Нова искра

— 47 —

«0 мој бабо, зло смо уловили : «Бошко нам је рана допануо, «Обрани га змају од Јастрепца." Све му каже што се догодило; А Богдан се љуто намрдио, Кад угледа Бошка рањенога; На добра га коња посадио, Поведе га цареву чадору. То је Вуче једва дочекао, 140 Да уклони из двора Милоша, Па је успут Југу говорио: «Пријатељу, стари Југ-Богдане! «Ово ј' Бошку са Милоша било, «Те је пао змају у чељусти

Го је цару врло^/жао било, Па говори тасту Југ-Богдану: «Што је теби, о мој тасте мио? »Рашта си се, Јуже, намрдио? «Рашта си се тако ражљутио? «Шта ]е теби царе учинио?* Ал' говори стари Југ Богдане: «Чујеш, зете, српски цар-Лазаре! «Ти отерај Обилић-Милоша, «Ил' отерај, или га погуби. 170 . «Или ћемо свиЈте оставити : «Рад' њега ми Бошка осрамоти «Пред слугама и пред војводама, «Па га посла^змају у чељусти,

Г. Бопо «И грднијех допануо рана; «Кад будемо пред цара изишли, «Нит' се клањај, ни Бога називај, «Нит' му седај уз десно колено, «Већ ги ишти од цара Лазара, 150 «Нек огера из двора Милоша, «Пл' отера, или га погуби, «А ја ћу ти бити у помоћи.* Далеко их царе опазио, Пред господу ближе ишетао; Сви се цару смерно поклонише, Само не хте старац Југ Богдане И са њиме Бранковићу Вуче, Покрај цара оба пролазише, Милога му Бога не назваше. 160

Јаничаг «Те је грдних допануо рана, «Умал' своју не изгуби главу.* А кад царе Југа саслушао, Мучно му је и жао му било: Мучно му је таста не послушат', А жао му војводе Милоша, ' 8о Каквог више не има јунака. Све мислио, на једно смислио, Па дозива Обилић-Милоша: ,,0 Милошу, моја верна слуго! «Хајде пођи у лов у планину, «Улови ми лова бар једнога, «Срамота је поломити стреле, «И вратит' се двору бијеломе, „А не донет' лова из планине; «Пођи, сине, кроз гору зелену, 190