Нова искра

— 318 —

Гуслар (сликао П. Јовановић), Незаконита мати (вајао Ов. Перуци), Св. Домшик (вајао Р. Франгеш), Смрт је љубав, смрт је живот (вајао Св. Перуци), Богородица (еликао Стеван Иванов), Природњак (вајао Св. Перуци), Прстеноваш Св. Катарине (сликао Ц. Медовић), Моја иородица (сликао Н. Михаилов), — Све ове слике и вајарски радови беху изложени на Првој Југословенској Изложби. Овим бројем почиње „Нова Искра" доносити поједине радове са ове несумњиво знамените изложбе и објавиће их што више може, уверена да ће њиме угодити и читалачкој жељи и великој идеји југословенске културне заједнице. Ускрс (сликао Урош Предић). И ако ова слика није била на Првој Југословенској изложби, ипак је до-

носимо у овом броју као представника правог жанра Предићева. Г-ђа Савка Суботи&ка. Види чланак у овом броју. Први оглед (сликао проо. И. Мрквичка). — Док нам се не израде друга клишета од слика из бугарског одељења, објављујемо овај рад бугарског уметника, поред слика Стевана Иванова и Николе Михаилова. Проф. Антон Ажбе у свом атељеу. Посетиоци Прве Југословенске изложбе сећаће се несумњиво оног дивног портрета „Црнкиња" у словеначком одељењу. Радио га је прошесор Минхенске Академије Антон Ажбе. Олику његову и његова атељеа објављујемо у овом броју.

X Р 0 Н И К А

^раматски списи Јована Ст. Поповића. Књ. друга. Издање Српске Књижевне Вадруге. Ове године С. К. Задруга издала је и другу књигу „Драматских списа Јована Ст. Поповића". У тој другој књизи налазе се једна трагедија, „Наход Симеоп,", и једна комедија: „Кир Јања." 0 „Кир Јањи", за цело, нома шта више да се каже. Што се тиче „Находа Симеоиа", цео све/г зна да је та трагедија написана по народној песми истога имена, а да та народна песма опомиње својим предметом на Софокловог „Краља Едипа^ Ову сличност између наше народне песме и велике грчке трагедије морао је знати и Стерија, али не изгледа ни по чему да је мислио угледати се и иначе на СоФОкла^ Он се држао искључиво народне песме,. и Софоклов утицај на њега могао је бити само посредан кроз ту песму. Ипак зато, није сасвим без интереса упоредити „Симеона" и „Едипа." На том се уноређењу најбоље да видети, како се из једне исте грађе могу извући две трагедије сасвим неједиаке вредности: једна врло добра, а друга врло рђава. Прича о Едипу позната је свима. То је прича о човеку који је, у незнан.у, узео матер за жену. Родооскрвнење је увек гнусна ствар, а нарочито онда, кад се дошава између сина и матере. Ипак зато, Софокло је успео да на основи родооскрвнења наирави једну од иајвећих трагедија за које знамо.^ Едипов случај он је умотао у једну религиозно тајанствену атмос®еру у у којој он престаје бити гнусаи да би постао страшан. Ко год зна

I„Краља Едипа", сетиће се да ништа од свега тога што Едип ради, не бива по његовој вољи. Он .је гоњен једном злом судбом, које не може да се ослободи, и ако од ње једнако бега. Његов страшни грех богови су у напред ли ; Едип то зна, и онда покушава да осгварење њиховог пророштва осујети. Али баш оним актом којим је то мислио постићи, он извршујо оно што му је било проречено. Из страха од пророштва оп јо побегао из родитељске куће, и оженио се у неком страном граду. Али, доцније се показује, да, његови родитељи које је напустио нису били његови прави родитељи, док је баш та странкиња на коју је случајно наишао била његова мати. На тај начин, Едипово родооскрвнење не изгледа више његово властито дело. То пре изгледа неко проклетство бачено на њега с неба, — и нама је стога могућно да се не гнушамо тога човека који матер узима за жену, већ да га жалимо Или, ако би се узело да се ово страховито Фа^алистичко схватање Едиповог случаја налази већ у народној легенди којом се Софокло служио, оида остаје његова заслуга што ,је своју трагедију стално одржао у оном високом тону који том схватању одговара, а, нарочито, што је погодио на који начин Едипов случај може на позорници бити интересантан. Љубавни однос између Едииа и Јокасте он оставља на страну; његова трагедија почиње тек пошто су се њих двоје узели, и сав је иитерес комада у томе, како ће Един иостепено, мало по мало, дознати шта је учинио. Догађај по догађај, Факт по Факт нижу се пред њиме да му полагано отворе очи и открију сву његову несрећу. Прво долази куга на Едипов народ; за тим се дознаје да је то божија казна за неки тежак грех који је у том народу учињеи; и онда Едип узима да трага за тим грехом и његовим учиниоцем, и не слутећи да ће истрага обелоданити њега као учиниоца највећог греха под небом, И