Нова искра

СТРАНА 88.

II О В А

И С К Р А

Глас младога пастора беше дрхтав и благ, уверљив, дубок и испрекидан. Осећање које се огледаше у њему, више него само значење речи, покрену сва срца и сва их заједно стопи у један акорд љубави. Па и само дете на Јестириним грудима беше дирнуто том силом, те и оно окрете своје очи ка госггодину Димесделу, и подиже своје ручице са полузадовољним, полуболним гукањем. Тако силан беше свештеников позив, да је гомида морала веровати, да ће Јестира казати грешниково име или да ће сам грешник, па ма на коме месту да је, ступити напред, гоњен неизбежном унутрашњом нужности и бити принуђен да се попне на губилиште. Јестира махну главом. „Жено, не преступај границе небеске милости!« повика пречасни господин Вилсон, опорије него пре. »То мало дете добило је глас да иомогне и потврди савет који си чула. Изреци име! Оно и твоје кајање послужиКе да ти се скине скерлетно слово са груди.® »Никад®, одговори не гледајући у госиодина Вилсона, већ у дубоке узнемирене очи младог.а свештеника. »Оно је дубоко урезано. Ви га не можете скинути. А ја бих хтела да издржим своје и његове муке!® »Говори, жено!" рече други глас хладно и оштро, који долазаше из гомиле око губили пта. „Говори, и дај оца детету!" »Нећу казати ! (< одговори Јестира, побледев као смрт, одговарајући томе гласу који као да је такође познала. »А моје дете мора тражити небескога оца, и неће никада познати земаљскога ! (( „Неће да каже® прошапта господин Димесдел-који се повуче натраг са дугим дубоким уздахом, очекујући дотле са руком на срцу резултат свога позива. „Чудна снага и великодушност. женскога срца! Она неће да каже (( . Видећи немоћно отање духа грешнице, старији свештеник, који се брижљиво спремио за ту прилику, обрати се гомили са предиком о греху у свима облицима, али стално помињући срамно слово. Читав тако час силно говораше о томе знаку; а његове речи снажно одјекиваху над главама окупљених, да им се то слово учини још страшније у њихову уображењу, те им изгледаше да је његова црвена боја од пламенова пакленога огња. Јестира Нрина, међу тим, стојаше на узвишици срама, са укоченим очима и изразом уморне равнодушности. Тога јутра она је поднела све што може поднети људска природа; и како њезин темпераменат није био такав да губитком свести умакне сувише јаким мукама, њезин дух могао се једино заштитити оклопом неосетљивости. У том стаљу, глас проповедников грмео је без кајања и без користи у њеним угаима. Дете, за време друге половине искушења, парало је ваздух својим плачем. Она се стараше да га утиша, али једва изгледаше да је дира његов бол. Затим беше одведена у тамницу, где ишчезе иза њених гвоа^ђем окованих врата. Они који погледаше за њом шантаху: да скерлетно слово бацаше око себе чудну бледу светлост кроз тамни ходник тамнице.

(НАСТАВИЋЕ ск)

Беч, марта 1901. год. Има већ подоста дана како је отворена (16. марта по нов.) XXVIII Годишња Сликарска Изложба у Уметничком Дому — свечано, у присуству Цареву. Али има и тамо подоста предмета, да ми није ни могућно све утиске исиисати. У 20 сала смештено је 674 које слика, које вајарских радова! И кад још кажем да је т. з. „На^епћипс!", има већ подуже времена, иступио из сликарске заједнице Уметничког Дома—-аони су пејзажисте раг ехсеПепсе—онда је ласно појмити, да би било још теже у кратко донети своје утиске Како свака Годишња Изложба мора бити обилна, то се и ова изложба морала одликовати свима гранама уметности. Портрета је било и доста и ванредно лепих. Није ми ни. могућно писати много о портретима, али ћу неколико особито истаћи. Р. V. Бепћасћ (Минхен) изложио је неколико портрета, од којих му се, зар по ефекту смисла, највише истиче његов портре са ћерчицом му, коју он држи на десној руци, а она левом ручицом обавила оцу врат! Слика је изврсна, и нико није кадар тек онако овлаш је видети — већ и по томе што је од Ленбаха. Од вредног су му еФекта и други портрети, а особито портре професора Гомперца и једне гроФице. . . . Одмах до Ленбаха изложио је један портре чувени портретиста Е. Р. Б&&16 (Будим-Пешта) — гроФица Чеконић. И он има неколико портрета, а одликује се изврсном елеганцијом у изради. Ј. Мепсгпа Кггеаг, пољски сликар (Краково) изложио је свој портре (у т. з. Француској сали), портре једне даме и циклус слика »Оче наш«. Портре самога сликара спада у најбоље портрете ове изложбе; он је „еп 1асе (( , озбиљна и дубока, потпуно изведена студија, са изврсним колористичким дејством. Сликар је себе тако живо израдио, да се човек мора дивити оној лакоћи у држању, оној елеганцији. — Портре једне даме, који се налази у првом спрату, не личи да је од истог сликара — и ако је веома диван. С. Росћч>а1зћГ (Беч) изложио је, између осталих, један ванредно лепи портре једнога пољскога племића. У црном сомотском капуту са гајтанима, опасан шареним, лаким појасом, на леђима огртач; ретка брада („бакенбард") седа и подужа. Израз лица жив, колорит ванредан — види се да је сликар са осећајем радио. Ј. Каи(тапп (Беч) изнео је читаву збирку малих портрета — сликарева жена и остало све главе пољских Јевреја. КауФман је већ нознат као изврстап портретиста; он махом слика из јеврејског живота. Главе ових сиротих пољских Јевреја тако су карактеристичне и тако изразите, да није ни чудо што испод многих стоји плава хартијица: »купљено®! Па онда још читав ред портрета, масном бојом рађених, који би сами сав простор у писму могли заузети. Поменућу само Ј. ЗсћтГЛ- ов портре некадагањег председника Аустр. Парламента К. V. Рисћв. У првом спрату (односно: у горњем спрату) махом су пастел-портрети. С. РгбвсМ је заступљен са три портрета, од којих му један особито иривлачи: љупко и мило дете, злато-жуте косице, округло лишце, плавих очију, у дугачкој хаљиници, испод које вире прсти једне ножице, носи у руци свећњак. Онај љупки детињи поглед, којим нас дете са зида гледа, силно привлачи! Исти је сликар изложио (опет пастел — у чему је он чувен) портре кнегиње Наулине Метерних - Шандор веома добро израђен. Наспрам кнегиње Метерних налази се један веома леп пастел — портре неке госпе »уоп (( . Сликар је II. V. МећоГрег (Беч).