Нова искра

— 122 —

је решењу будућега доба. И као изненада, дојави се Др. Оел са готовим делом, да је у сгвари могао Фотогра ®ским путем снимити предмете у њиховим нриродним бојама. На тај начин Фотогра ®исаии букет цвећа имао је све нриродне боје цветова од пламеног црвенила руже до најФинијег зеленила трава, код којих су чак и у неколико сасушенн врхови иа снимку имали тачно онаку исту боју као и у природи. Веома су лепе и слике најшаренијих папагаја, паунова перја, лептирова и т. д. где су и она особита преливања боја тако живо и верно представљена, како то није у стању учинити ни кичица највештијега сликара ! При том ФОтограФисању поступа се овако. Од предмета, који се жели снимити, добију се ио три снимка, према основним бојама. Код првог се снимка пусте само црвени тонови боја, код другог жути, а код трећег плави. Сад се од та три самостална снимка праве слике на трима необично танким и провидним листићима који се обоје одговарајућим анилинским бојама. Кад се сад та три лисгића метну један на други тако, да се слике, које су иа њима, сасвим тачно поклапају — добија се Фотогра®ска слика у природним бојама, на којој се виде чак и сви тонови боја којих има на самом нредмету. Све то вреди само за снимање обичних предмета изузев живе створове. Како је за такво снимање потребно доста времена, то се у снимању живих предмета у томе наилази на тешкоће. И сам проналазач Др. Сел и други труде се да се поједина снимања сведу на што краће трајање како би се могле добијати бојене ФотограФије и самих лица непосредно с природе. Нема сумње, да се тим важним открићем знатно коракнуло ка сазнању практичких услуга, што нам их светлосни зрак може учинити. Тиме је откривена још једна тајна светлоснога зрака, која у домену природном одиграва тако велику и важну улогу и носведневно нас занима чудеснма своје тајансгвене радње, која се све већма обелодањује. Тиме нас наука уводи у простране радионице природине обасјане светлосним зраком, у чијој природи има још много тајанствености које очекују мисаона човека да их свету обелодани. . Цвети 1902. Јеленко МихаиловиЋ лроФесор.

Михаило Витковић. -- Михаило Витковић, синправославнога пароха јегарског (рођен 14, (25.) августа 1778.), био је чувен адвокат пештански и књижевник српски и мађарски. Умро је у највећем јеку свога рада, љубљен и поштован и од Срба и од Мађара, 28. августа (9. септембра) 1829. Витковићева је главна заслуга, што је он арви упознао стран свет са нашим народним песмама, он је арви њихов преводилац. Од 1821. год. јављају се његови преводи српских народних песама на мађарски, седам година после појаве прве Вукове песмарице. Осим тога ои је и иначе радио на познавању и зближавању српскога и мађарског нароДа, о чему сведоче и његове расправе на мађарском језику о Србима, о њихову имену, вери, историји, песништву. Српски је много мање писао но мађарски. Заживота је издао само једнукњигу, „Спомен Милице", а по лисговима растурене песме и прозне саставе — неке је од ових

радова. наиисао и на мађарском језику — прикупио је већим делом Ђорђе Поповић и издао као 47. свеску Народне Библиотеке Браће Јовановића под натписом „Скупљени списи Михаила Витковића". У истој је Библиотеци штампан и „Спомеи Милице" (св. 17.) и преведен са мађарскога његов „Песников роман" (св. 84. и 88.) После смрти Витковићеве штампане су и његове две преведене драме (оригинали су немачки). 1878. год. Мађари су прославили стогодишњицу Витковићева рођења у Јегри и на иравославни парохијски дом ставили плочу за спомен, да се у тој кући родио мађарски књижевник Михаило Витковић. Годину дана касније издао је Јосиф Сворењи „Дела Михаила Витковића" у три књиге, са предговором, животописом песниковим и многим белешкама. Овом приликом биће да се први пут приказује сриској публици слика овога заслужног Србина, до које је „Нова Искра" дошла добротом синовца песникова, г. Гаврила Витковића, проФесора у пензији. Оригинал се слике налази у Мађарској Академији, и из извештаја Академијина од 1872. год. види се, да ју је Академији поклонио у име своје и својих рођака Никола Витковић, адвокат (а као што један српски писац тврди, на нарочити захтев Академијин). На оквиру је запис: РшхИ; Бопа! 1813. ае1аШ р1сП 35, из кога сазнајемо, да је слику израдио Донат, кад је Витковићу било 35 година. М. Ш. Полагање Исуса у гроб (сликао Данијеле Креспи). — „Јосиф из Ариматеје, који бјеше учсник Исусов, крадом од страха јеврејског, моли Пилата да узме тијело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тијело Исусово. А дође и Никодим, који прије долази к Исусу ноћу, и донесе помијешане смирне и алоја око сто литара. И узеше тијело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају. А бијаше близу онога мјеста, гдје бјеше разапет, врт и у врту гроб нов, у који нико никад не бјеше метнут. Ондје дакле петка ради јеврејскога, јер бјеше близу гроб, метнупте Исуса". (Јеванђ. по Јовану, гл. 19, стих 38—42). Црква у Врањи. — Већ по архитектури види се из ког је доба овај храм и за чијег је господарства подигнут. И ако је под Турцима било јединствених угледа за зидање храмова, ииак их Срби не смедоше дизати ни ио чему сличне задужбинама српских царева и краљева. Исус у Гетсиманијском врту (сликао X. ХоФман). „Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: сједите ту док ја идем тамо да се помолим Богу. И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити. Тада рече им Исус: жалосна је душа моја до смрти; почекајте овдје, и стражите са мном. И отишавши мало паде на лице своје молећи с$ и говорећи: оче мој! ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова.; али опет не како ја хоћу него како ти. — И дошавши к ученицима нађе их гдје спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мномР Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тијело слабо. — Онет по други пут отиде и помоли се говорећи: оче мој! ако ме не може ова чаша мимоићи да је не пијем, нека буде воља твоја. — И дошавши нађе их онет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале. И оставивши их опет оде трећи пут те се номоли говорећи оне исте ријечи". (Јеванђ. по Матеју, гл. 26, ст. 36—44). Србин из Шибеника (оикао Манес). — У прогалом броју донесосмо лик Српчета из Книна што га сачува дивна