Нова искра

- 317 —

је друштво несрећно и незадовољно. Нигде у оволиком друштву као што је нагае не може бити оволико ј/рења, нервозе, болесне грамзивости, нити мање милосрђа, и искреног саучегаћа према злу и несрећи ближњега. Срца, нлеменитих осећаја у његовим грудма нема внгае, или, и ако их има, у тако су малој мери да се и не виде. А где тога нема не може бити ни поноса ни карактера. Па бар да се то може рећи еамо за проживеле нарагатаје јога би се то могло и прежалити. Вера у лепгау будућност, учинила би, да се бар тамо пегде на далеким тачкама хоризонта нашега друштва види светлост лепших дана. Али на жалост, као и многа друга добра и то нас је добро оставило. И скоро сва омладина нагаа јогате спава, а да ли ће се пробудити и кад се пробуди гата ће нам дати, велико питање, за које бојимо се, ми већ имамо спреман одговор. У најбољем случају и најсрећнијим околностима даће нам оно гато су нам дали и они нарагатаји гато су пре нас ступили на нопригате, и који су у младости својој тако много обећавали. А гата су нам они дали живи су нам доказ и нагае београдско другатво и без сумње, и све друштвене прилике у читавој унутрагањости Србије. У нас је све разривено. И као год гато смо сви од реда ностали безверници уногаењем неке површне и лажне културе, иродукта памети л,удске. која нам је одузела све што је било добро у нама, а у замену за то дала нам само зло, — исто смо тако сви од реда постали и глуви и неми нрема прошлости нагаој. А већ кад и такво зло снађе какав народ онда се у напред може знати гата ће бити с таквим народом. Како се нама чмни, једаи једини пут да се избавимо тога зла, то је нут, који нам срце и осећају нагаи указују. Свака нискост, свака подлост, свака по Божијим законима недозвољена радња одвратна је нагаем срцу. А чежња за добрим, истинитим, племенитим органске су одлике његове. До скора и усиомена на народну прогалост, тај најјачи покретач за сваки корисган и племеиит рад, и љубав ка свему гато је народно није негована гаколом, јер гакола није ни било, већ топлим срцем у матера и сестара нагаих. Нека дакле гакола, нека интелигенција нагаа и даље ради, али иека се само обрне за собом и погледа гата је досад урадила и несумњиво је, да ће нотражити друге основе, друге путеве и начине да користи нагаем народу. А историјска је истина да ни један народ нису дизале његове интелектуалне но његове моралне особине. 0 матере и сестре нагае, оставте дакле сновима и необ.јагањивој оној сети, која се, гато вам срце вигае задрхти, све вигае развија, — оставте њима нека вам ул.ул.ку.ју дугае и осећаје. У тим и таквим сновима вагаим извор је и љубави и вери и нади. После таквих момената вагаих нагаа ће се народна дугаа богатити, и све ће чистији и светлији бити хоризонти око нагае опгате куће. На тај начин пробудиће се у нагаем другатву успавана поимања вечне истине и лепоте, и друштво ће се наше прекаљивати у једипо моћној ватри : сазнању, да је у другатву људи све лажно и е®емерно све, сем чисте, несебичне љубави у свим облицима њеним, а којој је најтонлије гнездо у срцу нагаих девојака, жена, матера и стара мајки. П. Ј. Одавић ''

Етнографеке белешке о ауетриЈеКИм Србима из почетка прошлога века ПРИОПИИО ПРОФ. Ј^ајко ЈТерушек (НАСТАВАк) асдие^ наставља у 18. поглављу оиис Далматинаца, које зове и Дувне. Становници су горње Далмације, по Н ;1с ( : |ие1;-у, помешани Ускоцима, па су зато мање мирни, него ли Приморци. Отимачииа и плон њихов је најмилији носао. Док су били под владом млатачком, мање су били ал кажњавани, него ли Личани, премда су 'Т као и ови, срчано отимали. Али ипак мрзе Личане, јер не могу заборавити сне неправде, што су им Личани наносили. Вазда јога певају о краљу Владиславу, да дође покорити личке усташе. Далматинци су ведре и веселе ћуди, воле слободу и драге воље се покоре своме господару, ако им не намеће одвишних данака; иначе воле оставити и постојбину своју и селити се код другога господара. Њиховој речи слободно можеш веровати, много јаче него ли Приморцима. Далматинци су снажна стаса, врли војници, али још врлији мрнари. Насдие!; никад није видео у овој земљи човека, од природе осакаћена, грбава или кржљава, ни туробна. Образовани нису особито, али зато су искрени, прави људи од нрироде. Деца стоје, кад им је једна година, чврсто на ногама, а кад им је десет година, пливају, као друга деца од 15 година. Девојачку неоскврњеност цене као и /1ичани; исто тако су гостољубиви и сиремни потпомагати своју браћу и пријатеље. Еад оболе, нонајвнше се лече постом. Много пута тлачила је њихову земљу куга придотпла из Турске. У таквим приликама обраћа се сељак свецима те их моли за помоћ. Далматинци су врло сујеверни; верују вегатице и вукодлаке, јер су им и попови слабо образовани. Особито принисују велику важност пушкама и кубурама, из којих је био убијен човек. Кућа далматпнска веома наличи на личанску. Сем виноградарства, свиларства и маслинарства слабо обрађују земљу; од сгоке имају понајвише козе и овце; Далматинци се хране нонајрадије овсем и ражју. Сва је индустрија у прављењу различних дрвених радња. Занатлија нема у свим покрајинама, јер свака породица спрема одело и друге потребпе ствари за себе. Врви приправљају из липове лике (лубља). Забава су: лов, рибање, бацање камена, играње кола и наљење кресова. Обичаји код удаје слични су онима у Морлака и Ускока. Отмица је некада била честа, али сада већ пб столеће није био ниједан случај. (Ово је писао Нас^ие! год. 1801.). Заставник ступа са младенцима у цркву пред олтар. За време ручка главпо је јело јагњеће печење. Ево како се пече. Чим је јагње заклано, одрто, и утроба изва,ђена, пануни се