Нова искра

ВРОЈ 4.

НОВА ИСКРА

СТРАНА 10 5.

уетавне струје, пошто је у унутарњем животу Србије био овладао полицијско-бирократски систем Николе Христића, под којим није било нити је могло бити слободне речи. Тај је државник тада био пресудни Фактор у унутарњем животу Србије, јер је блажене памети кнез Михајло био и сувише обузет својим великим замислима и плановима о спољном задатку и спољној акцији српскога Пијемонта. Међу бечком владом и Маџарима и после октобарске дипломе још ни издалека не беху свршени преговори, а још мање постигнут споразум. Маџари никако нису хтели пристати на уређење монархије, које је уведено октобарском дипломом, 4 у њих је још свежа и жива била револуциона традиција из год. 1848., покољење које се борило и учествовало у томе великом покрету, још никако не беше изумрло, оно је надмоћном силом било истина физички надјачано и сузбијено, али је у души својој носило још опе исте идеје, за које је војевало у револуцији гс а;ух рсволуције не беше никако убијен, он је у маџарском народу, томе већ историјски познатом и израђеиом револуционару, пепрестано тињао као жишка под • пухором. Маџари нису никако хтели иристати на положај угарске краљевине, какав јој је давала октобарска диплома, они су за земље угарске круне тражили нарочити, до извесне мере самосталан положај према осталим покрајинама монархије, у кратко, тражили су да се успоставе закони од г. 1848. и да Угарска добије своје засебно миниетарство. У Бечу опет ниеу хтели баш одмах и тако олако да капитулишу пред тим претензијама маџарским и да их услужно испуие у и тако опда наотаде борба између Беча и Пеште око питања о положају Угарске. Из центра у Бечу водио је сад ту борбу један од пајдаровитијих н највиднијих тинова аустријско - немачких државника централиста а то је знамениги државни министар Шмерлинг. Доба Шмерлингово беше доба најашвље уставпе борбе између бечког централизма и угарског сепаратизма т. ј. повраћаја устава и стања од год. 1848. У тој борби Шмерлинг при свој својој државничкој бистрини није умео да измисли неки сасвим нови рецепт за разхлађење одвише загрејаног маџарског националног заноса и за умекшање њихове тврдокорности, него јс поред осталих већ познатих средстава у таквим приликама прибегао опет једном већ и раније, кад се ломио колач између Беча и Пеште,гбд стране двора и бечких централиста употребљеном средству, аранжирању оне исте политичке игре, каква је одигравана и пре тога, а та је : да се немаџарске народности у Угарекој, а нарочито и на првом месту Срби употребе као помоћно средство, као неки савезници или, боље рећи, као „црнци® против Маџара. Срби су пре свега требали опет једном да се појаве на политичкој позорници као нека од стране Беча тобож протежирана и цењена нација, да се изитрају као баук и плашило против Маџара, те да се ови умекшају, да се екстремне тежње њихове сузбију и да буду предусретљивији и погоднији. Та мисао Шмер-

лингова добила је израза у сазивању српског политичког сабора у Карловце на Благовести г. 1861.; то беше знаменити благовештенски сабор, после темишварског сабора од год. 1790. и мајске скупштине од г. 1848. трећи иолитични сабор народа српског у земљама угарске Круне. Као млад правник ја сам у галерији присуствовао свечаном м.оменту, кад је у Карловцима отворен тај сабор, а тако сам исто био један од најревноснијих и најпажљивијих слушалаца његових дебата. Живо су ми и данас још пред очима сви они одабрани, виђени и одушевљени људи, цвет оностраног народа српског, које је народ послао у тај свој сабор и који су са ново пробуђеном вером и надом у бољу будућност приступили своме задатку свом збиљом и преданошћу, коју је захтевао сам важни и значајни задатак тога сабора, а при томе су се, наравно, уздали у успех тога свога рада. Ту се на жалост опет обистинило оно, што је један духовити Француски писац 18. века казао, да су »1а Г01 е1; Геарегапсе 1ез уеИиз с1ев с1ирек аи ргоП! с1ез Гпропв« (вера и нада врлиие су нростодуиших којеиду укорист препредених непоштењака). Одиста није могуће сетити се тога тако свечачо инеценисанога и одржанога сабора, у ко.ме је народ српски у Угарској опет једном изишао на среду као једна историјски-политичка ипдивидуалност, — није могуће у мисл.има обновити сву ту лепу и дирљиву сценерију, и поново прелиставати радњу тога сабора, а да човека не обузме једно тешко суморнО осећање, да. се дубоко ие замисли о чудној и несретиој судби тога толпко напаћенога и толико пута пренареног српског племепа! На томе сабору још е.у се могле видети лшве слике чувених људи из год. 1848. г Гу је нредседавао седи Патријарх Рајачић, по свој прилици последњи импосантни тииједнога српског црквеног поглавара старинскога снажнога кова, који је дисао духом народним, који је био вазда вољан и спреман, да се за народ свој и његова права заложи и којн је најзад имао куражп и ауторитета да цару и свим осталим надлежним круговима и Факторима кресне без увијања за њих тешке и горке истине у очи; то је стари првосвештеник још и на крају својих дана показао својим достојанственим држањем и на бчаговештенском сабору, кад је царски комесар хтео, позивајући се на своје инструкције, да у неколико ограничава саборске посланике у слободном исказивању мишљења у дебатама саборским. Поред патријарха ту је био чувени »вожд с( народа у год. 1848. ђенерал Стратимировић, ту беху последњи типски представници српскога још сасвим неодрођенога племства Петар Чарнојевић, Дамаскин, барон Милутинови!!; ту беше чувени Ђорђе Стојаковић, највидиији представник српске високе бирокрације, која је још била испуњена српскр^м осећањем и родољубљем; ту беху знатни правници и књижевници др. Хаџић-Светић и др. Јован Суботић, ту узорити говорник и пееник архимандрит Грујић и још многи други; поред те груне старијих виђених политичких људи и јавних радника појавл>ује се на томе сабору група пред-

НИКОЛА МИХАНОВИЋ