Нова искра

— 60 —

Кад је Србија иосле деветогодишњег рата 1813. год. иопова иала иод Турке, један јс јупак, Хајдук Вељко, иогинуо бранеКи да Турци у Србију не иродру. Песник је тај моменат исказао речима: „Дај Ерајину, делцјо крвава!" „Не дам Крајине, ево мртве главе", одговорио је народни витез. То уиисах за то што је таки моменат и овде на овој вечној Крајини Словенства од толико векова. Од негдаитих силних и далеко раишрених илемена словенских на овоме крају, ви сте, браКо једноимена, остали једини као стража на Крајини, ви сте жив монуменат некадаитих илемена. Част вашем илемену. Нека би срепа или судбина која народима добре дане дели иогледала на вас, нека би Словенство иостало што му сви желимо, да и ви задобијете у колу словенском оно што вам ириличи. Нека би једном Словени иреетали бити грађа туђој историји, нека би се духовна снага наша огледала на истом нашем народном задатку. Ту Ке бити места и за најудаљенијега! у Будишчну 1872. ПроФ. Стојан Новаковић лб Јуна * •» из Београда Само слога наиред иостојано у данашњем духу времсна, усиомена на све што је Србину најсветије, иа се не бојмо охоле туђинштине! Будишин 30\7.—18 72. Коста Б. Ђорђевић из Крушевца Никад не могу заборавити моју домовину, моју Лужицу, иа макар да будем на далеком југу или на широком истоку. 24. октобра 1883. год. у Будишину Иван Козлић инжињер Пошто беше обавеза да свак што запише изнад свога имена, то и ја изнад свога записах ове две три речи: Љубав ирема Словенима довела ме је у Будишин. Овде иознадох браИу, вековне стражаре Словенства, иа дивећи се њиховоме иостојанству, уверен сам у среИну будуКност илемена из кога су. 21. аегуста 10(ј1 у. сеитембра Будишин Тих. Р. ТаОрђевић ирофесор Алексинанке Учитељске Школе На трећем спрату Народног Дома беше сдагалиште књига, те се тамо нжсам нп пео. Беше већ подне, те захвалих на љубазности двојице браће нратилаца, и одох на ручак, углавивши са -г. Фидлером да се после ручка опет нађемо. Кад се после подне састадосмо, упутисмо со да разгледам варош. Уз пут унитах г. Фидлера: зашто на зградама не видим срнске натписе. Он ми то објасни тиме што је у вароши већипа Немаца, и ако би се Срби нарочито издва-

јали, не би им било корисно; због тога и сви морају знати немачки, а Немци немају никакве потребе ни учити ни знати срнски. Будишин тек назарним даном, кад надођу сељаци из околине, заплива у Орпству, али и велики део тих Орба, принуђен на додире с Немцима, већином зна, поред матерњег српског, још и немачки језик. Уз пут смо свратнли у протестантску срнску цркву, где у унутрашњости видех српских натписа. И ту ми беше мило што видех нашу тробојку. Посетисмо даље стари замак Ортенбург, на се упутисмо гробљу Светога Николе (8. МлМаиз), да посетим гроб Михаила Хорника, знамеиитог лужичког књижевника, уредника „Часописа Жатице Српске", за, тим председника Матичина, корисног радника на сваком народном послу и оснивачу друштва „Св. Ћирила и Методија". ! ) У гробљу, са кога је особито леп изглед на реку Спреву и предграђе 21(1 о\\ 7 (8е1(1аи), у рушевинама цркве Св. Николе гроб је Хорников. На њему је диван споменик, коме је на врху крст, испод крста Раснеће Христово, а испод тога статуе Св. Ђирила и Методија, словенских апостола. Методије држи крст, а Ћирило таблицу на којој је наиисано ИСКОНИ ВЂ СЛОКО. Испод свега овога је на широкој табли натпис: Тш1у ^робије № Кпјеги М1сћа1 Ногшк капошкив зсћоказМкиз карШа 8 \уја1,ећо Р6ћ*а Вш1убтје, гос1геиу \?е "УУогМесасћ 1. зер1. 1833. гетге! те ВиАузтје 22- Геђг. 1894. 2а пје\уив!атуасе а тсорогпше (Ш1о № Кије20\уеј тшсу а па пагос1пот ро1и р1ас јети Воћ г пјећезМт тИот. Е. ј. р. На гробљу се познадох и са Матичиним секретаром г. Јаковом Скалом угледним католичким свештеником који баш тада свршаваше опело и држаше посмртии говор на немачком језику над некаквом Немицом, из своје парохије, коју сахрањиваху. Да је покојница била Српкиња, говор би био иа српскоме језику. 0 школским приликама у Г. Лужици можемо рећи само то, да чисто српских школа тамо нема. И ако се што данас тамо говори о српским школама, то је у толико у колико се трпи у њима срнски језик. Па ипак је у том иогледу у Г. Лјжици (под Саксонском) нешто боље но што је у Д. Лужици (под Пруском). 1849. г. саксонска влада одобрила је да се у срнским народним школама нредаје Хришћанска Наука и Михаило Хорник рођен је 1. сеитембра 1 833 .*год. у Рекелвици (Ворклеци) у Горњој Лужици. Учио је у Прагу геологију и одавистику. 1 856. г. постао је свештеник у Будишину, а од 1871. г. био је тамо парох. Његова многобројни радови из историје, граматике, ортограФије и збирке народних песама наштампани су већином у „Часопису Мат. Српске", чији је редактор био од 1 868. г. Он је поред Пфула, Заилара и Смолера радио и на Српском Речнику (Будишин 1866.); за тим израдио је Историју Српског Народа (ШнЂопја зегћвкећо пагос1а, Будишин 1884.). — 1863. основао је за своје католичке земљаке књижевно друштво (( Св. Тгирила и Методија 8 . А неколико година уређивао је часописе : „ГЈиШап" и (( КаШо181и Роао1 <( . Умро је 22. Фебруара 1 89 4. г.