Нова искра

— 126 —

* Лексикографски одсек наше Академије Наука прегледао је и оденио у току прошде године 31 збирку иародних речи, од ко.јих је наградио 27 збирака са 24.274 рбчи. До сада овај одсек има сређену реченичку грађу од 756.463 листића.

Косовска епопеја. — У прво.ј свесци Аетоииса Матице Срнске од ове године штампао .је проФ. Тих. Осто.јић оцену мога сасгава горњег имена. У своме саставу ја сам реФеровао и унекодико оценио његов покугаај за уређење народне Еосовске епопеје; овде, пак, он мени враћа пријатељски зајам. Шидо за огњило! Може то изгледати ма.ш нелагодно, но не находим разлога са којих бих ја могао бити незадовољан таквим ноступком, тим пре, тито је г. 0., радећи на истој ствари, добро у њу посвећен, и, гато је његово мигаљење о мојој књизи у главноме добро. Имајући на уму циљ мога састава, у коме сам „прибрао сав традиционални матсријал о косовској битци, где год га има", г. 0. вели: „Све то, гато би каком новом песнику косовскога епоса добро дошло, а што би он сам морао тражити по многим, и ретким, и старим, и туђим књигама, све је то г. С. врло марљиво истражио и у својој књизи изложио и даље: да ће моја књига „бити нов иокретач да се рсши ироблем косовске еиоиеје а . Својом књигом ја друго нисам ни желео, а г. 0. је у том погледу нотпуно задовољан. Но у оцени г. 0. има иеких места и замерака које су спореднијег значаја, но које би ипак ваљало извести на чистину. Г. Остојићу је јасно да је мени била „очевидно главна ствар" да косовско нитање о иостанку народних косовских песама, о коме су водили спор Павић и Новаковић, расправим „са стране ирактичне иојетике", те сам „о литерарно-историјској страни само реФеровао досадашње резултате". Но ту је г. 0. незадовољан што је реФеровање „непотпуно", јер нисам споменуо и „последњу реч коју је казао А. Серензен у Јагићеву Архиву". Међутим, г. 0. не помиње у чему се састоји та реч Серензенова, а то би, мислим, било потребно да би се видело колико је замерка оиравдана. За циљ моје књиге сматрам да је потпуно довољно онолико, колико сам изнео о томе питању, наводећи супротна мишљења поменутих књижевника, који су по њима обрадили и своје покушаје за уређење епопеје. Серензен пак, у сво.јој студији „ВеИгад хаг СезсћкМе (1ег Еп1№Јске1нп§ (1ег 8ег1)18сћсп НеШепЉсМипд" (књ. XV. стр. 225) стара се да изнесе доказе за потврду Павићеве претпоставке (користећи се при том Богишићевом 1. песмом, Петрановићевом 26. и Вуковим „комадима"), онако као што су опет други књижевници (ннр. Маретић) пристали уз Новаковићево мишљење. Серензен, дакле, не износи никакво ново гледиште, нову нретпоставку, већ и иосле његове студије о томе питању остају само два гледигата — Павићево и Новаковићево, те о „непотпуности" не може бити речи. Ређати мишљења свију оних који пристају уз Павића пли уз Новаковића, могао би зар бити посао засебне студије о томе питању, но свакојако сувишан и излишан у сасгаву, у коме се та страна „само мимогред додирује"; онако исто, као што у програм мога састава не улази ни расправа питања о облику народних епских несама у 13. и 14. веку — која се тема опет нарочито допала г. Шурмину.*) У колико сам могао разумети, главна се замерка г. 0. односи на критику у моме саставу. Код трећег и четвртог одељка, у којима су приказани нагаи и страни књижевнички покугааји, г. 0. лепо вели да сам обратио „највигае пажње у сваком случају на расиоред градива и еиизода", па ипак додаје да се „у оба одељка осећа недостатак литерарно-естетичке критике"-. Мало пре „непотпуност литерарноисторијске стране", овде „недостатак литерарно-естетичке критике" све крупне замерке које бацају у присепак добре стране моје књиге! И овде бих, као и горе, могао г. Остојића просто упутити на циљ моје књиге, која има „знача.ј упознавања ирегледа, а не оцене или критике". Али ова *) -Види мој одгоиор Шурмину у Новој Искри за јан. ове год.

замерка има своју интересну сграну, те ћу се на њој мало дуже задржати. У потврду овог недостатка критике г. 0. узима за пример моје реФеровање о ПавпКеву нацрту. Нисам се надао да ћу, поред Шурмина, имати о томс разговора још и са Остојићем. Што мо.ј реФерат Павићева нацрта боде очи једноме Шурмину, није чудо: Шурмин је Хрват, и, као многа браћа Хрвати, не може ни у овим нитањима да се отресе шовинизма и тенденциозности — као што сам то показао у И. Искри (за јануар). Али је чудо кад Србин, при том нроФесор српске литературе, покушава да узме Навића у загатиту; и, да није Новаковићева ауторитета н њсгове оцене, лепо би он мени већ знао очитати буквицу. Тако г. 0. вели: „Г. С., на ир., замера ПавиКу што је у свом нацрту довео на Косово Мађаре и Хрвате, што је метнуо ирема Турцима иола милијона сриске војске. Добро, то су грешке; иа иристанимо и на то, да је ПавиЛ то учинио из шовинизма, да умали сриску славу. Али изоставимо све то, иа још и друго, што г. С. ПавиКу замера (а он замера ве&ином ствари које се тичу нацијоналне стране еиоаејеЈ, би ли онда био добар нацрт ПавиЛев". .. 0, г. Остојићу! Кажите по дугаи, кад сте прочитали Павићев нацрт за сриску народну еиоиеју, зар Вас, као Србина, није заболела она крајња безобзирност његова према осећајима народа српског? Ви бисте хтели да занемарите националну страну онде, где се цела сугатина једног таквог састава, какав мора бити народни Косовски еп, бага и састоји у националном схватању, у осећајима и изразима самога народа, којима мора бити скроз задахнут. Ви питате за „добре стране" онда, кад треба да жигошете тенденциозност и шовинизам, који се нокушавају да протуре и у оваквом послу! Народна традиција, народно схватање, народни осећаји и изрази — то мора бити главна ствар код народне епопеје. 0 томе не може бити двоумљења ни погодбе. Па шта онда остаје да се цени код Павића, кад је то неверно? Зар треба питати за добре стране његова нацрта онда, кад њега, који хоће да саставља сриску народну епопеју, спопада зла воља код речи „Србин" и „српски" у Лазаровој клетви, находећи у њима „досадну српску ексклузивност" и „пагубан сепаратизам племенски"; кад без зазора тврди да ,је косовска катастроФа „једнако бољела Хрвата као и Србина"; кад неверно и историји и народној традицији доводи на Косово Маџаре и Хрвате као Љзарове „савезнике" *); кад кнеза Л.азара представља „као угарског вазала или и као угарског војсковођу" — што је и Серензен приметио; кад прича како су се браћа Југовићи заверили „св'јетлу краљу угарскоме", и кад тврди да ће се срце царице Милице „распукнут" од жалости за „угарском господом"; кад доводи на Косово пола милиона српске војске; кад истиче хрватског бана Ивана не само како „врло живо" преноручује Лазару бој с Муратом, него и како он „прву навалу" турску „јуначки сузбија", те би тиме „Л.азар и надвладао Турке" да не беше Вукове издаје!... Па зар Вам је све то мало, г. Осгојићу? Зар су то просте „грешке" које хоћете да занемарите?! Не, г. Остојићу, све су то за сриску народну епопеју врло крупне сгвари. По њима би Павићев нацрт пре доликовао за какву хрватску иги угарску погибију — за све друго пре него за српску Косовску епопеју. У реФеровању Павићева нацрта ја сам доиста нарочиту пажњу обратио на ту страну његову, као на главну страну у епопеји. Доследан ономе што је чињено и у реФеровању осталих покушаја, нисам се упуштао у оцењивање самих композиција Павићевих песама. Али сам изнео мишљење г. Новаковића о Павићевој главној идеји и њеној обради, и поређао закључке његових доказа: да је „Павићева основна идеја погрешна"; да он „није ни сам с њоме иа чисто", јер је „није нигде извео до иотпуности, нити ју је ослободио свију контроверса"; да је био „лоше среће

*) 0 томе Ђг. А. Воегепзеп вели (Јаг. Архив, XV, 226; »1)а88 ш (1ег Ко80У08сћ1асћ(; пиг сНе тсгћипДеЈеп Зегђеп и Возпгег (1еп Тигкеп §ед-епићег81;ап(1еп, уоп етег чгеИегеп СоаМгоп (1а§е §еи пгсШ Лге Ће&е зегп, 181 ете аиб§етасћ1е Тћа1;8асће. ЂатИ Тсоппеп дегогвве СошМпаНопеп ^оп Ратс оћпе шеИеге ЖтегГедипд ипћегпсЈсвгсМгд! де1аззеп 'тег&еп".