Нова искра

— 325 —

СОЛЧАВА, ПЛАНИНСКО СЕЛО У СЛОВЕНАЧКОЈ ШтАЈЕРСКОЛ

Евет=неисе

/ V /

аља Златковнћ, увек забринут и вредаи Тетовски грађапин, потомак нокад имућио породице са јаком печалбарском жидом, имаше јога омалеи дућан, у ком продаваше Гњилапске коиоице и Призренске торбе и веленце. Осим тога држао је увек и по једног магарца, па коме је доносио кући дрва из нланине, да се његова и онако лака кеса не би због овога дрешила. При оваком ноложају свом, а кад се узме да је радан и чуваран, он би са својом женом Мерџанком проживео као бубрег у лоју, само да му она није запатила пуиу кућу синова. Но Гаља је и противу овога такорећи предузео мере. Чим би који од синова стизао за работу, отац га је одмах давао на занат. И то је дуго тако ишло: синови су се узастопце ~рађали, расли и наиредовали као упркос, а отац их одводио мајсторима, док најзад не остаде ни једнога заната, а да не буде имао врснога адепта из дома Гаље и Мерџанке Златковића. Ствар се догна до истинске озбиљности. Ваљало је или Тетову извештити још који заиат, или врсној домаћици Гаљиној ирестати са рађењем синова. Овога ради Гаља је, као паметан еснаФлија, затворио свој дућан и цео даи обилазио градске мајсторе и прве људе, свакога редом распитујућн да ли Тетово мисли о напредовању својих заната? Боље рећи — да ли ће, ако не на ново измислити, а оно дајбуди позајмити још који занат из другога града којсга. Премда .је његова ужурбаност и забринуто лице

А /

чинило утисак, ипак прими неиовољан одговор, те се јога више забрину и натмури, да је тога вечера озбиљно и молио и нретио својој жени да више не буде луда ако мисли с њим, још који дан, век да векује. Али Мерџанка као и многа њена др/га не би толико креика да иослуша, него му убрзо роди Станка. И растијагае овај ни мало не брижећи гато у Тетову нема вигае заната, слободних од његове браће. Дапима и годинама узвијао се Гаља и премигаљао као сваки болећ отац, док једнога дана не опреми свога магарца и не рече жени и породу својему, да ће „ово куче нијодно" водити у Лешак на књигу. Стари је то манастир и чувен, тамо ће му дете науке примити, па после ако будо суђено... хе — ко зиа, може све бити боље него што се даје замислити. Запрепагаћена мајка без ропота поче да спрема сина, плачући и дубоко уздигаући. Браћа се убезекнула као да цм отац зановеда да скачу с врха Маркова Града у Качанику, а Станко мирно седи и притеже на ноге нртене узице и оианке. Гаља ие може места да ухвати: час на чардак, час у обор, а час се враћа до Станка и у чуду га гледа како се сасвим равиодугано спрема. А иије гаала овакав корак. Он, Гаља, готов је већ да се покаје, да етане насред одаје, те да се у грохот насмеје: „Хе, искам да видим да ли ми имате стра® и да ли.ме слугаате, бре кучићи ниједни!" Али се Станко упањио, па ни мало не мари за очеве пертурбације и готов је да пође као да га гааљу да положи магарцу сена. И наљути се мајстор-Гаља. Срдито дохвати испред жоие кострушпе