Нова искра

ВШ 1д.

ИОВА И П К Р Л

СТРАНА 293.

шта се крије иза тога .... Дакле она је утекла од куКе због несрећне љубави .... А је си ли познавао тога младића ? — Нисам, ал' кажу да је био леп. — А познаје ли Мира тебе? — Која Мира ? — Па она, ова девојка. — Она се не зове Мира, њој је име Даница. Зар ти је казала да се зове Мира ? — Јесте. (СВГШИИЕ СЕ)

вГ-»"

А1ЈТИМNI ПОКЕб

I

н

а стази те тужан, сетан Мгтво видех, тиче моје : Обори те јесен хладна И прекиде песме твоје !

Нашем крају довело те П ремалеино сунце сјајно ; И ја слушах песме твоје И осећах миље тајно. А заносна песма твоја Ведрила ми лице сетно ; У срцу ми љубав ПЛАНу, Те уживах доба сретно. Ал' сад неста песме звучне, Ледене су груди твоје... А нико те није знао Осим мене, тиче моје ! II СлУШАМ КАКО ДРВЉЕ ЦВИЛИ СвИЈАЈУии ГРАНЕ СВОЈЕ ; ПоМАМНО ГА ВЕТАР ДРМА И ПОГРЕБНУ ПЕСМУ поје. До скора су биле пуне Зелен - листом голе гране, П а сад жале судбу своју И дозивљу срећ.не дане . . . 0, КАКО бих И ЈА ПЛАк'о, 0, КАКО БИХ СУЗЕ ЛИО, Да олакшам тугу тајну И бол што ми душу свио ! III ПиЈМО у ЗДРАВЉЕ МЛАДОСТИ БУЈНЕ Нека се ори песама склад ; ВоЖАНСКО ПИ11Е НЕКА У ГРУДМА Оживи СРЦЕ, ОКРЕПИ НАД. Крај звеке чаша и песме звучне СкРИЋЕ се многа туга и вај ; ■У колу братском, бурном и страсном Чекајмо зору и њезин сјај.

СиНУЋЕ ЈЕДН0М из МАГЛЕ ГУСТЕ И дугој нођ,и стигнуће крај ; ПоГРЕБНА звона ЈЕКНУЋЕ ЈЕК0М Да јаве зору и њезин сјај ... IV У хладу брезе што шуми тихо Љ убави пгве осетих моћ, И песмом својом заноса бујног Из душе своје изгоних ноћ, . . . .... Како је сада празно и пусто! Где ли се скрио сунчани зрак ? Из пустих гора, г0лих и немих Ко авет црна избија мрак. А сухо дрвље повија граље ПоЗДРАВ ДРУГАРУ и ЗНАНЦУ свом . . . 0 здраво места мила и драга, Исто ЈЕ ТАКО У СРЦУ МОМ ! МИЛУТИН ЈОВАНОВИТ..

ДУМ ИВАН СТОЈАНОВИЂ

п,

ре кратког времена новине су донеле вест да српска академска дубровачка омладина намерава свечано прославити седамдесетогодишњицу живота дум Ивана Стојановића; неколико дана доцније, новине донеше другу вест: да је дум Иван преминуо не дочекавши спремане прославе. Сирота омладина, сиромах дум Иван ! Сиромах дум Иван што није дочекао да види прославу свога рада, награду свога труда ; што није доживео заслужено светковање које готово сваки виђенији јавни радник у нас доживи ; што није дотрајао да јавно прими најлепше признање које се једном јавном раднику може указати, признање које му је старцу од омладине намењено, од оних који незаинтересовано воле и поштују а погађају ко је за љубав и поштовање. Сирота још више омладина, која овим губи једну од најпречих потпора, један од најачих ослонаца за свој рад! Треба замислити њен положај, па схватити губитак њен. Она је поштовала дум Ивана и волела његова дела. Видела је, ме!)утим, да су, по дум Ивановој скромности и по општим бедним околностима у којима се књижевност налази, та дела у блиској опасности да пропадну, и онда је хтела да их од те пропасти сачува и стави их у руке целог читалачког света. Дум Иванова дела нису засебно штампана, и она је видела да их треба засебно штампати. Има два међу њима која су најважнија и којима је ттампање најпрече: Историја Дубровника и Дубровачка књижевпост. За прво се постарало уредништво српског органа у Дубровнику, друго је омладина узела на се да изда. И омладина је мислила да га изда лепо и да га као дар преда свечару на дан рођења његова. Мислила је још да и више увелича прославу тога дана и пројектовала је о том дану једну ретку свечаност за Дубровник : ту је била и бакљада у навечерје, и свечана божја служба у јутру, и једна лепа дилетантска пред-