Нова искра

БРОЈ 3.

НОВА ИСКРА

СТРАНА 71.

| Др. Светозар Милетић (УСПОМЕНЕ И РЕФЛЕКСИЈЕ 0 ЊЕГОВУ ЖИВОТУ И РАДУ).

Проф. Г. Гершиђ

(наставак) Настаде знаменита год. 1848. Са обале Сене разиграла се револуциона бура и захватила скоро целу стару Ввропу до обала Дунава; то је била једна од оних политичких олујина, које нису само локалнога значења и карактера, него које у друштвеној еволуцији на,илазе на великим преломима и обртним тачкама политички - друштвенога развиКа као потребан историјски апара'Г, да се ирочисти загушљива политичка атмосфера, да ре растресу и распрсну извесне већ застареле Форме друштвенога склопа и поретка. Та је бура дохватила и затресла већ и иначе изанђали политички организам Метернихове Аустрије, који I је својим Феудално-централистичким стројем притискивао и давио све оне многе народе и народне одломке, који су састављали тај полиглотни државни мозајик, што се зове Аустрија. У дубнни тога организма већ су се од толико годћна полако и поступно развијале и сазревале клице и замеци новим политичким аспирацијама и облицима, нагомилавало се притајено незадовољство и расположење за експлозију и сад је само требало да дође један јачи спољни подстицај, један контагиозни пример — па да се одмах из темеља заљуља цео тај трошни и подривени политички механизам, који се звао Метернихов „систем". Према томе није чудно, шго је париска Фебруарска револуција нашла одмах тако брзе имитаторе и следбенике у иолитичким центрима аустријске монархије, у Бечу и Пешти; први дах револуционог покрета

одвејао је престарели Метернихов систем и његовог носиоца.и политичка и народна слобода би проглашена у Бечу и Пешти Тај тако успешно одиграни први акат ауотријске револуције сасвим је природно морао силно подејствовати на све народе и покрајине простране империје, а нарочито на народе врелије крви и живљега темперамента, као што су Срби и Хрвати, који су у својој политичкој прошлости и сввјој дотадашњој политичкој судбини имал^ и пуно мотива и подстигдаја за протест и покрет против

АЛОЈЗШЕ ГАНГЛ.

ФРАЊО ПРЕШЕРЕН.

»постојеКег стања" и за борбУ за своје национално право, које је било ујемчено историјским уговорима и повељама