Нова искра

- 38 -

радост руменилом осу бдсдо образо. — Опа ми јо заиста и рекла, ноћас, да је мати деце ко.ја матере немају!" Ади га милосрдиа мати иије еаслушала, а поред тога мико и не обрати пажњу иа њега. Звоно је зазвоиило и: по трећи пут, али по ложницама трајагае још весели жагор, а иа свим лицима огледао се осмејак радости. Краљичина милост овладала је, у томе часу, и мукама и боловима.

ПОД ЗАСТАВОМ БЕОГРЛДСЦОГ ПЕВЛЧ^ОГ ДРУШТВД У Дубровнику 14. јунл 1893.

| х, ал' би лепо и дивно било, Кад би се тако свакада вила Када би своје тробоје мило Над целим Српством на свагда стзила ! Гле, како дршће, на даху зрака, Па се повија, витка и смела, Као да здрави Срба јунака Па је радосна, сретна, весела. Кићанке своје љупко спустила, Па их о српска бије рамена: Часом додира Зечана чила, А час Србина из Сланкамена. Часом тек такне Которске синке; Час дичне Србе из Подунавља; Час Херцеговке, час Далматинке К'о да их зове, да их поздравља. А данас нема у вису мира, Међу лепојке на ниже пође, I Ја их по лицу руменом дира Докле заставник крај њих не прође. Али и тада, к'о витез хрли, Удара на траг — не може ино Као да јоште жели да грли Лабудско грло Дубровчанкино. И сваком мила застава дивна — Сваки је Србин радосно гледи А преки Бокез, пун бола кивна, Ведро је гледи ал и — поблсди. Као да мисли, да час већ стиже, Да свуд по Српству труба затруби, Па јој се тиче све ближе... ближе... К'о да би хтео — да је пољуби.

Заставник ходом поноСним ходи, А стег с висине Српство сазива, Те му све хита — свакоме годи, Да у српскоме стегу ужива. Дуго су Срби под њиме ишли, Дуго су под њим занети били —• И Гундулићев спомен обишли, И стег, над њиме, смело извили. И он је првог, свечаног, дана Под српским стегом прослављен био. После, сред Срба са свију страна, И сред Цетиња дично се вио. * Раста се Српство на четир' стране — Раста се срца сретна и сетна Да чека боље, жељене дане, Кад неће бити Срба несретна. А стег се свио у свилном руху, Да чека Марка, да се пробуди, Да даде маха јуначком духу, И да све Српство собом узбуди. И тад ће Срби, са светим стегом, Уз јеку громког, бојног усклика, Потећи, опет, морем и брегом, Да се ижљубе сред Дубровника. -ј- Вл. М. ЈовановиЂ

ПОВРАТНИ ТАЛАС - Болеслав Прус (Ал. Гдовацки) (НАСТАВАК) II .длерова ;је историја чудна, као и сам што је. Еад је свргаио основну школу (у коју је ишао заједно са данашњим пастором Бемеом), Адлер научи ткачки занат, и у двадесотој је години имао добру надницу. Још онда је био то момак црвена лица, снажан, по изгледу неискусан, али у истини досетљив и окретан, а могао је радити за неколицину. Шешови су му били задовољии, ма да је имао једну рђаву страну: волео је лумповати. Сваки је празник млади Адлер морао провести у каквом месту за забаву, у друштву другова и жена, јер је имао миого љубазница. Ишло се по каруселима, љуљало со, пливало, једо преко мере и пило још више, а Адлер је био вођ. Банчио је тако страено, уживао с таком ватром,