Нова искра

БРОЈ 4.

песиика, а такођер и листови славенеке браће на југу и на северу пропратиле су братским речима славу словеначкога народа. Да се подигну})е споменика нриведе крају, расписао је поменути одбор конкурс за моделе Прешернову споменику. Позиву се одазваше шесторица словеначких вајара. Иван Зајац послао је два модела. Први приказује на сасвим једноставном подставку песника. одевена у тешку хаљину. У десној му је руци перо а у левој, која виси уз бедро , затворена књига. Песиик стоји некако укочено. На највишем степену постамента седи муза одевена у^сељачко одело и један гб геније. Муза је наслоњена на венац што се овија око основе споменикове. Муза у сељачком оделу ни мало не пристаје уз Прешериа који је био песник јевропском културом онога доба задојен, а нимало иије осећао као сељаци, земљаци његови. Други модел тога вајара пма постаменат састављен из природних пећина; -на њему песник тако стоји да се

иза њега основа подиже све до главе песникове. На овом задњем делу постамента уздиже се певачка вила доњим делом свога тела све до бокова. Коса јој вихори у ветру. Десницом хвата се пећине, а левом руком држи изнад песника златну звезду. Иоред ње диже се липа у вис. Са десне и леве стране постаменга намештена су два рељеФа из песникова епа Крст на Савици. На овом споменику песник баш није згодно намештен, а вила изнад песника са распуштеном косом у ветру одвише је широка. Сав споменик више је сликарски, него ли архитектонски изведен. Ипак је Оцењивачки Суд овому нацрту досудио прву награду и ирепоручио одбору, да уз некоје пезнатне промене даде извршити овај пројекат, - Трећи је нацрт Ивана Репића. Врло је леи постаменат на и реље®и на њему. Приговарало се овому нацрту, да је одвише конвенционалан. Ми овај приговор нипошто ие повлађујемо. Напротив, истина је, да је кип песников

иремален у сразмери с осталим деловима споменика, а особито са музом која му пружа ловор-венац. Са неколиким исправцима био би тај нацрт вредан да се изведе. Четврти нацрт, ЛСнидорев , приказује песника, како седи на доста уском и дубоком поетаменту, чије су стране без рељеФа. Лик песников врло је леп, баш идеалан. Једна сељачка девојка испружила је над песниковом главом деспицу са веицем. Ни овде не одговара сељачки одевена муза карактеру Прешернове поезије. Ова жена испружила је натраг једну ногу, што није ни мало лепо. Поред овога бих приговорио и Факту, да су на овом пројекту особе песника у истој висипи намештене једна иза друге, на место да су једна уз друго. Оцењ. Суд доделио је овому нацрту почасну диплому. Пети нацрг Антуна Битежника, вајара у Горици, има округао подставак са рељеФима. Лице иесниково није добро погођено али епзетШе овога нацрта заслужује признање, што му је Суд и доделио. Шести нацрт израдио је Алојзије Прогар. На одсеченој пирамиди стоји песник са пером у десној руци, а лева с књигом унрла се о бок. Песников лик врло је елегантан. Крај постамента две су у пола голе жене. Једна пружа песнику липову грану. Ова је личност и одвише театрална. Друга жена седи па десној страни пирамиде а међу обема намештени су лира, књиге и други песнички амблеми. Овому нацрту досуђена је друга награда. Последњи је нацрт Фрања Берненара. Овај генијално замишљени пројекат приказује песника који седи на разломљену чамцу усред узбурканих вала. Спреда на десно од постамента је липа, а у њезину хладу ж.ена (муза) са књигом у руци. Иза ове женске седи десно једна девојка са дететом, а лево један момак са девојком. На стражњој етрани постамента опета су намештене још и друге групе. Сви ови ликови и групе узети су из Прешернових песама. Он сам приказан је у лику несрећног мрнара (види његову иесму Мрнар), а другп кипови и групе представљају песме: Незаконита мати, Струнама, Аун а сиј а, Чртомир и Богомила из »Крста на Савици". Штета што је иесник представљен седећи, па је зато онизак за широки постамент. Било би боље да стоји у чамцу. Свакако је овај нацрт најоргиналнији и најпојетичнији, али је Суд усвојио Филистарско расположење словеначке публике која би тешко умела схватити како треба овај споменик. Дао би Бог, да се скоро оживотвори пројекат Зајчев, чему дакако не треба ништа друго, него новаца, новаца и новаца. Љубљана. проф . Рајко Перушек.