Нова искра

— 313 —

зеловане елике са посве изразитим линијама или тачнО заокругљени акварели са вешто наслаганим бојама, него, већином бар, доста летимичне и екоро новршне еилуете са пролазним контурама и лаким потезима. Међутим, мека субјективна лиричност, што је уопће најглавнија одлика Госпођине књиге, ипак високо издваја њезиие недовршене,

Уносећи собом у арију благу Шум твојих корака по тешкоме сагу. (Почетак песме Сапгопе). И кроз описну поезију Г-ђе Данице МарковиК пробија као основни акорд резигнована сета и ћутљиви, тихи бол, те сваки њезин опис као да је са тамним, сиромашним

ИсТАРСКА ОВАЛА

Б. Јелочник

испрекидане оиисе од монотона набрајања обичних, лако уочљивих појава из спољашњег живота бескрајне тгрироде. Сунце се гасило на западу близу И златило зраком у пургтурној магли Борове што су се над речицу нагли ; А далеко тамо у дугачком низу, На тихоме ветру, тополе високе Виле су се лако сред равни широке. Сутон је пунио дворану високу; Под прстима мојим тонуле су дирке, И тонови меки притајене свирке Изливали су се у звучноме току

бојама својим и сивом једнолнкошћу својом само болна опомена на једно боље, изгубљоно време, које се никад више не може вратити. Влажни пролећии ветар са последњим, млаким снегом брише трагове људских стопа по мокрим ливадама; на јасно плавом небу пливају ситни, беличасги облаци, а по свежим пољима и ииским бреговима снажно се одбија од раскошног зеленила ведри сјај насмејаног сунца. Ал' сад кроз ову пустош очајна ходим сама, — Жубором воде и песмом оживео је луг Ја сјаја не видим тога — у души ми је тама Јер место тебе, друже, бол ми је сада друг.