Нова искра

- 176 -

као светла маса, која застире небо иди свугде или на појединим местима, те се и назива „магла поларне светлости", а тек овде онде види се нека структура. Ва тим се види како се са поједииих лукова издваја или мало зракова или кратко драперије. Том приликом се светлосни процеси врше у највећој тишини. КогсЖ је видео на поларноме мору у близини Берингова мореуза како један лук траје по читаве дане с неком величанственом нластичношћу и мирноћом. Уз разновреност појединих прилика обично иде и обилност покрета. У напшм пак ширинама такви развоји тих прилика, које су застрашавале наше претке и давали им идеју о борбама чудовишта, ит. д., спадају у најрсђе појаве, везане за извесне велнке периоде. Поларне светлости развијају свој сјај на веома различитим висинама од земље. 11о свој прплици је висина развоја у толико већа у колико се развој врши на већој даљини од полова. У арктичким, као и у антарктичким нределима, често се виђа, како се стубови поларне светлости уздижу непосредно са земље или с врхова брдских. Бетбкот наводи чак и случајеве из својнх посматрања у Лапланду, да су се светлости издизало нзнад самих кућа, па се и сам посматрач налазио у „магли поларне светлости." Из јужне Америке има посматрања да и врхови Кордиљера кагкад испуштају светлост, а Ваиззиге је видео како и неки врхови Алпа каткад тренутно засветле. Научне теорије о поларној светлосги врло су разнолике, а о њима ћемо нарочито говорити мало доцније. Ну још овде можемо напоменути, да су то појаве избијања светлостп са пстакнутијих предмета земљине површине већином просто одилажење електрицитета зарад изјодначавања са слектричним стањом изнад земљнне површине. То личи на појаву т. зв. ватре Св.' Едмса која је на лађама веома позната а избија на свима узвишеним и шиљастим крајевима металних продмета, на катаркама п т. д. Могућно је да та врста електричног одилажења нема никакве везо са поларном светлошћу. Висина несумњиво забеложених поларних светлости износи од прилике од 1000 и више километара изнад површине земљине, али каткад пада и на неколико само кплометара. Овакако је рачунање то висине веома непоуздано. Висину ту ваља одредити посматрањем положаја иа небеспом своду једне исте прилике за два различита мес.та посматрања; то јо дакле у вези.са нретпоставком: да се та прилика из оба места види у истом облику. Ну .то се но можо задовољити чак ни онда, кад се посматрање врши тачно у апсолутно исто доба, јер те придике ие виде се онакве какве су у самој ствари, воћ онако како со на нобу пројектују. Облик пројокцијо зависи од места и положаја посматрачсва, даклс настуна но само промена подожаја поларне светлости већ у главном и промена облика дотичие прилпко. На основу разноврсних морења, што их до сада има, може со закључити: да већина поларпе светлости и тамо у својој домовини дебдо високо изнад свих обдака. Из својих дугогодишњих посматрања Секшв нс наводи ни један једини случај, где би какав обдак био осветљен поларном светлошћу оздо, дакле да би се облак налазио изнад поларне светлости. Косћ изјављује одлучно, да су се све оно многобројпе поларне светлости, што их је он иосматрао, развијало изнад облака. Исто тако уверавају и већина других посматрача. Гегпег је, на основу мерења у Упсали, одредио висину поларио светлости на више од 1500 кга. Други налазе мање бројсве: Тћогђеги из својих и туђих мероња одређујо око 800 кга, Вгауа18, па основу онако дстаљних и лепих испитнвања Француско

комисије, која је проведа зиму 1888.—'39. г. у Босекопу и имала прилике да посматра више од 150 поларне светдости, одређује висину 120—150 кга. и т. д. То свакако нису незнатне висине. Неки други посматрачи виђали су поларну светлост на много мањим висинама изнад земљино површине. Непгу М. ВапшзЂег посматрао је 24. августа 1866. код Св. Михајила (63 р сш.) између Аљаске и Берингова мореуза северну светлост са круном, која је пупггала праменове и зрако на све стране, док је облак застирао цоо јужни предео неба. Према тако тамном пределу зраци изгледаху сјајнији н<јго ли према другим пределима неба. По његову мишљењу праменови су се надазиди између њега п тамног обдака. Сличне су прилике виђали п многи морепловци. Раггу је, на пример, једном приликом посматрао како један прамен светли између лађе и обало, која је била удаљеиа око 3 кт; даље, В.088, ЕгапИт, ВкћагЛзоп и т. д. посматрали су у већим ширинама гдо сев. светлости осветљавају бокове облака. Могућно је ппак да су те као и многе друге сличне појаве у самој сгвари већ поменута појава ватре Св. Елмса, као год и оне појаво што их је у Лапланду Ветбкот посматрао, као и појаве на врховима Кордиљера, што су их посматрали јужно-амерички посматрачи. Изглода да се у опште поларна светлост у тодико више издиже у колико се сидази у ииже ширине, ма да и из средње Европе има посматрања, која поларне светлости доводе на веома незнатну висину од око 1 км. Подаци о висинама су у више релативни у колико и сами св. стубови имају извесну дужину и још су нагнути ирема хоризонту. Дужина тих стубова је веома различита; у средњу руку досисшо до неколико стотина километара. Што се пак тиче оријентације поларне светдости, ту се зна нешто поузданије него ди о висини њиховој. У сасвим ниским ширинама северне хемис®ере поларне светдости виђају со само на северној а у јужној хеаисФери само на јужној страни. Ако се на сев. хемис®. иде даље северу, нанлази се у зоне где поларна светлост највећим дедом припада сев. половини неба, а често превлачи п цело небо, или се види само према југу. Тако се већ у средњој Европи јављају на истом хоризонту каткад јужне светлости саме или у везн са ссв. светлостима. То важи за подарне светлости које се јављају у Сјед. Државама Сев. Америко и у Оибирији. У даљем нриближавању северу, долази се у зону где се поларне светлости јављају онако исто често прома северу као и према југу. ЕгЉ, можда највећи познавалац распореда поларне светлости по простору и времену, означује ову зону неутралном. Она се, по њему, простире овако. Полази од Берова врха у Соверној Америци, нролази између Медвеђег мора (Вагепбее) и Јоркова залива кроз Худзонов мореуз, удара јужни гробен Гренланда и северни гребен Исланда, затим иде између Шпицборга и Северног Гребена ссверно од Ново Земље и око средине Сибира нрибдижава се астрономском полу до на 7°, за тим окрећо југу удаљавајући се ипак ненрестано од сибирског копна као и од аморикаиског копна што иде после Берингова мореуза до врха Барова. Вахвата дакде један део Лабрадора, цео Гренланд, Шпицберг и она осгрва која од прилико попосредно леже до пола. У унутрашњости те зоне, — дакде у помснутим земљама — поларне светлости се чешће јављају на јужном него ли на северном небу. Такви подаци но могу се извести за поларну светлост јужне хомисФеро. У Мслбурну, Рио де Жанеиру вуку се ове светлости поглавито иа јужном небу, нстина се каткад испењу до преко