Нова искра

Н 0 В А

И С К I 5 А

ВРОЈ 3.

али још никако не беше признато и остварено. Није ми овде место, да се упуштам у неко ма и летимично претресање интересних и знаменитих нојава и догађаја из тога јужно-словенскога крвавога нокрета у доњој Угарској. Ја ћу само као главну карактеристику напоменути то, да је тај одиста херојски покрет угарских Срба, ма како га ценили са гледишта његових крајњих политичких резултата, имао своје велико историјско и национално значење, прво као непобитни крвљу засведочени доказ вазда будне националие свести и животне снаге тога дела народа српског и као живи оружани протест против дотадашњег обесног притиска немачко-маџарске централизације и мегаломаније; а друго — и то је још главније — што је српски покрет од 1848. год. био једна потребна алка у непрекидној еволуцији историјски-политичког живота целога српског народа, једна маниФестација тога живота у доба кад у ономе делу Српства, који је по своме положају позван да буде главна и централна осовина и жижа тога историјски-националнога живота и целога тога покрета у поступном развијању и извођењу националне мисли — кад, дакле, у томе средишту Српства политички живот беше закржљао и свенуо в у уски колосек месних интереса®, као што вели руски историк Нил Попов. Он то доба још изближе описује овим речима: »Србија се све више осамљавала, губећи мало по мало везу с аустријским Српством , с Бугарском и Босном. Политичке тежње и народна надања из дана у дан ностајала су све ситнија. Живот српске кнежевине .. . отуђи се од осталих делова, мисао о будућности била је забачена на. страну; српска је кнежевина мало по мало губила право рачунати се да је делателни представник пеле народности к ... И ту сад руски историк казује једну, по моме мишљењу, веома важну истину .велећи: ,,'Али политички живот код народа, записаних у летописе историје, не умире без великих узрока; кад се притаји у једној покрајини народној, он се још већом снагом буди у другим крајевима. Тако се и сада историјски живот одливао с јужних брегова дунавских на северне обале и обухвативши Србе угарске, будио је њину јужну браћу. Настаде 1848. год. и са северних обала дунавских^кнежепина доби јак удар и подстицај, који разбуди у њој привремено угашене политичке тежње. Отпочињао се нов живот и нови покрети међу аустријским Србима и примамљивали су у борбу њихову преко-дунавску браћу,® Тако се опет обистинио тај несумњиви Факат, да једна историјски израђена нација са обележеним карактером представља један оделити историјски и етнички тип, један социјални организам, који живи својим засебним колективним животом, који се не да нрекинути ни уништити преградама политичких граница ни притиском насилних мера. То је она иеразорива и нераскидна »Физиолошка веза®, која, како Тард вели, јотн и данас сачињава есенцијалну основу великим националним заједницама, или оно „нешто" пјто је урођено или наслеђем предано извесном племену, као што Беџот каже; свакако тај национални Фактор вазда стоји и ради у историји као један стални, моћни агенс, са којим не само антропологија и етнологија, него и политичка и културна историја морају рачунати. Та психичка, интелектуална веза међу деловима и члановима једне нације, те појаве колективног живота њеног, које многи кратковиди државници и политичари превиђају или не разумеју, показале су се, дакле, на јасан начин и у бурним покретима год. 1848, а оне се јављају непрестано час слабије час јаче, што на жалост и многи

наши државници нису увек како ваља разумели и увиђали. А да је тај прекосавски сриски покрет од год. 1848. доиста пробудио у Србији успаване и привремено забачене више политичке тежње, то нам између осталих потврђује један сасвим компетентан сведок, а то је државник и историк Јов. Ристић, који је то као очевидац лепо изложио у својој студији »Србија и српски покрет у Угарској год. 1848. до 1849." Да имам овде места радо бих навео више цитата из те интересне студије, а овако ћу само навести ово: „Нарочито је српски покрет у Угарској имао у овим правцима снажнога. утицаја на Србију. Он је нашу кнежевину провео кроз ирави процес сваковрсних мена: надања и страховања, додира и одношаја. Учешће Срба из кнежевине у судбини Срба. угарских беше толико, да. се сваки успех и сваки пораз на левој обали Саве и Дунава осећао дубоко и у самоме срцу Шумадије.® Ја сам овде хотимичио застао на тој појави, истакао ту- важну историјску и социолошку истину, да бих колико је могућно и овом приликом показао, како живо учешће Србије у судбини својих по другим државама растурених санлеменика, а тако исто и учешће и живо интересовање Срба у осталим крајевима за судбину, за целокунно политички-друштвено кретање, за напретке и назатке Србије — како све то истиче из једнога неодољивог националног инстинкта, који се код умно развитијих људи потенцује до јасне свести да постоји најтешња узајамна веза у с.удби свих делова једне нације, да периФерија зависи од центра али тако исто и центар од периФерије. Ово су све тако старе и познате ствари, да ће се многоме ове моје напомене учинити сувишне, као неко већ истрвено декламовање родољубивих свесрпских тирада из негдашњег омладинског доба. Па ипак оне, по моме нахођењу и искуству, нису на жалост још постале сувишне, јер гуја партикуларизма, која трује и разрива сваки национални организам, није у нас још сасвим угинула, она још притајена дрема негде на дну у души понеких чак и интелигентних чланова српскога друштва, па се од времена на време тек помоли и измили и без зазора, у свој својој наготи и ругоби, комотно прошета кроз ступце понекога јавног гласила или провири из говора понекога нашег јавног радника, те онда имамо прилике да чујемо крилату реч да је Српство „шупља Фраза« или да »још није на чисто изведено, какви су управо резултати Милећева рада и да ли он има каквога значења и специјално за Србију". ... Ето ради тога мислим да је требало у предњим напоменама и овом приликом тим људима пружити нешто материјала за размишљање. Можда ће изгледати да сам се ја овде дуже, но што је иотребно,. задрасао на покрету од год. 184^., да сам одвише далеко у прошлост захватио те се удалио од самога предмета овога чланка. Па ипак је тај скраћај на г. 1848. потребан био нарочито с тога, што је тај знаменити покрет био земљиште, обилатом крвљу натопљено и оплођено^ из којега је поникао онај нараштај, коме је Милетић у ономе крају Српства био вођ и типски представник; тај је покрет. као што рекох, био Фермент у нроцесу растварања и опадања старих друштвено-политичкнх Формација и у образовању нових елемената и праваца и ту се у пламену запаљених села, у вреви и разгору љуте борбе и зачедио и добио своје крваво крштење и онај потоњи правац политичког мишљења и одсудни начин политичке борбе, коме Милетић беше носилац и вођ. Милетић је, истина г. 1848, још био младић, није играо нити је још могао играти главну