Нова искра

— 156 —

му „Смрт" и „Дрводеља" не беху примљене за Салон, али се игирем кругу посетилаца необично допадоше. Али овај исти гледалачки круг омрзну га и жестоко нападе због слике му „Човек са секиром". — Тек 1868. г. добио је Миле и званично нризнање: витегаки ред Почасне Легије. — Миле је умро 20. јуна 1874. г. у Варбизону, где је живео још од 1849. г. Ва живота су га љуто критиковали и подцењивали, и тек је његова смрт одредила и вредност његовим радовима. Баспословним сумама откупљиване су и оне његове слике које за живота му почиваху у његову атељеу. Миле је имао необично велики утицај на натуралистичко сликање у Француској, а брзо за тим и нреко граница своје отаџбине. — 22. септембра 1892. г. подигиут му је у Шербуру и споменик (мраморна биста, радио је Шапи). —

Затон (слнкао Т. Кризман). — Овим радом приказујемо својим читаоцима овог млађег, несумњиво даровитог хрватског сликара. ј^а Јадранској овалк (сликала Камила Зешко). Оловеначко сликарсгво, норед одличних имена Ферде Весела и Рикарда Јакопича, добија све више и више нових имена. У низу најмлађих истиче се и име Камиле Зешко, од које се очекују и несумњиво добре радње. 1^оњ (вајао Роберт Франгеш). Дика хрватског вајарсгва, Роберт Франгеш, познат је Београђанима са својих одличних радова у Првој Југословенској Уметничкој Изложби. „Нова Искра", вољна да нослужи што бољем познавању југословенске уметности, ускоро ке приказати још неколике радње овог необично симпатичног и човека и уметника. —

ХРОНИКЛ

н л V в л

Дечје лутке Играчке су за децу „души посластица". Пајмилије дечје играчке су оне, које представљају жива, нарочито људска бића. Ови подражавани облици силио узбуђују дечју машту, њихову иодобност илузије. Де/ге улива својим луткама живота, оно гледа у њима живе створове с којима весело ћерета; то су му мили, в рни и послушни другови у игри, који се никада не противе. Мала девојчица нежно притискује на срце сво.ју лутчицу, као што са њом поступа њена мајчица. Као што мајка негу.је и пази своју девојчицу, тако и ова лебди над својом лутчицом. Она умива и купа, појн и храни своју лутку, чешља је, одева и кинђури; њени први покушаји са иглом намењени су кошуљици и хаљииици за милу лутчицу. Срећво је дете које може да пева: „ Лугко моја, лутчице, хајде да играмо!..." Деца сматрају лутке као један део свога бића, она ноказу.ју нагон да сноје лутке са својом личношћу, да их придруже својој самосвести и самоосећању. Дете је уверено да само оно разуме и чује своју лутку. По дечјем мигаљењу, лутка мора све да буде и све да чини као и њена господарица. Лаура Бриџмен, која је била слепа и глува, начинила је својој лутци повез преко очију. Једно девојче

од шест година боловагае од црвених оспа; чим је оздравила, она је нашарала своју лутку црвеним пегама. 1 ) Л.утка, није само играчка у рукама девојчица, већ кадшто и дечака. Занимљиво је да лутке привлаче не само децу, иего и нримитивне, природне људе. По Џону Лебоку, и дивљаци воле лутке. Данашњн народи на Истоку такођер уживају у представама са луткама. Лутака има данас у свих народа, у свима земљама, од Сибира до Мадагаскара. Нарочито су омиљене лугке у артичких иарода, као Чукча, Остјака и Ескима. Ови народи граде лутке од костију, мржевих и мамутових зуба, одевајући их кожом. У Рреиланду нађене су лутке и у дечјим гробовима. У Индијанака је обичај да мећу, место умрле своје деце, лутке у колевке, које их подсећају на њихове љубимце. Оне их носе свукуд уза се, по годину даиа.' 2 ) У аФричких црнаца има лутака од палмове сламе. Деца Бечуанаца сама граде себи лутке од земље. 3 ) У неких црначких племена влада обичај, да пунолетним девојкама дају по једну лутку, које оне чувају докле не добију деце. Ове се лутке у њих сматрају као светиње, од којих се никако не растављају. Па и мухамеданска деца имају и имала су лутака. Тако се прича за Мухамедову жену Аигау, да је и своје лутке поиела у пророков харем. И деца старих народа имала су лутака. од глине, дрвета, метала и слонове кости. Лајденски музеј има мисирских лутака, које изгледају као да су грађене у Нирнбергу. У Берлинском етногра®ском музеју показују мисирску ') 8и]1у-81ЈтрП, ТЈШогвисћип^еп пћег <Ие К1П(1ћеЈ1, 1897. р. 39. 2 ) К. АпЈгее, Е1ћпо§гаКзсће Рага11е1еп и. Уег§1е1сће, 1 889. р. 89. 3 ) Бг, Н. Р1 о 88, Бав Шпд, Вегћп, 1882. II. р. 295.