Нова искра

ВРОЈ 3. НОВАИСКРА СТРАНА 89.

Нокрај Кггезг-ова портрета једне даме налази се и један леп пастел IТЈН1- а (Беч): „Везиља (( . Јемачно је лето, те је и везиља лако одевеиа: на горњем јој телу само кошуља, па како се она над ђерђев нагла и везе, снао јој кратки рукав на ниже низ леву мишицу, и — таман да ода таласасте груди... али, нико не види! — Од истог уметника има и једна лепа слика (гуаш-пастел): »Крај лампе". Вече се одавно спустило, те је сликар истакао своју вештину да осветљење од лампе, испод зеленог, порцеланског шешира, пусти. Ту су и две цуре, једна седи, и гледа.ју у некакву велику књигу. Осветљење лица — ванредно је у оном ноћном расположењу. И — овде да завршим са портретима. Ваља нам још слика видети и рећи своје утиске, а ту су још наш Паја Јовановић и — Беклин ! ... Од слика из народног живота морам особито поменути две слике бечког сликара II. 1љгшп-а,. Обадве су масном бојом рађене: »Из предграђа (( —• три типа, сва како из Херналза или Отакрипга у Бечу и „Бескућник (( . Она прва слика представља троје (два радника и једна радница између њих), како иду и весело ћеретају на Бечлијама тако својствен начин. Свака црта на лицу одаје да је то радио уметник који је потпуно дорастао својем послу. Она друга слика и сама се каже. Нодскакујући с ноге на ногу од велике зиме, а снег се бели (колико се он у Бечу »белити (( може !), овај бедни »бескућник« привлачи велику пажњу на себе. Н. 0геае1 (Беч) износи нам једну пријатну сцену из купатила (»1т Ва(Јеспптег® : док још вода није удешена, потпуно спремна за купање седи цура на медвеђем руну — држи неку књигу у руци, а гледа у — посматрача (наравно са слике!).' Ј. Натга (Беч) износи иам у једној лепој слици живот у ковачници: двојица за наковњем ударају но усијаном гвожђу. Н. Маисћ (Вајдлинг) »Идила из крчме. (( Двојица су, а и што ће више — они се веселе за неколицину! Ко зна

до које се кригле дошло, тек ономе што свира на гитари, изгледа да је згоднији пдд од столице, те је тако (услед теже) заменио своје раније седиште! И једноме и другоме, који се преко стола нагнуо, чита се са лица — задовољство ! 0. Јапза (Минхен) »Аетп ! (< Стари столар је изнемогао, зашао је већ у дубоку јесен живота, и иње га је одавно попало! Тако уморан спустио се у наслоњачу и, намучен зар и иначе, што му се и са избразданог чела чита, пожелео вечнога мира. То би се , могло видети и из полусклопљених очију; ■— с поља, у бео покров увијена, Смрт услишава жељу старчеву и куца прстом у прозор, кроз који допире суморна светлост дневнога „амин ! (( ... Колорит — затворено плавичаст и љубичаст — одговара потнуно самоме моменту са слике... Е. УеИћ (Беч) изчожио је и једну лепу алегорију: »Деспотизам (( . Она »вечита женска природа" мора, наравно, и овде играти велику улогу: •гројицу, разних го-' дина и обличја, зауздала је и гони их напред. Ј едан четврти »срећни« клечи, подупрвши се рукама о земљу, и трпи на својој глави голу ножицу свог женског »деспота (( , који је о раме обесио нанизана срца! Чудне су ћуди, чудни прохтеви код женских — ове „нежне® половине људи! Још при уласку у изложбу, у првој дворани на левоме крилу, пада у очи својом ванредном колористичном композицијом, меКом и нежном мешавипом боја, које тако природно једна у другу прелазе, велика једна слика од А. II. 8сћгат-& (Беч) »СопзоШпх® (утешитељка душе)! Мени се та слика веома допада ; на ХАРЕМСКА ЛВПОТИЦА. њој се види ово . Црвенкасти зраци свеће, од које се види само један део сјајног круга око пламена, пада са стола на којем стоји, кроз ноћни мрак у соби, на једну погружену, младу женску прилику. Она је клекла крај постеље, више које се једва види мала иконица; окренула нам више леђа него ли десну страну тела, чији је горњи део само кошуљом одевен, голе мишице наслонила на постељу, на коју такође нада црвеикаста све-