Нова искра

— 219 —

али смо у правој боји кад нисмо заједно. Ти тонеш нај- губљена, и никада нећеш знати колико си бида добра

дубље од свију нас јер си била најбоља и најслабија међу нама. А знаћеш за то ако се доцније још једном видимо. Ми ћемо ти, ако останемо на евојим местима и са својим мислима, ми ћемо ти онет отварати своје срце и ти ћеш однети наше тајне да нас вређаш и наше снове да их исмејеш. Али свеједно, ускоро ћеш бити и за нас из-

и колико си могла бити боља. И зато те ми и жалимо и волимо. Па смо још и пакосни, јер се радујемо што ћеш често у животу имати часова самоће кад ћеш се дизати из нрашине, и кад ће многа честита мисао пробудити твоје сузе. В,лад. Станимирови!1

Хундулкћев сан (сликао В. Буковац). Штросмајерова Галерија Слика (Загреб) поноси се влаеништвом ове велике и одличне Буковчеве радње. Песничка инспирација изводи пред Гундулића цео низ л^ца, земаљских и надземаљских, које га стално прате и излазе пред вегове умне очи, обећавајући му мир само онда, када их буде опевао и тако извео пред очи свих оних који буду читали његове чудно меке и изразне осмерце. Јјлаговештење (сликао Ц. Медовић). — „Гадујсја благодатнаја!"... Узвишеност божанске благе вести одушевила је уметника Делестина Медовића, по роду Дубровчанина, те јо.ј се предао свим својим хришћанским заносом и огледао да је сликовно изрази. Пред нама је само црна репродукција најлепше хармоније ббја и живе умотничке израде овог хришћанског мотива. У иизу несумњиво одличних радова Медовићевих, Благовештење стоји на једном од најлепших места. Свршеио је ! (сликао И. Мрквичка). Још вазда вредни уметник, Чех, бугарски сликар Иван Мрквичка, објавио је овом сликом један моменат тешких дана бугарског ослобођења. Хранилац породице, супруг и отац, отишао је у бој. — Жена еа нејаким дететом жудно изглбда његов повратак. Али једне ноћи долази његов бојни друг и... Слика представља свршетак те тужне приче. Слккарсгво к јЗајарство (вајао Г. Валдец). — На уласку у Хрватски Уметнички Павиљон (Загреб) ностављене су обе ове камене статуе, које немо говоре какве се уметности пегују у том дому. И ако су оба ова рада из ранијег уметничког периода Гудолоа Валдеца, ипак је њима об]'ављена она уметничка вредност која је данас обилно везана за име овог одличног хрватског уметника. ^рај морске овале (сликао Т. Кризман). Дивно Јадранско Море, које је одушевило многог нашег уметника, придобило је за своје дражи и лепоту и вредну кичицу

даровитога Кризмана. Његова уметничка љубав према Јадраиу толико је силна, да је највећи број слика и студија извео на његовим обалама. Читаоци „Нове Искре" то су могли и сами опазити према до сада објављеним радовима овог уметника. ЈТортрет (сликао В. Буковац). Посетиоци ирве Југословенске Изложбе морају се живо сећати овога портрета који је привлачио сву пажњу и посвећених и непосвећених посетилаца. Све особине Буковчева манира јасно су изражене у њему, а величина утиска најбоље доказује колико је Буковац уметник по вољи Божјој. Део зкда манасткра ]У1анаскје. Сетите се „агарјанских" напада на манастир Хилендар и свих мука и преданости светој обитељи што их у њему показа Данило, доцније архијтаископ српски, па ће вам бити јасно, зашто су наши стари подизали око манастира читава утврђења. Остаци таквога утврђења, зид и једна кула (поред још неколиких), виде се и на овој нашој слици. Са села (сликао Ј. Бужан). Не знамо ни једног хрватског уметника који је одушевљеније зашао кроз свој народ, да у њему, у свакодневном животу његову, узима грађу за своје радове. По техници модеран, по избору грађе чисто народан, — Бужан ће у хрватском сликарству оставити трајнога спомена и стећи, несумњиво, велики број угледача, о .ушевљених да послуже и чистој уметности и свом народу. ркгарк (сликао М. Кл. Црнчић). Од прошлога рибања покварене су мреже, те је сада потребна — Бог би знао већ који пут — потпуна оправка. Буде ли лова, неће се жалити труд, али ако и опет омахне, тешко нашим рибарима у Далмацији, којима земља не да ничега, а море отима и квари једину наду у онај црни хлеб који мученички попггено једу наши честити иоморци. —