Нова искра

— 121 —

ооичиог тедеФона, еамб с том разликом, што овде није спроводник жица већ сам светлосни зрак. При овим огледима још је нро®. Бел оназио, да поменуту особину нема само селеи, већ и готово све друге материје у мањој мери на пр. злато, сребро, гвожђе, цинк, слонова кост, гутаперка, дрво, стакло и т. д. Сва та тела потпомажу да се при ааглим изменама светлости и мрака чу.је извесан тон. Шта више, није вигае био потребан ни телешон, да би се могли чути изазвани тонови већ се они могу чути и кад се ухо просто наслони на тело на које ударају нагло испрекидани светлосин зраци. А најинтересантније је, да се те особите појаве светлосних зракова збивају и онда кад им се на пут сгави непрозрачан раствор стипсе и сумиор - угљеника. Чак и кроз потпуио непрозрачну нлочу од гутаперке још пролазе светлосни зраци и изазивају звучне појаве на телима. 'Го бива и кад је даљина од више метара. Да је утицање светлости ограничено само на појаве које се збивају на површинп тела, па би ипак привлачиле нашу пажњу и 3(ХД0В0Љ<ХВ9 ј Л6 НМС \ &ЛИ шт <1 ћете рећи на то, кад вам кажем, да је светлост у стању да продре и кроз унутрашњост за нас непрозрачних тела? Наша преставка те природне силе добија онда једно сасвим иово обележје и доводи нас до још чудноватијих открића! Та је открића учинио пре десетак година прослављеии немачки Физичар Херц, а који је врло рано преминуо. Тај ђенијални научник пуштао је између два цилиндрична издубена огледала, намештена једно према другом, # електричне варнице, па је тако потврдио један оакат, на који се и иначе номишљало, да невидљиви електрични зраци показују у свему исге особиие као и обични светлосни зраци на пр. особине одбијања, преламања, савијања и т. д. И они пролазе кроз потпуно непрозначна тела, хартију, дрва, зидове итд. Да би се на пр. показали појави нреламања електричних зракова узима се сочиво од тврде смоле, која иначе не нропушта никакав светлосии зрак. Чак се успело показати, да они имају исту брзину простирања као и светлосни зраци. Само је величина њихових етерских таласа у поређењу са величииом обичних, светлосних таласа, врло огромна. Док светлосних таласа има на дужини од 1 милиметра на десет хиљада, дотле поједини електрични таласи имају дужину по неколико сантиметара па и по неколико метара! На основу свих тих нојава, данас се сматра као несумњиво да су: светлост, топлота и електрицитет идентичне појаве.

■ :

I Т)уга Рајковић РЕДИТЕЉ И СТАЛНИ ЧЛАН КР. СРП. НАР. ПОЗОРИШТА

То се потврћује и различитим другим и врло значајиим проналасцима. Тако је пронађена нека сасвим особита светлост која постаје кад нролази електрична сгруја кроз стаклену цев у којој се налази какав врло јако разређен гас или и еам ваздух. Та је еветлоет различите боје према природи гаеа што се налази у цеви. Тако се на пр. у цеви са разређеним ваздухом јавља врло лепа плава боја, налик на цвет плавог ладолежа. Ако ли је ваздух у таквој цеви још већма и што је могуће внгае разређен, тако да нема ни један милијонити део обичног притиска, онда се при пропугатању струје види, како се из једне спроводне жице, затопљене у једном крају цеви, пружају неки слабо светли зраци, који изгледају најсјајнији на супротној страни цеви. Под утицајем тих зракова светле дијамант, зелено ураиово стакло и т. д. неком особитом светлогаћу као да из њих неносредно избија светлост. Таква се светлост у науци назива Флуоресцентна светлосг. Успело се, да се зраци, који се у таквој цеви јављају на врховима жице што доводи електричиу струју, могу пренети и изван тога разређеног простора. То бива на тај начин, да се на једном месту стаклене цеви, где се зраци најинтензивније јављају, угл;)ви мали прозорчић од алуминијумова блеха. Кроз тај блех пролазе зраци зи цеви и простиру се у околину, кроз ваздух, који их постепено слаби а најзад сасвим угаси. Ти зраци у науци иазивају се катодски зраци. После овог сазнања, дошло је познато Рентгеново откриће сасвим нових зракова. Он је дакле доказао, да катодски зраци имају чудновату особину, да својим присуством изазивају појаву других зракова, које ми не видимо, а који пак пролазе без препрека јаче или елабије и кроз стаклене зидове и кроз скоро свако непрозрачно тело, а ако у том простирању ти нови зраци наиђу па какво Флуоресцентно тело — оно одмах стане светлити. Огледи су показали, да ти нови зраци немају ничега заједиичког са светлосним зрацима. Они немају оних најважнијих особииа светлосних зракова: преламање, одбијајање, савијање и т. д. У појави тих зракова откривена је канда нека саевим нова и врло загонетна еила природина! У новије доба учињено је јога једно важно откриће у обласги еветлосиога зрака: проналазак Д-ра Села у Шарлотенбургу, да се може фотографиеати у ирирадним бојама. Сама пак тежња, да се непосредно Ф<%ограФигае у нриродним бојама, давнагања је готово исто иолико колико и сама ФОтограФија у опгате. Па ипак тм >епа тежња није била много задовољена ни до најновијег дтеа. Готово су људи већ били дигли руке од ње и остављали