Нова искра

БРОЈ 10. Н 0 В А И Из ових примера види се на шта је иисац обратио у Петрограду своју парочиту пажњу. А какви су јунаци у овој Радовој причи ? Професор, СлавеноФил, Народњак, Западњак, уметник, кн.ижевник, музичар .... ни узми ни остави ирави статисти које писац нагони два три пута да говоре високим стилом разне глупости о политици, музици, критици и уметности. Главна се радња концентрује око јунакиње Надежде Сергјевне. То је „права кокета" а поред тога умна, учена и загонетна природа. Због те своје загонетности и навукла је на се пажњу новог СћгШ НагоШ-а, : Конст&нтина Лазаревића. И ништа није сметало овој загонетној жени да се обеси о врат Константину још првог дана њихова познанства; да дели с њима љубавну срећу у палилулској кафанчини, (стр. 38.); да прима посете — равзег тог 1е то1 — у кошуљи (стр. 60) и да се, после недеље дана, баца другом у загрљај (стр. 67.) и т. д. Опрости ми, драги мој, али морам реки: тип Рускиње Надежде Сергјевне нашао је писац у буди којој из сез <1атез Невскога Проспекта. Чудновато је само да оне и овако говоре (стр. 25.): „Но допустите да индивидуум и темперамент има ту да рече коју, не гледајући на средину из које јс поникао." Жалим пре свега самог писца, а за тим и српску публику која је прочитала овај „састав". Писац — који је за мене главом Јован Јовановић из приче — отишао је у Русију да се, без сумње, чему поучи; али каква залудница од свега, кад (на стр. 70.) узвикује својему другу: „Хајдемо у Москву; омрзнуо сам на овај град (Бетроград) где је толико снаге узалуд иотрошепо". Жалосна истина ! А она се и у његовој књизи јасно примећава: у њој нема руског живота, нема руских људи, нема потребног проматрања. А чудновато је како писац правилно суди: „Познавање друштва а с њиме и тачније појимање савремене руске литсратуре, то је главно" (стр. 45.). Али ми би могли упитати писца, исто као што је јунакиња на 24. страни упитала Лазаревића: „Да ли ви већ толико познајете руско друштво, а да можете већ сада тачно ирегледати све степене у развитку нашег друшттва (з. с. руског) од тридесет година амо ?" Одговор би гласио: не, не и опет не! А имало је доста чега што би ваљало саопштити српском читаоцу. Руски се живот развија све више и више. Оно о чему је пређе Тургењев писао, у многом се изменило или га је сасвим и нестало. Али је за то наступило друго, више карактерично и одређеније, али то српски писац није запазио. Нећеш ни мало погрешити, драги пријатељу, ако ме будеш запитао : за што сам се тако дуго задржао на рђавој књижици ? Зар није било занимљивије теме ? Али шта да радим, кад јасно видим, како Срби мало, или скоро ни мало не обраћају пажњу на Русију, на њезину литературу, на њезино друштво. Оно, истину да кажем, не поступа ни Русија најбоље кад осталим Словенима поклања само своје симпатије, не познавајући ни прошлост ни садашњост њихову. Али се у Русији то већ сазнаје и увиђа, те се озбиљно приступа узајамном познанству, са уверењем да ће и мањи словенски народи јаче порадити на томе, када се зна да се доста којечему може научитв у Руса. У низу година ја сам често ступао у додир са српском омладином која је долазила у Петроград науке ради. Боже мој, каквих их све нема! Већином се шаљу без избора, са уверењем да су ипак добри за Русију !! А кад већ до|у у Петроград, станују по предгра!)има код Чухонаца или Немаца; никуд не одлазе; највише времена проводе по забаченим ресторанима; ништа не чичају ; ништа их не занима ; а кад пробаве по неколико година, обично одлазе у своју отаџбину и без довољног знања из руског језика. Па зар могу такви људи, када се врате, заинтересовати своје земљаке за Русију, руски живот, руску књи-

СКРА СТРАНА 317. жевност ; зар могу уложити своје силе за идеју узајамног зближења у часовима опште опасности? Истина је, да вам се поред ових враћају из Русије и Срби заслужни сваког поштовања. Али ако се од 100 врате петорица оваквих, — већ је ненормална појава. Нарочито је за жаљење, кад у Русију долазе већ истакнутији радници српски, који не виде у Руса што би ваљало видети, који равнодушно пролазе поред руског живота и књижевности, а у своју отаџбипу однесу исцрпне појмове о руској вотки, руским пирозима и руским Надеждама! Гледаћу да ти што скорије опет пишем о Србима у Русији, а дотле ти шаље искрено поздравље твој ЈЛали рус.

Др. Илија Огњановић — Абуказем, сриски књижевник. Јавили смо у прошлом броју за губитак који снађе српску књижевност смрћу Др. Огњановића. Данас, доносећи лик његов, иснисујемо ове врсте из његова живота и рада. Др. Илија Огњановић родио се 30. анрила 1845. године у Новом Саду. У том истом месту свршио је основну школу и започео гимназију, коју је настављао у Карловдима и Печују, а свршио у Пешти. Као одличан ученик био је изабран за Текелијина иитомца, те .је тако обезбеђен изучавао медицину, из које је добио године 1872. докторску динлому. Као лекар настанио се у Новом Саду у којем је стално живео. Свеж и лепи хумор, то главно обележје Огњановићева књижевног рада, избијао је још из гимназијске скамије, јер је Огњановић, као ученик III разреда гимназије, уређивао писани шаљиви лист »Зољу«, а у четвртом »Венац«. — Као гимназиста у Печују, био је Огњановић стожер осталих српских гимназиста, са којима основа гимназијско књижевно друштво из којега су многи радови штампани по тадашњим књижевпим листовима. Стунивши као приватан лекар у јаван живот, Огњановић је добро знао да тек сада прима низ дужиости, и озбиљних и тешких, према свом народу. — 1874. год. не беше у Сриству ни једног књижевног листа, те круг с.рпских књижевника, који тада беше у Новом Саду, гледаше да се ово у истину зло избегне, те покрете »Јавор« којему је први уредник био Др. Илија Огњановић. Пуних 19 година био је »Јавор« у рукама Др Огњановића који је, поред уредничке дужности, исписао многу и многу страну његову. Ово би већ било довољно да се Огњановићево име са поштовањем помиње. Али је ово била дужност коју је он тачно и савесно вршио, јер је његов иозив био ведри хумор и оштра сатира. Тачнијих и бољих извештаја о политичким приликама српског народа у Аустро-Угарској, правилније одене свих знатнијих појава друштвених у прекосавских Срба није било, а ни данас нема, од хумористичких чланава и » Шетњи ио Еовом Саду «, тог најзначајнијег Абуказемова рада у »Змају«. »Жижи« и »Стармалом.« Хумор Абуказемов, који је једпнствеи у српској]прози, удружен са Змајовином песмом, био је израз борбе срнског народа са непријатељима, био је бич који данас више не шиба, а због чега су ваљдаданас и измилели многи који онда не смедоше ни белогзуба помолити. Многи јавни радниди из доба овог Огњановићева рада већ су смрћу својом уступили места млађој генерацијн; иде време када ће их сасвим нестати, — али писати о њихову времену без података из » Жиже и , „Змаја " и „ Отармалог " била би погрешка, у коју пажљив тумач тих времена не сме упасти. — Што је тај иериод народног живота сачуваи за доцније проучавање, заслуга је и Огњановићева. Као Текелијин питомад познао се Огњановић у Пешти за Змајовом, и тада је њихова дружба ухватила таквог корена да је нису прекидали ни онда када су их простори растављали. Њихов узајамни рад и донисивање сведочи то. Као што је подела рада потребна у сваком удружењу, тако је случај хтео да је и у овој дружби буде: Змајова је иригрлио богодану песму а Абуказем ђаволску прозу. Тако удружени одолевали су навали непријатељској ; тако јаци излазили су као победиоци и из најнесразмернијих "сукоба. Честити Змајова никад није заборавио да заслужени део народних хвала припише Огњановићу, иа зар није онда дужност и сваког Србина да то никад не заборавља! Поред многобројних радова, растурених по разним дистовима, Огњаиовић је засебно штампао ове своје радове: 1. О дгсфтеритичној