Нова искра

—' 5 —

НА ВЕНЦУ

а врхунцу Фрушке Горе, Где винске жеље плове, Чаробно је одмориште, А народ га Венцем зове. Ту, на Венцу Фрушке Горе Сваки путник Србин стане, Нема шуме, ту му сване, Отуд гледа на све стране. Ко је болан, па не може Путовати, —■ Венац снева; Ту свом болу бере лека, Свом сумору одолева. Хај, на Венцу, на висини, Ту се топиш у милини ; Око тебе коло мило I Цироко се ухватило. Десно Дунав, лево Сава, Србинством те запојава; Видиш шире и висине, Видиш брда и долине; Свугде гнезда српског соја, Да краснога перивоја! Свуд се- српским духом ресе А не чујеш, уздишел се.

Змајова

љегова два мала зулу®а, панамски му шсшир, огртач оД сегелтуха са белим и ружичастим пругама, па више него ли и лаковани бич, задевен с десне стране седишта. Пастор није остављао бип код куће једино с тога што се бојао да не изгледа смешан, али га иутем није употребљавао. До душе није га имао чиме ни употребљивати, јер је ј.едном руком држао дизгине да му се кон. не би спотакао, а другом је делио доброжелеће и мало усиешне благослове свима који су пролазили поред њега у колима или пешице, а који, без обзира на вероисповест, приклањаху пред „поштеним Швабом" главе и кане. Данас је (дап је јунски, са-т пети по подне) велечасни имао да изврши мали религијски посао, који се састојао у томе да се најпре ојади ближњи , а затим — утеши, кад већ буде утучен. Ишао је своме пријатељу Готлибу Адлеру да му каже да му се јединац син, Фердинанд Адлер, задужио у иностранству. А кад то докаже оцу, имао је после да га теши и да изради опроштај лакомисленом младићу.

ПОВРАТНИ ТАЛАС Болеслав Прус (Ал. Гдовацки)

I ад би попггење пастора Беме-а имало три обична геометријска простора и тежииу која одговара величини, овај би велечасни муж морао своја аиостолска и мирјанска путовања вршити теретним возом. Али, како је попггење особина духовне природе и има само један простор четврти, — који заузима много места у главама математичара, те према томе у реалном свету не значи ништа, могао је пастор Беме без муке путовати колима у која се нрезао један коњ. Тован и лепо отимарен коњ оштро је касао но глатком Фабричком друму, и чинило се да га, више занима брањење од мува, него ли врлине мршавога пастора. Тешки камут, рукуиице, летња ,жега и прашина друмска заузимали су у мозгу животиње место важније, иего ли велечасни Беме,

сг 6 С.Ј Ј СШЈ—

Болеслав Прус Готлиб Адлер је био власник Фабрике намучних тканина. Друм, незасађен до душе дрвећем,, али брижљиво надгледан и одржаван, раздваја Фабрику од жељезничке станице. Оно што се с друма види лево, за шумарком, није Фабрика него варошица. Фабрика је десно од друма. Између клења, липа и топола помаљају се црни и црвени кровови неколико десетина радеиичких кућица, а иза њих четвороспратна зграда, сазидана у облику потковице и оикољена другим зградама. То је Фабрика. У дугим редовима прозора огледа се сунце и облива их златном светлошћу. Високи,