Нова искра

- 46 —

Дазармца ћлћ ^ој ка Косову

ПЕСМД ТРЕЋД ЈЈов цара ЈЈ азара. ј М илош О билм^ и змај од Јастргпца. ј М илош постаје војводом.

оранио српски цар Лазаре, Поранио у свету недељу, Па он иде пребијелој цркви, Са слугама и са војводама, Да саслуша свету литурђију. Кад се сврши часна литурђија. Цар се врати на бијелу кулу, И са њиме господа остала; Поседаше за трпезу златну, Јестива се они прихватише 10 И рујнога винца напојише. Проговара славни цар Лазаре: «Браћо моја и војводе моје! «Давно нисмо по лову ходили, «Лов ловили по гори зеленој, «А ја сам се веће зажелео «Јуначкога лова из планине, «Или срне, ил' кошуте мудре, «Ил' јелена рога повијена. «Сутра ћемо у гору Јастребац, 20 «Те потражит' лова планинскога, «Рано ћемо, браћо, поранити, «Поведите хрте и огаре, «Понесите сиве соколове, «Да ми добра лова уловимо. «А мој шуро, Бошко Југовићу, «Ти се хвалиш да си јунак добар, «Да си бољи од Милоша мога «У јуначком лову и мегдану; «Но, мој Бошко, залуду ти хвала, 30 «Ја не видех твојега јунаштва, «Нит' улови срне ни кошуте, «Нит' донесе одсечене главе, «Нит' доведе роба ни робиње; «Сутра ћемо тебе огледаги, «Сутра видет' и твоје јунаштво.* То је Бошку врло мучно било, Зазор му је таква ријеч царска, Ал' се њему на ино не може, У млађега поговора нема, 40 Те он ћути, ништа не беседи. Ту седели, рујно вино пили, Па и тамну ноћцу преноћили. Кад у јутру зора зарудела, Цар се спрема у лов у планину Са слугама и са војводама; Око цара Бранковићу Вуче И таст мио, стари Југ Богдане, Са његово деце деветоро; Уз цара је верна слуга царска, 50 Млади јунак, Обилић Милошу. Појахаше коње виловите, Одјездише у гору зелену. Кад су дошли под Јастреб-планину, Разапеше чадор на ледини ; Под чадором цар се одморио, Па је њима тада беседио: «Хај'те сада, моја браћо драга, «Потеците у лов у планину, «Потражите зелено језеро, бо «Где силази јелен и кошута, «Да с' напију хлађане водице, «Улов'те ми што сам пожелео; «А Милош ће код мене остати, «Да свог цара под чадором чува.* Дигоше се у лов у планину.

Кад су били врху на планини, Крај зелена засташе језера; Проговара Бошко Југовићу: «Хајде, бабо, и ти зете Вуче, «И ви други, слуге и војводе, «Заходите Јастребац планину, «Отпустите хрте и огаре, «3ахајкајте брда и долине, «Ја ћу остат' овде код језера, «А са братом, млађаним Војином, «Да чекамо срну ил' кошуту, «Ил' јелена рога повијена: «Ви нагон'те, ми ћемо стрељати.* Оде старац, одведе дружину, Заходише Јастребац планину, Напустише хрте и огаре, Захајкаше брда и долине. Поплаши се змају од Јастрепца, Те долете зелену језеру, Крај језера у траву пануо, А просипље огањ око себе, Сва се гора од огња зас'јала. Кад никога згледат' не могаше, Скиде змају крила и окриље, Остави их у зелену траву, Па се стаде купат' у језеру. А гледа га Бошко Југовићу Испод јеле са зелене траве, Гледа млада, лијепа јунака, Па му живо срце заиграло ; Лаком Бошко на змаја јуначког, На дивнога лова из планине, Да се може похвалит' Лазару И осталој свој господи редом, Каквога је лова уловио; Запе стрелу за злагну тетиву, Да устрели змаја у језеру; Добра срећа змаја послужила, Преко главе стрела прелетела; А кад змају стрелу опазио, Из језера у траву скочио, На се баци крила и окриље, Подиже се мебу у висине, Па се спусти под зелену јелу, Ту на Бошка јуриш учинио. Кад то виде Бошко Југовићу, Намах зграби копље убојито, Да се брани од змаја огњена; Змај му копље руком саломио, Па је Бошка љуто обранио И одлете у Јастреб-планину ; Оста Бошко под зеленом јелом, Вијући се у ранама љутим, А крај њега млађани Војине Сузе рони и ране му вида. Тако мало време постајало, Док ево ти старог југ-Богдана И остале све господе редом ; Сви јунаци мрачни и љутити, Као да ће главе погубити, Где 'но нису лова уловили. Срдит викну стари Југ Богдане: «Где сте, децо, шта сте уловили ? «Су чим ћемо пред цара изићи? 8 Проговара млађани Војине:

7°

8о

9°

1 оо

I 1 0

1 20