Нова искра

— 48 —

«(Те потражи зелено језеро, «Где силази јелен и кошута, «Да с' напоје хлађане водице, «Улови ми што сам зажелео.* То је Милош једва дочекао, Жељан беше лова планинскога, Па радосно цара замолио, Да му даде Топлицу Милана, Да му побра буде у помоћи, Јер је тешко ловит' без дружине. А вели му славни цар-Лазаре: «Ето теби Топлице Милана, «Нека би вам добра срећа била!* Тад се Милош цару поклонио И његову пољубио руку, Па дозива Топлицу Милана, Опремише коње, појахаше, И одоше у лов у планину. Кад дођоше зелену језеру, Своје добре коње одјахаше, Под танану јелу заседоше, Да чекају срну ил' кошуту, Ил' јелена рога повијена. Тако мало време постајало, Стаде јека висока Јастрепца, Док ево ти змаја огњенога, Сва се гора од њега сијала; Крај језера у траву пануо, Оком стреља и огањ просипа, Не би л' кога огњем опалио; Д кад никог згледат' не могаше, Скиде своја крила и окриље, Осгави их у зелену траву, Па се стаде купат' у језеру. Опази га Топлица Милане, Запе стрелу за златну тетиву, Да устрели змаја од Јастрепца; Ал' му Милош руку прихватио: «Не, Милане, мио побратиме! «3ар да стрељаш онаква јунака ?» Па му узе стрелу од челика. Тад се Милош привуче језеру, Узе змају крила и окриље, Па се врати под танану јелу. Окупа се змају у језеру, Па поскочи у зелену траву, Тражи своја крила и окриље; А кад виде да му крила нема, Тад змај рикну, сва планина јекну: «Богом брате, Обилић-Милошу! «Братимим ге од данас до века ! «Камо моја крила и окриље? *До тебе их нико узо није; «Дај ми крила, погубит' ме немој, «Ти си вазда добар витез бие." А Милош је змају говорио.: «Побратиме, зма]у од Јастрепца! «Ходи к мени под танану јелу, «Да се рујна вина напојимо, «3а јуначко здравље упитамо, «Вратићу ти крила и окриље.* А кад нага угледа јунака, Скиде своју коласту аздију, Па је баци змају до језера: «Огрни се, драги побратиме, «Огрни се, дођи под јелику.* Змај огрну коласту аздију, Па он дође под танану јелу, Пред њим Милош на ноге скочио И с њиме се братски пољубио, Крај себе му место учинио И рујним га вином напојио. Тад Милану Милош говорио : «Узми, побро, крила и окриље, «Однеси их цару и господи,

200

2 1 0

220

23°

240

250

2бо

«Нека виде да змаја задобих, «Што је Бошка тешко обранио; «Али, браге, за живота твога, «Никоме их немој даг' у руке, «Ни Лазару, нашем господару; «Јаши мога ждрала од мегдана, «0д лсдралина бржег коња нема, «А пази га, кано побру свога, «Јер је ждралин моје десно крило.'' Милан узе крила и окрил^е, Јахну ждрала, оде низ планину; А кад сиђе цареву чадору, Пред њега је царе ишетао: «0 Милане, моја верна слуго! «Где си, болан, побра осгавио? «Да га ниси, сине, изгубио? «Да га није змају погубио?* А Милан му 'вако одговара: «Господару, славни цар-Лазаре! «Милош ти је крај тиха језера «I Пестокрила змаја уловио ; «Кво гледај крила и окриље.* Гледа царе, па се чуду чуди. А када их разгледао беше, Милан узе крила и окриље, Па је ждрала назад окренуо, Погера га уз Јастреб-планину. За њим виче стари Југ-Богдане: «Стан' почекај, Топлица Милане, «Дај, да видим крила и окриље, «Да ја видим, су чим змају лети.* Ал' се Милан ни осврнут' не хте, Већ потера ждрала уз планину. Брзо Милан своме побри дође, Даде њему крила и окриље, Милош даде змају од Јастрепца. Ја какав је змају од Јастрепца! Кад се својих крила добавио, Начини се гуја шаровита Су шест крила од пламена жива, Па Милошу 'вако проговара: «Хвала теби, мио побратиме! «Живот си ми данас поклонио, «Ако Бог да, те буде живота, «Наћи ћу се теби у невољи.* Гу се побре братски загрлише, Загрлише, па се ижљубише, Змај одлете у Јастреб-планину, Милош с побром оста под јеликом. Ту су побре ноћцу преноћиле. А кад бела чора зазорила, Поведоше хрте и огаре, Да потраже лова по планини. Мало било, за дуго не било, Док угледа Милогп у пропланку, Где се игра јелен и кошута На ледини, по зеленој трави ; Брже-боље стреле оборише И обадва лова уловише: Милан згоди танану кошуту, Јунак Милош рогата јелена; На добре их коње узвалише, Па одоше гором певајући. Кад стигоше цареву чадору, 1 (ареве их слуге дочекаше И под њима коње прихватише; Милош оде цару под чадора, Његову је руку пол>убио, Цар Милоша у чело јуначко, Па је њему место учинио, Посади га себи уз колено. Вели царе свој господи српској: «0 војводе, моја браћо драга! «Видесте ли шта Милош учини ? «0н улови змаја огњенога

270

280

290

300

3 10

320

33°

34°