Нова искра

Н 0 В А [1 С К Р А

СТРАНА 215.

„Па ипак, по неки људи крију тако своје тајне« иримети хладно лекар. „Доиста, има таквих људп 8 одговори господин Димесдел : »Али, да не наводим јасније разлоге, може бити да су они неми по својој природи. Или — зар не можемо и то нретпоставити ? — грешни као што су, али ипак задржавајући жар за славу Божију и људско добро, они стрепе да открију сами себе црне и прљаве пред очима људи, јер од тада никакво добро вигае не могу учинити, никакво зло у прошлосги не могу искупити бољим владаљем. Тако се, на свој неизказани јад, креКу мећу ближњима изгледајући чисти као снег у планини, док су њихова срца црна од греха кога се не могу опростити«. „Ти се људи варају" рече Роџер Чилингворт живлЈв него обично • »Они се боје да приме на себе срам који им пристоји. Њихова љубав паспрам људи, њихов жар за службу Божију — ове свете победе, не могу бити у исто доба у њиховим срцима са злим становницима којнма је љихов грех отворио врата и који неминовно морају изродити паклени пород. Али ако хоће да славе Бога, нека не подижу к небу нечисте руке!. Ако хоће да служе својим ближњима, нема прво докажу на себи силу и ствариост савести подвргавајући сами себе покајничкОм самопонижењу ! 0 мудри и побожни пријател>у, зар хоћеш да верујем да лажна спољашност може бити боља, било за славу Божију или за добро људи — него светла Божија истина? Веруј ми, такви се људи јако варају!« „Можда је тако« рече млади свештеник равподушпо као да разговара о предмету који га се много не тиче: „Али сада питам ја свога искусног лекара: да ли у истини он мисли да ми је помогло његово пријатељско старање о моме слабом здрављу ? (< Пре него што је Роџер Чилингворт могао одговорити, зачу се јасан дивљи смех из дечијег грла који долазаше са гробл>а. Инстинктивно бацив иоглед кроз отворени прозор, свештеник угледа Јестиру Прину и малу Бисерку како иду стазом што води кроз гробље. Бисерка изгледаше леиа као дама, али беше у наступу оне вражје радости која, кад год је обузимаше, изгледаше да је потпуно издваја из СФере симнатија и људских односа. Она сада скакуташе безбрижно с гроба на гроб, док не дође на широку, равну, украшену надгробну плочу какве умрле величине — може бити и самог Исака Џонсона — па поче да игра но љој у одговор на мајчине опомене и претње да јој се ваља понашати пристојније, и где застаде да набере чичака са једног жбуна украј гроба. Узе једиу прегрш и наређа их око оквира скерлетнога слова које украшаваше мајчине груди на коме чичкови ио својој природи сталпо остадоше. Јестира их не хтеде скинути. Роџер Чилингворт беше се међу тим приближио прозору с мрачним осмехом. Нема никаквог закона, иикаквог ноштоваља, никаквог обзира спрам људских уредаба и мишљења, оправданих или неоиравданих, у саставу овог детета" рече колико себи толико и свом другару. »Пре неки дан видео сам је како прска водом самог гувернера на улици. Шта је она за име Божије? Је ли опа изданак самога зла? Има ли она осећаја? Може ли се у њој открити икакав принцип моралног бића ?". »Не, изузев слободе преступл>еног закоиа", одговори господин Димесдел мирно као самоме себи. »Да ли је она подобна за добро, не зиам«. Дете извесно чу њихов глас, јер, гледајући на прозор са светлим, али обешењачким осмехом разума и ве-

селости, баци један чичак на пречаснога господина Димесдела. Осетљиви свештеник стресе се нервозним страхом од лаког удара. Видећи његово узбуђење, Бисерка пљескаше ручицама у најбудаластијем одушевљењу. Јестира Прина, такође, беше нехотице погледала горе, и ова сва четири лица, стара и млада, глелаху се немо, док дете ие прсну у гласан смех и не иовика: — „Хајде, мајко! хајдемо, или ће те ухватити онај црни старац! Он је већ ухватио свештеника. Хајде, мајко, или ће те ухватити!. Али он не може ухватити малу Бисерку!®. Тако она одвуче мајку даље, скакућући, играјући и вртећи се чаролијски међу хумкама умрлих становника, као какво створење које нема ничега заједничког са прошлом закопаном генерацијом, нити празнаваше да јој је шта год своје. Као да је била начињена од нових елемената и као да јој се стога мора донустити да живи својим особитим животом, да буде сама себи закон а да јој се њене настрасности не могу уписати у кривицу. »Ено једне жене« настави Роџер Чилиигворт мало после: »која, ма каква да јо њена кривица, нема у себи тајну скривенога греха за коју ви мислите да ју је тако тешко носити. Је ли Јестира Прина мање бедна, по вашем мишљењу , стога гпто носи скерлетно слово на грудима?® »Ваистину ја верујем у то <! одговори своштеник. »Ипак ја не могу за њу одговарати. Има некакав израз бола у њеном лицу који ја не бих желео да видим. Али опет, чини ми се, мора бити боље за патника смети показати свој бол, као ова жепа Јестира, него га скрити дубоко усвоме срцу к . И поново ућуташе оба, а лекар поче опет да испитује и уређује биље које је набрао. »Питасте мало час" рече лекар: »и радо бих га чуо. Говорите отворено: било живот или смрт к . »Онда, искрено и отворено, рече лекар и даље преврћући биље, али унируђи оштар поллед на господина Димесдела: »чудан неред влада. Гледајући вас свакога дана, драги господине, и хватајући знаке вашега изгледа већ од толико месеци, изгледа ми да сте веома болесни, али опет не толико болесни да вас један вешт и разуман лекар не би могао излечити. Али незнам шта да кажем, Ваша ми болест изгледа нозната и опет је не познајем. 8 »Ви говорите у загонеткама, учени господине," одговори бледи свеиггеник гледајући кроз ирозор. »Онда, бићу јаснији" , одговори лекар: Молим да ми опростите, господине, ако је то потребно за ту отвореност мога говора. Питам вас, као ваш пријатељ, као неко коме је Провиђење поверило бригу о вагаем животу и физичком добру: јесу ли ми били јасно показапи и поверени сви узроци ваше болести? <с »Како можете то нитати?" одговори свештеник. »То би доиста била дечја игра позвати лекара, а болест сакрити«. »Ви хоћете дакле да кажете да ја знам све? (< рече Роџер Чилингворт, намерно уиирући поглед пун силног и концентрованог разума на свештниково лице: »Нека је тако! али, опет .. . Онај коме је новерен само снољашњи, физички бол, познаје само половину бољке коју има да лечи. Телесна болест може бити само знак неке дугаевне патње. Молим да ми опростите, драги господиие, ако би моје речи нанеле и сенку увреде. Ви сте, господиие, човек, код кога је тело у најтегањој вези и изједначено, тако рећи, са духом чији је инструменат. <(