Нова искра

СТРАНЛ 124.

11 0 13 А

11 С К 1> А

|;роЈ >1.

насртљиве српске омладинце из Петроградске Српске колоније. Моја научна спрема и честа путовања по српском народу у Краљевини Србији, у Угарској, у Восни и Херцеговини, у Далмацији и Црној Гори (1896., 98., 99. и 1900. години) а поред овога и доста блиско познанство са разним слојевима српскога друштва — Дају ми права да пред руско друштво излазим као популаризатор славенско-српске идеје, као бранилац потлачених Срба у Босни и Херцеговини, као нападач свега рђавог и штетног по српски народ. Тако сам и радио. Доказ су моји чланци у »СНетербургским Вједомостима«, у „Руском Труду«. Чланке о Калајевим „подвизима" у Босни и Херцеговини марљиво је преводила немачко-јеврејска штампа у Пешти и Бечу, пажљиво их је и Калај читао и, као што ми је добро познато из несумњивих извора, није се само једном осећао њихов утицај у окупираним српским земљама. Ово не говорим из жеље да се увенчам ореолом лажне славе, не говорим из пусте младићске сујете, већ говорим што желим показати, да сам у својим чланцима износио Факта у која нико није сумњао, јер сам увек био тачно обавештен о српским стварима. Моје личне симпатије према српском народу, према правим Србима,, добро су познате онима који су са мном деловали. Усмено пред својом многобројном аудиторијом руских младића и девојака, штамиом у новинама и журналима ја сам увек био бранилац и искрени пријатељ јужних Словена а нарочито Срба, али никада из својих личних рачуна већ једино из жеље да и ја приложим своју лепту у заједничку хранионицу руског и словенског узајамног нознавања. Нисам мислио, као што ни сада не мислим, да тиме вршим какво херојско дело које треба награђивати и у садашњем и у будућем свету — не! — ја. сам увек добро знао да таквим радом не излазим из реда оних радника које нико не види ни код вас ни код нас. Али поред свега тога, ја никада нисам обарао или затварао очију ни пред рђавим странама српског живота и српскога друштва; никада нисам таква зла крио ни од Срба ни од Руса, а најмање сам се одушевљавао омладином која нам долази са Балкана, из Србије и Бугарске. 1897. г. у својој студији » Србија и Ср6и к („ Ж изнб® бр. 31.—За.) нагшсао сам између осталога: „Србија је слала и шаље своје питомце и у Русију. Из руских университета изишло је неколико знаменитих радника и научара српских. У последње време приметно се увећава број српске школске омладине у Русији. . . Али, ипак, не можемо се похвалити да у Русију долазе најбоље снаге. Још мало па би се на њих могла применити малоруска пословица: Ђ На ти, вражја. сило, што ми није мило . к< Ако ћемо искрено, тешко је рећи, ко је тому више крив: да ли Срби који шаљу своју децу за руске стипендисте, или Руси који их примају ..." Године 1899., у чланку „ Да ли је иотребна Оиштесловенска Матица ® (СПетерб. Вјед., бр. 15.) поново сам писао: „Сваке године долазе нам из Србије и Бугарске младићи и девојке да се школују као руски стипендиети.., али нам, са ретким изузецима, не долазе најбоље снаге, као што би то требало очекивати, већ баш на протнв . . . Пробавив у Русији по 6—7 година, враћају се у отаџбину не носећи собом ни научних знања па чак ни знања руског језика .. . Најбоље њихове снаге васпитавају се на Западу, у Француској и Немачкој, те се доцније истичу као највиђенији радници у Словенском Југу, као одлични представници западњачке науке, а не подривају њезин аукторитет као руски васпитаници«.. . Ништа више не написах ни крајем 1900. год. („Нова Искра", бр. 10), већ оно исто што и пређе. И тако, за четири године (јер сам сваког лета одлазио у Србију и познавао се све боље и боље са српским друштвом) ја нисам, при својој најискренијој жељи, могао променити своја уверења о срнској омладини у Русији. Моје уверење, да Срби у опште заслужују руску пажњу и руске симпатије, расло је из године у годину, али је у исти мах расло и уверење да у Русију не одлазе ни приближно најбоље српске снаге.

Као год што љубоморна мати не слуша равнодушно када ко напада њену љубљену децу, — и мени је било увек тешко слушати, кад је руска публика, према неугледним егземпларима Иетроградских Срба, долазила до уверења о свима Србима. Хотећи поништити или бар ослабити вредност таквих лажних критерија, ја сам оштро, али искрено и поштено, са дубоким уверењем оцењивао а и даље ћу оцењивати такве »егземпларе®. Све Србе, који долазе у Русију, делим у три групе. У првој су групи скоро просјаци, који не траже рада ни у своме завичају ни игде у свету: они мисле да су Руси будале, те у Русију долазе само за то да завлаче своје прсте у кесе и приватних људи и разних друштава. Такви људи срамоте име Србин, јер му дају погрдно и скоро презриво значење. У другој је групи омладина ни топла ни хладна. То су типови које ће архангел, по Апокалипсису, запљунути у дан Страшнога Суда. Они долазе у Русију, не знајући ни како ни зашто, и добијају стипендије или сасвим случајно илизахваљујући протекцијама господе Комарова и К-о — ових непризнатих (или боље самозванихЈ представника словенске идеје. Тешко је доиста да такви штићеници знају одговорити на питање: за што су у Русији? Каже им се само »дошли сте да учите", — и они уче једну годину, две, три, седам, осам, уче . . . како ће се картати, како ће распознавати кокоте боље од горих, како је по разним ресторанима и каФешантанима и, на послетку, како ће се узајамно оговарати! Наука је за њих излишна. Руска књижевност, друштво и живот промичу мимо њих не додирујући их »ни крајичком ризе своје". Ето какви се враћају ови красни синови у своју мајку отаџбину ... У првом, чак и овлашном познанству, изазивају чудновате утиске — сличне онима када човек загризе натрулу, горку јабуку, па отпљуне с узвиком: пфуј, не ваља! — А таквих је — много . . . Обична је појава, да непријатности брже падају у очи и остављају дубљи траг у сећању. Па и руско друштво, гледајући такве представнике, пролази муком поред изузетака, те према овим чудњацима суди у опште о Србима, заборављајући и ггревиђајући трећу малену групу српских студената. У овој су групи младићи заслужни сваког поштовања: марљиво се баве о науци, уче руски језик, проматрају руски живот. Често ћете их наћи као сараднике по руским новинама и солидним журналима. Али Бог зна колико је таквих .. . Па ко је тому крив? Криви сте, пре свију, ви који нам шаљете такве »избранике". Треба боље, много боље одабирати . . . Та ви имате пуно даровитих, енергичних и здравих природа... Ако многи од њих немају средстава да се на Западу образују, одаберите их пажљиво, па најбоље снаге пошљите у Русију за руске стипендисте: вратиће вам се као вредни радници који ће корисно и часно послужити отаџбини. Криви су и они што их примају без избора: криво је Словенско Добротворно Друштво које доделЈује стипендије без нарочитог избора. Руско друштво може помагати Словене, али само најбоље и најзаслужније међу њима! А давати помоћ и поклоне сваком дошљаку који ни сам не зна за што се јавља, — није ништа друго него синање воде у решето: смешно и некорисно, ако не и што друго... Српска омладина у Петрограду не треба да живи само у свом уском кругу, задовољна својим дружинским састанцима и домаћим интригама: она треба да живи, треба да зна руски језик и руску литературу, да прати друштвени ток. Руска омладина, увек пријатељска, прићи ће тада у помоћ, а дружба с нашом омладином биће увек од користи Србима у Русији. Тада ће и руско друштво друкчије гледати Србе, тада ће о њима онако мислити како Срби доиста заслужују. Тада ће и Мали Рус од свег срца „узети натраг своју реч". .. а овако је та реч још вазда његово дубоко уверење! Интересовање о Словенима расте у нас Руса из дана у дан. Младо руско колено већ заснива свесно-другарске