Нова искра

СТРАНА 378. Н 0 В А И С К Р А БРОЈ 12.

један гроб беше ископан близу другог старог и упалог у гробљу (поред кога је доцније сазидана Краљевска Капелај. али са међупростором као да прах ова два спавача нема никаква права да се помеша. Ипак један надгробни камен служаше за обоје. Свуда наоколо беху споменици са урезаним грбовима; а на овој простој плочи — као што пажљив посматрач још може приметити и засгати збуњен његовим значењем — виђаше се нешто изрезано на лик каквог хералдичног знака. Та плоча имађаше и девизу. а њезине речи могле би послужити као мото и кратак опис наше овим завршене легенде. Плоча је мрачна и осветљена само једном вечно запаљеним кандилом тужнијим од сенке. На црном иољу те плоче сија само олово А.

РуДОЛФ ЈЗмрхок

РћуаШодГе ипЛ

ођен 1. октобра 1821. године у ШиФелбајну, ступио је као осамнаестогодишњи свршени матурант у војно-лекарски институт у Берлину, где је после 4. године добио докторску титулу и као млађи лекар ступио у завод СћагНе. У том је заводу именован 1843. год. за проФесора. Већ у првим годинама свог научарског рада обратио је пажњу на се због својих одличних студија и расправа; 1847. г. засновао је, као приватни доценат у университету, веома цењени АгсћГп (пг ра 1ћо1одгсће Апа1отге, КИтвСће МесИст. — 1848. г. свестрано

је проучио и реФеровао^о тифусу који се због глади појави

РУДОЛФ ВИРХОВ у Горњој Шлеској. Одмах за тим покушаше да га, ради народног здравља, кандидују за посланика, али се то не сврши како се желело, јер Вирхов тада још не имађаше 30 година, без којих се не улази у скупштину. 11у то га не задржа од политичког рада на зборовима, те се и данас лрича о бурним скуповима које је Вирхов одушевљавао својим говорима. Због тога му је 1849. г. одузела влада место у СћагМе, где је, после протеста Лекарског Удружења, поново враћен. Али пошто га баш тада Вирцбуршки университет иозиваше за проФесора Патолошке Анатомије, он се реши, прими позив и оде у Вирцбург.

Тако је Вирцбург постао колевка његове научарске славе и зборница многобројних медицинара, јер хитаху Вирхову да чују најодлучнију и најпоузданију реч научарску. Дотадашњу теорију о ћелији напао је Вирхов одважно и ступио у полемику са Рокитанским, из које је изашао као победилац. Већ пре завршетка својих истраживања, 1856. г., отишао је Вирхов у Берлин, одакле су га иепрестано позивали. На две године по доласку у Берлин, дакле 1858. године, објавио је Вирхов у целом свету прослављено дело своје Ше СеИи1агра1ћо1одге гп гћгег ВедгппЛипд аи( рћузШодгисће ипО, ра1ћо1од1асће Оеу;е1)е1ећге к . И ако су у овом делу, у пизу година, сад понека места исправљена или допуњена, ииак је оно основа модерне медицине и најбољи упутник за лекаре. Поред редовних предавања у университету, примио је Вирхов у своје руке и управу Патолошког Института, те га је уредио по свом нахођењу тако да је још вазда углед сличним заводима. По повратку у Берлин био је изабран за општинара, те Берлин има највише њему да захваљује за поправљење здравствених односа у немачкој престоници. Његов рад није остао само на уништавању зла, већ је нарочиту пажњу обраћао да се зло и не појави. Подизање болница вршено је по његовим прописима, а те прописе примише и сви већи светски градови. Нарочито се бавио и о ироучавању канализације, и што данас Берлин у својој канализацији има поузданог чувара од разних зараза, највећа је заслуга РудолФа Вирхова. У читавом низу година, не само за Немачку већ за цео свет, узимао је Вирхов иницијативу или је био саветник у иитањима о људском здрављу. 12. октобра о. г. прослављен је у Берлину његов осамдесет-први • рођеи дан на званичан, ванредно сјајан и звучан начин. Чак се овом приликом чула реч »апотеоза Вирхова.« Доиста, сјајнији и свечанији јубилеј не да се замислити. Вирхов је, крај све своје дубоке старости, остао млад и несравњено раден. Он ради увек и одмара се само врло мало, за време школских Ферија. Сарадник једног Француског листа посетио га је летос у Швајцарској и вели, како стари учењак врло лако сноси својих осамдесет година, како је пун духа и добре воље. Прави младић. То не беху само обични конвенционални изрази, кад му приликом јубилеја рече један говорник: — Ми ћемо једва чекати да дође и ваша деведесета година и наћи ћемо вас међу нама истог као што сте и данас: пуног живота и здравља. У Берлину је све, што има какав било учени назив и обележје, сматрало за част да дође и ноздрави јубилара. Све академије, сва велика учена друштва беху послали своје представнике. Васцела Јевропа беше присутна. Француска беше послала сенатора Корнила, одлична бактериолога; Енглеска — лорда Листера, славна хирурга и т. д. Први говор пред попрсјем Вирховљевим, у новом Патолошком Музеју, држао је доктор Штут, министар јавне наставе. —• Ја желим, рекао је он, довршујући свој говор: да дух, из којега је произашло незаборављено дело Вирховљево, и даље задахњује, оживотворава нашу медицинску школу. У току неколико часова, говори су се низали један за другим. У вече беше великолепан банкет у дворници „Изгубљених Корака" у парламентској згради. 'Гу се могле чути пуне садржаја захвалнице Вирхова и безбројне здравице. Доктор Корнил, заступник Француске, беседио је у име својих колега из Француске и нарочито је истицао улогу Вирхова у сгварању Целуларпе Патологије. Лорд Листер беше донео адресу Краљевског Друштва у Лондону. Великом патологу би прииазана једна плакета, која представљаше услуге које је он учинио медицини, са посветом на латинском језику од ученог патолога талијанског, Бачелија. Више је од двеста лица присуствовало овом банкету који нико присутан неће моћи заборавити. ПроФесор Велдегарс, трајни секретар научне академије, предао је Вирхову, од стране немачких лекара, дар