Нова искра

— 125

и лијесе написане само за § - жицу. Поред ових рукописа била је и Паганинијева књига за приходе и расходе, из које се внди, како је огромне суме давао на добротворне циљеве. У оно доба не беше уметника који би добијао више злата од Паганинија, а који га је, може се рећи, једном руком примао а другом давао. — Његова писма, која такође беху на изложби, јасно говоре о доброти његова срца. Оригипадни Паганинијев таленат био је у почетку свога развијања, по себи се разуме, сумњичен са пуно завидљивих нападаја. Називали су га шарлатаном, јер је, веле, „узимао на се ђаволски облик како би само ттамамљивао публику". Најзад, после тешких искушења, побрао је у Италији ловорике, а за тим и по целој Јевропи. Али када се 1808. г. поново врати у отаџбину, нађе у Љворну хладиоћу, па чак и подсмехе. „У време једнога концерта — пише он — задера ми јексер пету, те на сцену изађох храмљући, а публика, удари у смех. Тек што почех концерат, а попадаше свеће из светњака; смех се појача. Најзад, при првим пијесиним тактовима, — пуче струна на мојој виолини. Све је ово необичтто веселило публику, али ја сам свирао, и ако на три струне. Успех је, ипак, био огроман" И доцније су му чешће нрштале жице, те га окривигае као да то нарочито ради. Врзо се о њему створи и читава легенда: везаше за његово име догађај једног пољског свирача из 1798. год., који је због љубоморе убио своју драгану. Овога свирача беху већ давно заборавили, те причаху да је Паганини због убиства већ био бачен на Џеновљанске галере; али, продавши ђаволу своју душу, ослободио се, и сада приређује своје чудне концерте, на којима сам ђаво стоји иза њега и вуче му гудало по струнама! Што се тиче композиција на §-ж.ици , сам је овако писао : „У Луки сам увек, кад год би долазила владалачка породица на представу, дириговао оперским оркестром. Мене су често позивали у двор; а сваке друге недеље приређивао сам симФоничне концерте. Иринцеса Елиза одлазила је увек ире концертног свршстка; јер хармонични звуци мога инструмента потресаху јој нерве. Једна од најдражих дама, коју сам тајно обозкавао, од дужег је времена најмарљивије долазила на концерте и, како ми се чинило, показивала ми своје симпатије. Мало по мало, наше су се наклоности све јаче и јаче развијале. Једном јој обећах, да ћу је на првом концерту изненадити својом изјавом у музици, која ће изнети наше пријатељске и срдачне одношаје. Двору сам објавио своју нову композицију под натписом „Љубавна сцена". Љубопитство свију посетилаца било јс веома напрегнуто; али какво је тек чуђење било, када на мојој виолини угледаше свега две стргЈне! Прима је требала да исказујс девојачке осећаје, а кварта — глас страснога љубавника. Свирао сам незкан и сентименталан дијалог, у ком после најслађега шапутања долазе бесни изливи најлуђе љубоморе. Сад се са виолино чујаху молебни и тужни акорди, сад опет ваиаји гнева и радости, муке и блаженства. А све се то свршавало стишавањем, и оба заљубљона бића, сад заљубљена више него ли пре тога, певаху у нежном дуету, завршујући га раскошним нонављањем почетне теме. Ова је сцена успела. Да и не говорим о очима које владаху мојим мислима! Принцеса Елиза необично ме похваљиваше, и рече веома љупко: „Чуда починисте са својим двема струнама; а зар не би била довољна и једна за ваш таленат?" Обећах да ћу ускоро покушати. Ова се идеја осмехивала мојој уобразиљи, те после неколико недеља већ сам био снремио за §-жицу сонату , Наполеоп" , коју сам и свирао пред сјајним и многобројним дворским посетиоцима. Успех је надмашио моја очекивања, и моја занесеност за §-жицу почиње од тог доба. Публика никад нијо била уморна да слуша моја свирања на тој жици, а због тога сам и постигао лакоћу која не би требало да вас чуди\ Вративши се, после дугих лутања, и онет у земљу „где 'но лимун рађа", живео је иди у својој вили у Гајони, или у Џенови, или у Милану. Грлена болест, која му је била дуго досађивала, привеза га најзад и за самртничку постељу у Ници, где и умре 1840. године. Ј.

* Чувени руски књижевник, публициста и зналац руског народа Гљеб Успенски премину 24. марта ове год. у болници за душевно болне. Један од иоследњих ветерана „Савременика" родио се 1840. г. у Тули. 1876. кренуо је се у Србију, о ко.јој је писао опширно у својим „Писма из Србије". бсим многих чланака у „Савременикх-у" „ЛучЂ -у" и др. журналнма, помеиућемо његов роман „Газоренве", „Изт. деревенскаго дневника", „Чернал работа", „ Влдстб земли", „Властв капитала", „Вол1 .НБ1е козаки", „Мимоходомл." и мн. др. * У мартовској свесци „Журиалт. длн всћх г ћ" изашао је ттревод г. М. К. приповетке Л. Лазаревића „На бунару" са кратком ио тачном биограшјом Лазином и оценом његова литерарног талента. Изврсно знање српског језика и српске литературе, као и живо иитересовање Г. М. К српским стварима у опште (као сарадник „СПетерсбургскихт. ВЉдомостеи), довољне су препорука овоме заиста лепом преводу. — У истом броју почео је излазити чланак П. Миљукова једног од чланова руске археолошке експедицији у Стару Србију и Маћедонију, о коме ћемо опширније нроговорити кад се буде завртпио. * У бИгип^бћепсМе <1ег кбш§1. ћбћттвсћеп ОезеПзсћаД с1ег ШзбепзсћаИеп у Прагу, за год. 1901. огатампан је рад г. Др. Михајила Петровића ироФ. Вел. Школе, под насловом: 8иг ште с !а88е (1'едиаНопз сНЖгепНеИез с1и ргетшег огс1ге; а у ВиПеИп с1е 1а 8осте1е таЉетпаЈЈсјие с1е Егапсе №'0 1. за 1902. г. гатампан је такође његов рад, под насловом: Ветагдиев виг 1ез гегоб с1е8 8епе8 с1е Тау1ог. * Александар Живановић, свегатеник и катихета, оштампао је из Сарајев. богослов. гласника Источник своју расправу Бесмртност и душа. Ењизи је цена 1 круна и 60 потура. * Петроградско Словенско Добротворно Друштво регаило је да поново крене сво.ја ИзвЂстгл. За уредника изабран је одлични српски пријатељ, и сарадник Нове Искре г. проФ. Василије Николајевић Карабљов. Гуска цензура јонт ни до данас није одобрила излажење овог листа, те се у руској штампи већ читају онравдапа пребацивања за тако неоправдано одуговлачење ЊвЂстгл су ставила у свој програм: научно-популарне чланке из историје, литературе и етнограФИЈе Словена; чланке о савременом друштвенокултурном и политичком стању Словена; чланке о савременој словенској науци, уметности и литератури; словенску хронику и библиограФију. — Познавајући одушевљење и рад проФ. Корабљова, с искреном радошћу очекујемо појаву ИзвЂстгл, јер смо дубоко уверени да ће Српство стећи у овом листу свог одушевљеног проповедника и искреног иријатеља. * Г. Др. Никола Ђорић (Неготин) још прима претплатничке пријаве на прву књигу свог опсежног рада Косово, еиоиеја о боју на Косову. Књига се већ штампа, а изнеће до 15 табака велике осмине. Претплатничка је цена 3 динара (круне), а књижарска ће се одредити кад књига буде готова. * У 4. овогодишњем свеску Француског књижевноуметничког часописа Мтпегта штампао је г. Шарл Лоазо свој опсежнији чланак Балканска иолитика и сиоразум од 1897. године. Српској политичкој штампи обраћамо пажњу на овај рад г. Лоазоа. * Г. Павле Аршинов, проФесор, штампао је питалттце из природних наука За што је што у свету? Књигу је издала књижара В. Валожићи. Цена је Г20 дин. * Изагала, је из гатамне нова књига Право мањине. Написао Др. Ђорђе Јелинек, проФесор у хајделбершком университету. С одобрењем пигачевим нревео Ђорђе М. Јосимовић. Књизи је цена 0'50 дин. —