанај. Одмах ниже града Голунца пздваја се из Дунава. за 18 метара висине, оштра стена цозната под именом Вабакај. Она је права оиомена за опасности које настају за иловидбу низ Дунаво јер је, почсв од н>е, пуно степа и над и под површииом Дунавском. За ову стену везују се неколике приче, од којих ћемо нсиричати ову: Неки одважни младић одбегне са најлепшом булом нз харема турског аге који је уирављао Голуицем. Ага нојурн за њима и стигне их на самој обали, гдс одруби главу отмичару, те је обеси неверној жени о врат. Тако ужасно окићену, баци је увређенн суируг и нрикује за стену у Дуиаву, да јој грабљивице живој месо откидају. — „Бабо кај се повикао је он кад се од стене одмакао а — од тог се доба та стена и назива Бабакај. —

Н А У К А Магнетични људи. Неки природљаци тврдили су још поодавно да има магнетичних људи ; тако вели Рајхенбах, да је посматрао људе који су показивали различиту магнетичност. Др. Барадик је градио нарочите огледе магнетометром, којим је хтео доказати људски магнетизам; али се у то слабо веровало. Велику пажњу изазвало је саопштење проФ. Муранија, изнесеио пре кратког времена у једном талијапском листу за слектрику. 11роФ. Мурани изјавио је да је он сам магнетичан, и то тако да се на нрсима находи северпи пол, а на леђима јужии пол. На ово откриће, које је и њега самог изненадило, навела га је једна нојава ко.ју је запазио у лабораторији за тачна електрична мерења. Он је приметио да је игла на галв.шометру увек скретала, кад год је нокрај ње пролазио механичар који је имао туда посла. Најпре се иосумњало да нема механичар у својим шпаговима каквих металних иредмета, који утичу на иглу галванометрову; с тога су измењени огледи тако, да је механичар свукао горње хаљине, ну утицај остаде исти. Кад се механпчар обртао пред галванометром, обртала се и игда. Огледи су извршени са десетак других особа, али се не показа никакав учин, докле нроФ. Мурани на себи самоме не запази исту магнетну иоларност, као и код механичара, н од ирилике у истој јачини.

Отровне оеобине лиандра. Лиандар (леандер, Кепшп 01еаш1ег), иоји се и у нас радо гаји, сиада у отровне биљке. Сви су му делови отровпи, како лишће тако и цвет, на и сама исиарења његова. Још Гмелии, у својој »Историји биљних отрова« (1803.) вели за диандар, да је отрован у свима органима својим. Лишће његово отровно је како за животиње тако и за човека ; кад се уиотреби, оно ироизводи песвестицу, иемир, оток тела. То је потврђено нарочито у ностојбини лиандровој у Грчкој и Јужној Шпанији, где он расте покрај река у густим шибљацима, као у иас врбе. Сељаци око Нице растерују мишеве спрашеном кором од лиандра. Причају за случајеве троаања волачима, који су кпћени цвећем од лнандра. ПроФ. Лаидерер из Атине тврди да и само дуже бављење међу лиандарским шибљем, иарочито око подне, производи несвестнцу, клонулост, повраћање. Наводи ботаничара и лекара нотврђеии су хемијском анализом. Тако је Лубовски доказао у лишћу лиандрову један отров за срце, олеанлрин. Шмидеберг је пронашао у свежем лишћу други један_ отров, нерин. Писцек је нспитао хемијске саставке коре, па је у њој нашао отров розатнии, сличаи дигиталину. Још није иоуздано испитаи отров у цвећу диандрову. Из свега излази, да не ваља држати лиандар у спаваћпм собама. Г. Л. Ј/Ј, X.