Нова искра

— 4& —

Цревина у Матејевцима код Ниша

онда нећу осећати никакве разлике кад неки туђинац назове вуцибатииом мене или мога оца . . . Човек се на свагата навикне. Одмерени тон и јасио изнесена ствар умирише ткача. — Развратиж си! — одговори после кратког ћутања. Ваводига ћерку Бемову. — А шта бисте ви хтели, да заводим пасторову жепу ? — запита зачуђено Фердинаид. Матора је, сама кожа и кости! — Немој да ми трабуваш којешта! — осече се отац. Баш данас је долазио пастор и молио да му више никад у кућу пе завирига. Неће да зна за тебе. Фердинанд баци капу и гатап на нека Фабричка документа, леже иа одмарачу, испружи се колики је дуг а, под главу метну руке. — То ми је дакле Беме скувао попару!' — рече смејући се. На против, учиниће ми услугу ако ме ослободи

— Видим да никад неКете заборавити тих неколико хиљада. — Разуме се да нећу заборавити! — дрну се старац. Шта значи кад разуман човек ироћерда толике силне новце, ђаво би знао на што ?.. . Јуче сам ти баш то хтео рећи. Фердинанд је осећао да очев гнев није искрен. Спусти ноге на нод, удари се руком по колену и поче: — Оче, говоримо макар једном у веку као паметии људи, јер држим да ме већ не сматрате за дете... — Полудео си! — прогунђа старац, којега синовљева озбиљност одобровољи. — Ви, оче, настављаше син: као човек који дубље улази у ствари, разумете, ма да нећете да призиате, да сам ја онакав — каквога ме је створила природа и наша породица. Нашу су породицу иекад назвали Адлерима '), дакле ни жабама нити рацима, него бићима која имају

досадних похода. То је породица дивљака! Старац мисли да живи међу људождерима, те вечито хоће некога да обраћа или да ужива у чијој поправци. Старој је у глави вода по којој непрестано плива онај учени голаћ Јоза. А госпођица је света, као олтар на коме је једино свештеницима слободно да чинодјејствују. После двоје деце омршавиће сиротица као и мајка јој, и онда — честитам мужу! Шта ће да ради с онаком чегртаљком ?. . . Досадни људи . . . Одвратни иеданти! . . . — Јест, педанти! — прекиде отац. С њима не би страћио за две године седамдесет и девет хиљада рубаља. Фердинанд у том тренутку зину да зене, али ие доврши. Седе на одмарачи, не скидајући ногу, и погледа оца прекорно.

особиие орлова. Нашу породицу, чак : узевши и физички, састављали су људи дивскога раста, а у своме колу имала је лице које је са својих десет ноката стекло милионе и знатан положај у туђој земљи. Дакле наша породица има снаге и живога духа . . . Фердинанд ово говораше с правим или лажним за,носом, а отац га слугааше, узбуђен. — Шта сам ја крив — настављагае младић јачим гласом — што сам од продака наследио снагу и живост духа? Ја морам живети, кретати се, и радити више него ли којекакви Штајии, Блумови, и обични Фогли 2 ), јер сам ја — Адлер. Мени није довољан мали простор: мени треба Ј ) Адлер — орао. 2 ) Штајн = камен ; Блум = цвет; Фогел = птица.