Нова искра

СТРАНА. 120.

М О В А И С К Р А

ВРОЈ 4.

Па, Туба ! умро Благи, па то је, знаш, пошљедња воља. Лаку ноћ! — рече кнез па на врата. Јадна Туба поблиједи, као мртвац, али ое уздржа. Узвишени и ничим неномућени дјевојачки стид спасе је, да се не изда. Кад кнез изађе, она бризну у плач и објеси се старој Анђи о врат. Кроз тужно, испрекидано јецање чуле су се ријечи: »Најо. дра-ага уме-ме-те нас Гра-а-ац.«! Беч 1900.

7угованке

везу, за цену од 10 круна, иа је тако Немац са издањем словенских књига лепих новаца зарадио. Да би се прославила стогодишњица достојно великога песника, састао се одбор који купи прилоге за подигнуће споменика песникова у белој Љубљани. Доселе се сакупило око 24000 круна, која сума није ни половица потребнога новца. Израда споменика морала се дакле одгодити до онога времена, кад буде довољно пара за намирење трошкова. Зато је и било славље стогодишњице доста скромно, тим више, што су се вршили баш у оно доба избори за царевинско веће, пак су се странке клерикална и либерална нечувеном и невиђеном срдитошћу тукле. Наравски, да се ги бојеви осећају и у пословима сасвим културнога замашаја. У суботу 18. мовембра (1. дец.) била је бакљада, а затим комерс у Народном Дому са облигатном певанком и говорима, а клерикали скромно су славили са мало одушевљења либералнога песника у свом Католичком Дому. У недељу 19. нов. (2. дец.) била је у 11. сати пре подне

урно се погоне дани, носећи спомен о људма. А остављајући само таштину, неправду, злобу... Живот се лагано згара у јадним, несрећним грудма Кб жижак на пустоји гробу

И жижак трепери, дршће. Около свуда је тама: У место млађаних снова шго живот на живот маме, јВијући у небо куле сјајнога, дивнога храма Дижу се рујине саме.

Пламичак све више дршће и груди све мање греје. Све гушћа осваја тама, еве брже пролећу часи. И оркан помамно вије и врели пепео веје: Живот се тихано гаси. В ел, Ј. Р дјић.

ЦРТИЦЕ ИЗ КУЛТУРНОГА РАДА У СЛОБЕНАЦА

Пројекти за споменик Фрање Прешерног

овембра 20. (3. децембра) г. 1900. навршило се сто година, од како се родио у селу Врби у Горњој Крањској најзнаменитији песник словенски Фрања Нрешерен. Умро је у Крању, у истој варошици, 27. јан. (8. Феб.) 1849. г. као адвокат. Његове су песме понајвише лирске и њима почиње уметничка појезија у Словенаца. Многе од његових песама преведене су на немачки, чешки, руски језик у посебним књигама; поједине песме на талијански, шведски, срнско-хрватски језик. Прешерен једини је песник словеначки познат у светској литератури. У прославу стогодишњице његова рођења издала је немачка (!) љубљанска књижара Бамберг и Клајнмајер дивот-издање његових песама са лепим илустрацијама сликара Карпелуса. 500 егземплара по 10 круна било је разграбљено за неколико дана. За тим је исти књижар цриредио мало не једнако издање, само што није у кожном

ЦАР ПРИВОЛЕВА СЕ [

свечана академија са певањем неких одабраних комада и предавањем професора Левца, а после подне и у вече истога дана биле су у позоришту свечане представе са декламацијом и живим сликама, којима бијаху предмет некоје песме Прешернове. Том приликом изишао је 12. број »Љубљанскога Звона к као „Прешернов албум® са. знатним бројем песама, цртица, приповедака и чланака, којима је предмет значај Прешернов у књижевности словеначкој, његови одношаји са тадањим књижевницима илирским итд. Осим тога обелоданио је проФ. Илешић расправу: „Прешерн и Словенство«, у којој је научно доказао, да Прешерен није био ни мученик, ни прегалац народни, ни спаситељ његов, како се то све до данас понављало, него да је био једино песник, божанствено надахнути песник — а нипошто будитељ и сиаситељ народни. Наравски, да су овај дан и остале белетристичке и политичке новине примерним начином славиле

*