Нова искра

СРРАИА 94. НОВА ИСКРА БРОЈ 3.

иотаћи оамо њих. Он је од оних оликара који цртају у кратким, управо у најкраћим потезима. Он нао, толико пута, подоећа на понеке енглеоке цртаче, између других и на познатог Хари Ферниоа, који је на пр. од Гледотона узимао оамо његово разрогачено око, његов орловоки нос и његову виооку крогну, и о помоћу те три ствари реконотруиоао целог Гледстона с оним изразом меланхоличне тичурине, који је тај политичар имао у својим последњим годинама. Овако скраћено оликање иште особиту вештину. Треба иото тако имати нарочито око, па да се ухваги које оу црте на једној Физиономији најкарактеристичније, као год што треба имати нарочито око, па да се на једном пољу погоди које тачке владају њиме у војном омислу. Наравно, ни највештији портретист није оигуран да ће у овом упрошћавању Физиономија увек успети. Има компликованих Физиономија које је немогуће овести на две три црте. Не да се баш св&ки човек окарактериоати једном главном оообином која би код њега преоблађивала. Ко од нао није познавао личнооти, код којих је баш то било карактеристично што код њих ниједна особина није преоблађивала као главна, него су се разне, чеото и супротне оообине налазиле једна са другом уравнотежене. Тако исто има и књижевника с нечим противуречним, необјашњивим, загонетним у свом карактеру, и ови оу можда најзанимљивији. Тражећи код оваког писца оне ооновне црте којима би ове остале биле подређене, г. Недић претпротавља код људи више доследности него што је они могу имати. У његовим критичким раоправама, рекли биомо, преобладао је логичар над поихологом. Код једног писца г. Недић највећма цени његову иокреност, и нама се чини да и то, донекле, долази отуда што је г. Недић у књижевној критици портреТист. Искреним изгледа обично онај који је предан само једној идеји, или којим влада оамо једна страот, или који се готово стално налази у једном и истом душевном расположењу. Ништа пак лакше него таког човека од једне идеје, од једне страоти, од једног ооећаја, онимити у неколико потеза, као што хоће г. Недић. Међу оним књижевницима, о којима је г. Недић говорио, ни један се не разликује толико од њега као Јован Илић. Г. Недић је човек западне културе, и уз то дух поглавито диалектичан. Јован је Илић, на против, један источњак, који у своје песме никад није унео ни једне идеје. Али Јован је Илић, оа овоје сирове иокренооти, тако проот и јасан да изгледа као поручен за једног критичара Недићева манира, и за то г. Недић, професор и философ , ниједног нашег књижевника није о толико љубави опиоивао као тог старог севдалију с којим баш ни у каком душевпом ородотву није стајао. . . Наравно, било би претерано рећи да г. Недић само за то воли иокрене пеонике, што су они тако добри (( моде.ш». Не цени он иокреноот само из тих чиото критичарских разлога. Ко год је имао прилике да г. Недића и лично позна, морао је опазити да он има једну урођену антипатију наспрам овега што је привидно, што је извештачено, што је лажно, што припада моди и глумаштву. То би у неку руку била његова основна црта, али ми се не можемо на њој дуже задрзкавати, јер овде није реч о Недићу човеку, већ о Недићу критичару. С. Ј.

БУЈ^ОВАЦ и ЧИ^ОШ импресија нових слика Како је било у сликарству пре тридеоет година? Нре тридесег година сматрали су РаФаела за сликароког Бога, а XVI. век — за златни уметнички век. А како је данао? Данас се готово сви сликари клањају једном Вигпе Јопев'у Жа Ш'у, Ригзп Ле СћаЂаппез'у и Могеаи'-у. Пре тридесет година полагали су сликари главну пажњу на цртеж, облик, композицију, пластику и лепоту линија; а данас — већипа уметника главну пажњу обраћа на ооећаје и ЗНттипд. Колико је борбе требало док је победио један \УаШ, Вигпе Јопез, РиоГв Ле Сћапаппев и Могваи ?

Мгсће1апде1о био је први што је раскрстио са строгим умегничким законима старе ренесансе. За њим долази ВЊега, човек груб, оуров, неотесан, што је једино сликао мучења, мученике и старе ФилоооФе-слепце, смежурана лица, али чија дела уловају човеку опет највеће поштовање; после ВЊеге долази Уе1авдиег, што је оамо сликао људе врло олабе, нежне, нервозне, блеђане, мршаве, људе без крви и живаца, па опет зато нема ни једног образованог човека који ће посумњати у величину једног УеЈавдиега. УеЈаздмег, ВетђгапА1 и ВЊега били су учитељи Мапе1'у и Сбигће1'у — творцима модерног реализма и натурализма. Више од двадесет година били су сдикари готово овију народа једине присталице тих уметника. Нооледњих деоет година наступила је нека реакција. Мапе1 и Соигће1 нису више узори модерних сдикара. Место њих спомињу се овугде имена једног \УаШ'а, Вигпв Јопев'а, Ри^гв <1е Сћауаппев' а и Могеаи'а. То оу оликари-пеоници, нежни лиричари, чија те дела заноое као и нежни и слатки мириои бајних ружа. Дела су им нежна у осећајима, олатке благоглаонооти у композицији и пуни хармоније боја. У шкоду тих пеоника-оликара ишли оу и млоги хрватски оликари. Иогледајмо оамо радове једног Буковца или Чикоша, па ћемо видети, да то ниоу више приоталице старе сдикарске шкоде, него то су пленериоте, импреоиониоте и ВНттипд- сликари. Особито Влахо Буковац. Како да га назовем? — Пре идеадистом него реалистом. Он не слика «Аи83сћпШе аив Лег ЛГа 1иг" , него оно гато је осећао, што је оањао. Његове оу слике врло нежна појезија. У његовим делима нема величине, али зато има топдине и осећаја; његова уметност не задире у дубљине, пе потреоа душу човечју, она је лака, мека, нежна, љупка и допадљива — више се нриближује идустрацији него монументалном сликарству. Шта се код Буковчевих слика „Лред вечер" и «Пет чутила" мени понајвише допада? Њихова појетска садржина. У цедом склопу тих слика, у ситуацији, у самим особама, у њиховим покретима има нечег наивног, нежног и љупког. Она дечица, што се праћакају по малепим талаоићима, оне голе женоке што ое ваљушкају по меком зеденилу, тај овет не бих рекао да има нешто заједничког оа нашом реалном садашњошћу — тај свет живи једино од љубави и лепоте. Из обеју слика провејава нека љупка, интимна појезија. Обе сдике — те две пежне песмице — произагаде су из Буковчеве душе, а прошле кроз његово срце, с тога и говоре највише срцу. У сликању женског тела показао је Влахо Буковац неку деликатесу. На његовим актовима не опажамо оамо хармонију липија, Форме и боје, него видимо и жену, праву жену, жену која љуби, која ооећа, жену која је кадра да лепотом свога тела силно заталаса осећаје људске. Ја оам уживао посматрајући његову лепу слику (( Пролеће". Она девојка изгледа ми као пупољак нежног цвета, гато чека топлу сунчану зраку, да му развије лепоте и дражи; у оне девојке, мдаде као кап, иотом ое оада буде жеље и отраоти. Влахо Буковац је и одикар и пссник. Бела. Чикош је само с.шкар. У Чикошевим сликама ие налазим љубави. Чикога не задире својим сликама човеку дубоко у душу, не изражује никакве интпмне осећаје, али и декоративна снага његових олика није тако сидна, да би могла у гледаоцу побудити јачу оимпатију, да би могла у гледаочевој души оотавити трајпе утиоке. Његовим историјским сликама: „Одисеј убија иросце" и «Бруто над Цезаровом лешином" нема обележја, историјске истине. Ко ће од гледалаца, без наолова тих слика, знати да је оно Одисеј и Бруто пад Н еза Р овои лешином? Нико. То није онај отари грчки и римски овет, што га је Чикош ириказао у тим сликама; то је измпшљен свет, овет што га је отворила уметникова Фантазија, то су Ко&1пт(ев1е у историјском оделу. Можда ће се наћи присталица модерне сликароке школе, те ће рећи, да модерној историјској слици и није потребно обележје иоторијоке истине. Па рецимо, да обележје историјске истине није потребно модерним историјоким оликама као што оу ЗГетгга&гћу, Восћдоогзе и А1та ТаАета који сасвим хогимице у својим иоторијским оликама запуштају историјоку иотипу, јер је код тих уметника уметност главна а историја оасвим споредна ствар. Иото-