Нова искра

ВРОЈ 3. Н О В А И

ријске слике тих уметника задивљују нас својом високом техничком савршеношћу, суптилним и деликатним цртежем, лепотом Форме, дражима боја, фпним укусом у композицији и изванредном пла • стиком особа тако да гледалац поред тих силних лепота са свим заборавља на исторпјску истину. Чикошеве историјске слике не носе на себи обележје историјске истине, али оне пемају ни оних лепота које опажамо на историјским сликама једног Косћедго88'а, ТаЛета и Сјемирацког. Чикош није у стању да прпкаже масу, мекоћу нити сиагу људског инкарната. Његове особе не раде мишта. Њихова кретања изгледају ми и сувише равнодушна. Уста оу им отворена, али не говоре ништа; очи су им отворене, али не виде ништа. — Чикогиеве особе немају душе. Обе те историјске слико Чикошеве не ,могу сматрати за ирава уметничка дела. Оне су кадре доиекле да ставе у кретање моју Фантазију, да ми је за неколико тренутака позабаве, али не остављају трајних утисака у мојој души. Чим скинем поглед са њих, лако их заборавим. Боља му је слика „КГгћ з". И ако се Чикош и у тој слици није осдободио оне доста неугодне театралности, опет му се тај рад одликује добрим цртежем, лепшим и природнијим колоритом, бољом пластиком тела и тачнијом израдом. Али и у тој слици, као и у осталим радовима, није могао да ое ослободи једне кардиналне погрешквј т.ј. његове слике нису кадре да произведу у мени: „с1еп ЕгпЛгисћ (1ев КаитИсћеп, Леп 8сћет гаитИсћег ТгеГе,". На његовим сликама не видим да је приказао просгор, него само иовршину — Р1асће, а то је погрешка. Зато су му боље с.шке „Валиургина ноћ 8 и ( ,2 )а п1е Бе1 Ригда1огГо.» За те слике рекао бих пре, да су прави звуци Чикошеве душе. Та дела више су створена срцем и осећајима, него разумом. У тим сликама има (( штимунга 8 , има осећаја. Када сам се растао са тим Чикошевим сликама, учинило ми се, као да се не растајем са радовима, које Немци називају иппегдеааИсћ, али којих ћу се опет чешће сећати. Беч. Павле Лпгарић

* Балканска Царица, драма Кнеза Николе I, играће се ових дана у Берлину. Њу је превео Др. Хуго Марензе, Берлински адвокат ; али каро нам његов помоћник у превођењу јавља, пре. вод је са свим слободан, јер је драму скоро сам израдио и спевао, а не препевао. Задржао је са.мо главну мисао коју ју успегано разрадио. — Кад се буде представљала, донећемо о њој и нарочити извегатај. * Орган Института за Међународно Право «Ба Неуие <3е ОгоН 1п4егпа1Јопа1 е1; <Је 11,е&181аЦоп сотрагее*, којп излази у Брислу, донео је у јануарском свеску расправу Г. Жив. М. Перић а, проФ. Велике Шкоде, под натписом Ое 1а сопсШшп јиг> (Ндие <3е Возп^адиез е! (1еа Нег2е§от1П1еп8 еп рауа е1гап^ег8 (0 правном положају Босанаца и Херцеговаца у туђим земллма). Досадагањи писци правних питања о садашњем положају Босне и Херцеговине разматрали су само питање о положају ових српских земаља према међународном јавном праву, јер се пису упуштали у испитивања о правном положају Босанаца и Херцеговаца када се нађу у туђим државама. Полазећи са гледишта, да су Босна и Херцеговина, како пре тако и после Берлинског Уговора, остале саставни део турске царевине, Г. Перић одређује правила која регулигау правну ситуацију Босанаца и Херцеговаца; другим речима : он третира Питап.е Босанско-Херцеговачко са гледигата међународног приватног права. * Српоко Академско Друштво (( Зора» приредпло је у Бечу 4. о. м. свечано село у част Г. Стојану Новаковићу. Пред за-

С К Р А СТРАНА 9 5.

бавним програмом говорио је слуш. фил . Милан Јевремовић о животу и раду Г. Новаковића, * Српска Матица у Новом Саду спремила је за штампу први свезак Аутобиографије Јована Суботића. Ово ће дело бити, поред Аетоииса, почетак у колекцији Књига Матице Српске. * Г. Чеда Мијатовић написао је и предао за Летопис Матице Српске свој најновији рад Цариградске имиресије. * Дубровчанин Антун Мартекини, дворски саветник у пенсији, превео је на италијански језик црногорски Имовински законик Валтазара Богигаића. Овај знаменити Богишићев рад преведоше у руску књижевноот В. Д. Спасович и М. II. Кусков, уз помоћ самога писца. * Академик Др. Ј. Цвијић израдио је Основе за географију и геологију Старе Србије и Маћедоније и предао их Академији Наука. Ово дело Академија штампа 1<ао засебно издање, уз које ће бити и академиков нацрт нове потпуне географске карте Старе Србије и Маћедоније. * Из Наставника, листа проФесорског друштва, оштампана је одлично сређена грађа Др. Васе Ђерића, доцента у Великој Школи, О сриском имену ио заиаднијем крајевима нашега народа. * За стручне секретаре у Академији Наука изабрани су, -за ову годину: за Академију Природних Наука Г. Димитрије Нешић, за Академију Философских Наука Г. Љубомир Стојановић, за Академију Уметности Г. Михајило Валтровић, * У шестом овогодишњем свеску немачког издања ВЊИо1ећ Лег 1Јп1егћаИипд ипА Аев Шзвепв штампао је Александар Ритер своје путописне белешке По Босни и Херцеговини. * Г. Божидар Никашиновић штампао је прву књигу овоје политичко-економске радње Возтеп ип& Лге Неггедо^гпа ип1ег &ег УегмаИипд Аег б81еггегсћГ8сћ-ипдагГ8сћеп Мопагсћге ипА Ме 081егг.~ипдаг. ВаГћапроИЧћ. У њојзи је Берлински конгрес 1878. и Аграрно аитање. Дело је штампано у Берлину, а цена је овој првој књизи 6 дин. 25 п. д. или 6 круна. * Изишао је из штампе 1. број Привредног Гласника, слузкбеног листа Миниотарства Народне Привреде Краљевине Србије. Уређује га Г. Богољуб Јовановић, начелник статистичког одељења. Листу је годишња цена 20 динара, а излази месечно на вел. осмини (до 10 шт. табака). * Цетињска Читаоница и друштво Горски Вијенац покренули Су од ове године свој орган Књижевни Лист којим'је замењена досадагања Ауча. Књижевни Аист доносиће иајвише и најрадије оне књижевне производе који се баве о народном животу у најширем смислу. Јануарски и Фебруарски свезак то показују довољно, јер поред народних умотворина има и леп број оригиналних радова о народном животу. Овај лист излази једанпут месечно, а годишња му је цена, ван Црне Горе, 6 круна, * Наш сарадник Др. Живојин Перић, досадашњи ванредни професор у Великој Школи, изабран је за редовног професора. * У нашем Народном Позоришту гостовали су до сада, у овој сезони, Кнез Сумбатов Јужин, Госпођа Љерка Шрамова и трупа Српског Новосадског Иозоришта. До краја сезоне гостоваће јога Госпођа Марија Лаудова Хоржица, првакиња из Прагаког Пародног Нозоришта, Господии Желаковски, трагичар из Варшаве, и Госпођа Полакова, певачица из Љубллнског Позоришта. * Академик Даворин Јенко подиео је Краљ. Срп. Академији Наука и Уметности своје композиције увертире Александар 1 и Ђидо за штампање. Академија их је причила и дала у штампу. * 11аш сарадник проф. Василије Николајевић Корабљев одгатампао је засебно свој реферат Сербскал Матица и ел дЂлтелшосп (преведено у Бранкову Колу од 1900. године).