Нова искра

— 127 —

и у изради њеној", јер му је критика текста. иародних песама врло слаба, пошто је „на више места криво разумео дух народног песништва"; и да, према томе, аегов нацрт „у смислу васпостављања првашње народне песме о боју на Косову не може имати вредности"... Па ни све то још није довољно г. Остојићу! Не ггоказујући сам ниједне „добре стране" Павићева надрта, он вели да је у мојој књизи „одбацивање Пави&ева наирга слабо мотивовано са литерарне и естетичне стране ", и ако одмах за тим сам казује циљ мога састава! Право да кажем, ја не разумем г. Остојића. Он не пориче лоше стране Павићева нацрта које сам нзнео сам, пак, „неће да каже" да би без њих он ипак „био добар". Па опет доводи у сумњу коректност мојег казивања о нацрту, правдајући то недовољношћу критике и слабим мотивовањем „са литерарне и есгетичне стране", и ако врло добро зна да се у нарочито оцењивање тих страна нисам упуштао ни код једног покушаја, па ни код Павићева, нити пак код његова — Остојићева,. Но ова неоправданост и неследственост код г. Остојића као да није без узрока. Изгледа ми као да је њоме хтео за себе да извуче што више користи — но о томе ћемо мало доцније, а овде да завршимо с Павићевим нацртом. Према казивању г. Остојића, могло би се мислити да Павићев нацрт, и поред погрешне основне идеје и њене лоше обраде, и поред грубих и тенденциозних погрешака, националних и историских, може ипак имати такве добре стране своје, које све те погрешке бацају у присенак, а које ја намерно прећуткујем. Г. 0. је на њих и прстом указао: треба их тражити у литерарној и естетичној страни нацрта. Не мислим се овде упуштати у нарочиту критику тих страна, јер јој овде не би било места. Али, да се Павићев нацрт ни у том погледу -нема чиме похвалити, биће ми довољне само две-три напомене 0 естетичној страни Павићева нацрта немам потребе да говорим; довољно је само да читаоце, који га нису читали, подсетим на његов извод у мојој књизи и на обраду његову у Мартића, извршену под Павићевом редакцијом, где су могли наћи повише места која дају лошу сведоџбу о Павићевој естетици. Ни с литерарном страном не стоји много боље. Истина, г. Новаковић је рекао да се о њему „као о новом књижевно-уметничком покушају склапања косовских песама у целину" може говорити, и, да поређење с осталим покушајима „ие испада на штету г. Павића". Можда је овај израз заварао г. Остојића да мисли, да о литерарној вредности Павићева нацрта може још бити речи. За тај израз г. Новаковића рекао сам (у својој књизи, стр. 62) да га сматрам као „каваљерство према побеђеном непријатељу". И одиста, друкчије се и не може сматрати кад се узму на ум Новаковићеви докази: да је Павићева основна идеја погрешна, да је нигде није извео до потпуности нити ослободио контроверза, да је био лоше среће у изради њеној, да је на више места криво разумео дух народног песништва, и т. д. У томе је већ довољно исказана и литерарна вредност Павићева нацрта, а да и не номињем погрешку, штоје бугарштица (Микл. 6.) узета за основу нацрта, кад све њене делове имамо много лепше опеване у песмама и комадима Вукове и Петрановићеве збирке; да и не помињем рђав избор песме „Смрт мајке Југовића" из ЈукићМартићеве збирке, у место много лепше Вукове; да и не улазим у ређање многих појединости које дају доказа о лошој литерарној страни његовој. Еад би се Павићев нацрт, само у ногледу на распоред н склон употребљеног градива, поредио с осталим ранијим покушајима те врсте, можда би се нашло да то поређење „не испада на нггету" Павићеву. Но то би била природна последица образованости и учености данашњег академика и универзитетског проФесора Литературе над једним Гаврилом Еовачевићем (1805.), Јоксимом Новићем (1847.) и другима те врсте. Али, да се од Павића бар у том погледу могло випге очекивати, јасно се види из његова нацрта. Друго главно место у оцени г. Остојића односи се на његов властити покушај. Поменух већ како ми се чини, да је он са својим неоправданим захтевом код Павићева нацрта хтео, можда, да извуче веће користи за себе. Указујући на, „недостатак литерарно-естетичне критике", тре-

бало му је зар подесна, приступа, да би могао слободније рећи како ни у оцени његова састава, нисам имао право. С тога, ваљда, о критици у мојој књизи и говори тоном циничким; ње и има и нема, а „без ње се овде не може". Кад се ја у реФеровању о појединим покушајима одричем критике, откуд ње код Павићева нацрта, ма се тицало само националне стране његове? Откуд критике још у већој мери код његова — Остојићева покушаја? Такву недоследност моју пропраћа овим речима: „Он некоје нацрте куди, некоје одобрава, иа на крају, у иетом одељку књиге, износи и свој нацрт". У место моје недоследности, уверили смо се код Павићева нацрта о недоследности и неонравданости захтева г. Остојића. Надам се, да ћемо то исто наћи и овде — код Остојићева покушаја. Пошто је г. 0. утврдио како оцењивање „свугде бива по неким принципима, погледима, разлозима" и како њих у мојој књизи не налази „ јасно истакнуте, али их опет има", прелази на оно што је за њ најинтересније — на моју оцену његова састава. Незадовољан је с том оценом, јер вели: „Ја, од своје стране, одричем се ове славе, коју ми даје г. С., као што држим, да нису тачне ни све вамерке на стр. 114 " Кад се ова реченица, у којој је много срачуњеног еФекта, потанко анализује и представи у правој боји, излази јасно на видик Остојићева — нескромност и некоректност. Опростите г. Остојићу, али тако је. Да то није само просто и неосновано тврђење, ево ћу, ради читалаца, то и доказати. У својој књизи ја сам најпре обележио своје мишљење и правац, којега се треба држати у саставу Косовске епопеје, а за тим сам рекао: „С тога гледишта находим даје НоваковиЛ (односно д'Аврил) нашао најбољи иут којим треба ићи у склапању народне Косовске епопеје, и, да је ОстојиЛ на томе иуту учинио један карак ближе к иотиуности њеној".... У тим речима нашао је г. 0. за себе велику „ славу" које се, као скроман човек, одриче. Ту се г. 0. љуто иштетио. 0 избору пута и начина не може ни у колико бити заслуге г. Остојића; ако о њој у опште треба да буде говора, она може припасти само д' Аврилу и Новаковићу, а никако г. Остојићу, који је пошао већ пронађеном стазом, утрвеном још од ире тријестак година. Но ни изразом „један корак ближе к потпуности" не може се г. 0. много похвалити, јер сам у својој књизи (стр. 114.) показао у чему се састоји тај корак, што га је г. 0. учкнио; ноказао сам: да је он у попуњавању Новаковићева састава „остао на половини пута"; да у томе пак није био срећна избора, јер је делове бугарштице употребио онде, где се могао користити бољим описима у десетерачким стиховима из нознатих народних иесама; замерио сам му што је опис боја кратак, те га није попунио стиховима из Петрановићевих песама; замерио сам му и то, што је изоставио две лепе народне песме, „Зидање Гаванице" и „Обретеније главе кнеза •Аазара", као и што је без потребе изостављао и скраћивао поједина места у употребљеним песмама.. . Све то доказује да ни у потпуности састава нема г. 0. повода да се хвалише славом, коју му ја нисам приписао, а које се он ипак врло еФектно одриче. Тај сам испад г. Остојића већ назвао нескромношћу, која се потврђује и овом његовом реченицом: Ђ Ја и г. Новаковић смо прости уређивачи, који смо сасвим трезвено и у скроз прозајичном расположењу тражили, како би се народне песма... груписалс, да колико толико потпуно и по реду прикажу косовски бој". Тако стоји са славом г. Остојића. Што се пак тиче мојих замерака на његов састав, за које вели да „нису тачне", и ту г. 0. није на правом путу, и ту је он некоректан. Упоређујући његов састав с Новаковићевим, ја сам посве јасно истакао места, на која му је требало замерити, а то су она иста која смо горе већ поменули. Моје се замерке, дакле, тичу само измена и допуна, учињених према, саставу г. Новаковића. Одбијајући моје замерке као нетачне, он ниједном речи не доказује петачност њихову. Докле г. 0. то не учини, ја ћу остати при своме мишљењу, тим нре, што оцењивач и мојег и Остојићева састава у „Колу" (у децембарској свесци прошле године.) тврди: да је мој суд о Остојићеву саставу „основан", да „у Остојићеву раду има доста студије, али је у свему, збиља, остао на поло-