Нова искра

БРОЈ 1 1 .

СТРАНА 337.

занемареноме нослу, — али слутња је ипак осгајала ту. Хтео сам јој рећи шта ми на души лежи; одвратити је од тога трчања и повратити њеним првим данима; али помисао да ћу јој тиме ускратити њена задовољства и изазвати сумњу у ње на моју љубомору, увек ме је од тога задржавала. Она пак, враћајуКи се доцкан у ноћ, сва заморена и истрошема, једва је чекала дома, стићи: журно и неуредно бацала је своје одело, не онажајући мога ћутања и забринутости и једва се сећајући да ми у тој журби поднесе своје уморно чело, Једне вечери на некој хуманој забави, куда је и сам Иван Николић пошао, беше ми пао у очи неки крупни господин који је привлачио општу пажњу свих присутних, јер беше свима пао у очи својом хладноћом и повученим држањем. У цртама лица ништа необичнс, мало више бледила и хладноће, само што су очи његове, дубоке и светле, јако одударале својом светлошћу, а поглед грозничаво севао испод дугих трепавица и секући показивао чудновато снажну моћ. Ако је истина да неке очи имају моћ магнетизма, то се за њих потпуно могло рећи. Нарочиго је тешко било женској страни одупрети се снажним струјама њиховим које као да су у дно саме душе хтеле завирити. Био је син министра Павловића, како ми рекоше, секретар пак нашега посланства у једном врло важном месту и имао пред собом сјајну каријеру. Мушки су се тискали по великој и јако осветљеној дворани излазећи чешће у блиску башту, испуњену мирисом расцветалог цвећа, или су одлазили у суседне собе, тискали се између дугих столова и тонули у мору нејасне вике и жагора. Женскиње је седело мирно у својим новим белим одећама и ћаскало о свакодневним ситницама. Секретар посланства био је у друштву са касационим судијом Иванићем и, као што се чинило, пажљиво га је слушао. Јелицу сам једва могао и видети, иза украшених женских одећа, у једном мањем кругу који се скупио око старе госпође и кадшто ми је тек допирао њен свежи и јасни глас. Приђох им и сам ближе. Реч је била о њему. — Ходи, ходи! рече ми старица и благо се насмеши. — Не могу никако на крај с њима, — и руком ми показа на неколико млађих девојака које су ту још стајале са прикривеним осмехом на уснама. — Замисли, ни једне добре речи о њему! отпоче поново старица. — Он је потиуно изгубљен у њиховим очима. Његова охолост створила му је положај неприступачности. — Разуме се! Или нам ваљда неће тиме показати како нам се ваља понашати! рече нека плавуша. — Изгледа да је потпуно В 1ећепвтис1е а , додаде једна млађа другарица Јеличина. — 0 ја бих баш на против рекла, да му је и сад срце остало у какве Берте, па отуда и то презирање! настави трећа. — Толико вике ни око шта; ни он сам то не заслужује, рече Јелица и насмеја се. После неколико тренутака спазих је у његову друштву. Очи су му биле потпуно управљене на њу и као да су се са свим хтеле упити у њено лице. Она је била са свим озбиљна, готово хладна и као да га је пажљиво слушала. Одједном јој се обрве скупише, очи запалише а цело лице осу приметним руменилом. За цело му се

отргла каква несношљива реч, и мене обузе неки потајан гнев, хтео сам га угушити, уништити у томе тренутку. Остатак вечери провела је у мојој непосредној близини и још нервозније стискала моју руку, кад год би јој се прилика за то указала. Уз пут је још више ћутала него обично. —- Како те је занимао тај нови кицош? упитах је кад већ бесмо код куће. — Наш разговор није по себи имао ничега интересантног, одговори ми, доводећи косу у ред. — Изгледа ми олимпијски миран, додадох поново. — Уображено држање! У осталом, није без духа. нити је толико досадан као остали. Како је хладно! додаде за тим и лагано се стресе.

Из сриске војске: ОКО КАЗАНА Узрок њене приметне љутње остао ми је и даље иепознат. Михајило ућута и лагано уздахну. Лице му је било бледо и измучено; истински бол огледао се на њему и ја у томе тренутку осетих бескрајно саучешће у болу свога беднога пријатеља. (СВРШИЋЕ СЕ)

Јесен?а мелодкја

утро мразно, студно вече; У маглама и олуји Једнолико време тече И погребна песма струји. Као да је издахнуо Какав витез млад и смео, Па му тужну хумку кити И то цвеће смежурано, И тај листак што је свео.